Kada u toku trajanja radnog odnosa zaposleni ne obavlja rad, odnosno odsustvuje sa rada iz razloga koji mu ne obezbeđuje pravo na naknadu zarade, za taj period ne ostvaruje ni zaradu. Istovremeno, poslodavac je dužan da plati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, i to na najnižu propisanu osnovicu doprinosa. Porez na dohodak se u tom slučaju ne plaća jer nije isplaćen ni prihod.

Sa druge strane, u presudi posl. br. Gž1 3825/22 od 31. avgusta 2023. godine Apelacioni sud u Kragujevcu zauzeo je drugačiji stav.

Uplatom doprinosa od strane poslodavca u korist zaposlenog, u visini ugovorene zarade, za period u kome zaposleni ne obavlja faktički rad, a koje ponašanje poslodavac toleriše, ne rešavajući radnopravni status zaposlenog, stvoren je osnov odgovornosti poslodavca za nastalu štetu u vidu neisplaćene zarade za utuženi period.

Da li je ovaj stav ispravan?

Činjenično stanje

Zaposleni (tužilac) je kod poslodavca (tuženog) bio angažovan na osnovu ugovora o radu na neodređeno vreme, na osnovu programa Nacionalne službe za zapošljavanje, po kom osnovu je poslodavac ostvario subvenciju za otvaranje novih radnih mesta.

S tim u vezi, poslodavac je bio u obavezi da sa licem zasnuje radni odnos na neodređeno vreme sa punim radnim vremenom i obezbedi mu zaposlenje od najmanje 12 meseci.

Navedeno je realizovano, ali je po proteku ovog perioda poslodavac je propustio da odjavi zaposlenog, pa je odjavu izvršio naknadno.

U tom periodu zaposleni nije dolazio na rad, ali je sve vreme bio prijavljen na osiguranje shodno čemu je poslodavac obračunavao i u korist zaposlenog izvršio uplatu doprinosa iz obaveznog socijalnog osiguranja, nerešavajući radnopravni status zaposlenog i ostavljajući ugovor o radu na neodređeno vreme na snazi.

Nakon odjave sa osiguranja, zaposleni je tužio poslodavca za naknadu štete u vidu neisplaćene zarade za sporni period.

Relevantne odredbe propisa

Shodno odredbama Zakona o radu:

• poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrđenih ugovorom o radu;
• poslodavac i zaposleni dužni su da se pridržavaju prava i obaveza utvrđenih zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu;
• ako zaposleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom i opštim aktom.

Pored toga, Zakon o obligacionim odnosima propisuje da ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice.

Zakon o radu takođe propisuje da se zarada ostvaruje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, da se naknada zarade ostvaruje u propisanim slučajevima odsustvovanja sa rada, kao i da se naknada štete u vidu izgubljene zarade ostvaruje u postupku otklanjanja posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa.

Imajući to u vidu, postavlja se pitanje na čemu je svoju odluku zasnovao sud u konkretnom slučaju kada je udovoljio zahtevu zaposlenog.

Zaključak

Situacije poput ove neretko se sreću u praksi, pa zaposleni formalno ostaju u radnom odnosu iako svoje poslove faktički ne obavljaju, iz opravdanih ili neopravdanih razloga.

U konkretnom slučaju, presudom je utvrđena odgovornost poslodavca za nastalu štetu zaposlenom u vidu neisplaćene zarade, iako zaposleni nije obavljao svoje radne zadatke.

Sud je našao da kada poslodavac toleriše neobavljanje poslova, ostavljajući ugovor na snazi pri tom uplaćujući doprinose na ugovorenu zaradu, takvim postupanjem se stvara osnov za odgovornost za štetu. Drugim rečima, poslodavac je priznao obavezu isplate zarade zaposlenom za period kada nije radio, u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o obligacionim odnosima.

Dok obaveza uplate doprinosa za sve vreme trajanja radnog odnosa ne sme biti sporna, ovde se postavlja pitanje osnova isplate naknade štete u vidu neisplaćene zarade:

• Zaposleni nije obavljao rad, te stoga nema pravo ni na zaradu.
• Zaposleni nije odsustovao sa rada po nekom od zakonom propisanih osnova, te nema pravo na naknadu zarade.
• Zaposleni nije potraživao izgubljenu zaradu, odnosno naknadu štete zbog nezakonitog otkaza.
• Zaposleni nije ni tvrdio da zbog propusta poslodavca da ga odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranja nije bio u mogućnosti da zasnuje radni odnos i ostvaruje prihode, te da mu je time pričinjena šteta.

U situaciji kada se zahtev za isplatu zarade prevashodno temelji na okolnosti da je poslodavac za isti period platio doprinose za obavezno socijalno osiguranje, obavezivanje poslodavca na naknadu štete, bez utvrđivanja da je ikakve štete zapravo i bilo, ne može se smatrati osnovanim.

Da li će takav stav sudske prakse prevagnuti, ostaje da se vidi.

Ono što je nesumnjivo jeste da poslodavci moraju voditi računa o blagovremenoj odjavi zaposlenih za čijim radom je prestala potreba.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.