Saglasnost volja ugovornih strana nesporno predstavlja temelj ugovornog prava, te je u praksi i teoriji jedinstven stav da bez nje nema ugovora. Kada je u pitanju način izražavanja te volje, situacija je nešto drugačija.

Sud u kanadskoj pokrajini Saskačevan je nedavno doneo presudu shodno kojoj je punovažno zaključenje ugovora moguće i korišćenjem emodžija „podignuti palac“ (tzv. lajk). U obrazloženju predmetne presude, između ostalog, sud je naveo da pomenuti emodži ima snagu potpisa, kao i da su postupajući sudovi dužni da se prilagode „novoj realnosti“, koja podrazumeva sve veću upotrebu tehnologije u komunikaciji i poslovanju.

Okolnosti slučaja

U konkretnom slučaju, lice koje se bavi otkupom žitarica je u martu 2021. godine poslalo grupnu tekstualnu poruku farmerima, u kojoj navodi da je zainteresovano za kupovinu izvesne količine lana (86 tona) po određenoj ceni (17 kanadskih dolara po bušelu kao jedinici mere). Navedeni kupac je potom razgovarao telefonom sa jednim od farmera, te je istom, shodno dogovoru, SMS-om prosledio fotografiju ugovora o kupoprodaji koji se odnosi na otkup i isporuku pomenutog proizvoda, tražeći od farmera da isti porukom potvrdi. U odgovoru na tu SMS poruku, farmer je poslao emodži podignutog palca.

Upravo je u pogledu značenja navedenog emodžija došlo do spora između kupca i prodavca. Naime, kupac je tvrdio da isti predstavlja izraz pristanka prodavca na uslove iz ugovora, navodeći da je sa istim prodavcem i ranije zaključivao ugovore na sličan (neformalan) način (npr. razmenom poruka sadržine „OK“, „da“ i slično). S druge strane, prodavac tvrdio da je sporni emodži poslao samo kao znak potvrde da je primio fotografiju ugovora koju mu je kupac poslao, te da u trenutku njegovog slanja dostavljeni ugovor nije ni pogledao (a kamoli pristao na njegovo zaključenje).

Obrazloženje presude

Sud je stao na stranu kupca, navodeći da, premda isti predstavlja „netradicionalno sredstvo za potpisivanje dokumenata“, sporni emodži u konkretnom slučaju, tj. spram specifičnih okolnosti, predstavlja valjano sredstvo izražavanja pristanka, odnosno ostvarivanja svrhe potpisivanja ugovora. Dodatno, sud je istakao da njegova uloga nije da nastoji da zaustavi talas upotrebe tehnologije u poslovnoj korespondenciji, uključujući emodžije, već da bude spreman da se suoči sa izazovima koje to donosi.

Saglasno navedenom, sud je obavezao prodavca da kupci nadoknadi štetu prouzrokovanu neispunjenjem ugovora (i to u iznosu većem od 50.000 evra).

Zaključenje ugovora u domaćem pravu

Sa tim u vezi, Zakon o obligacionim odnosima Republike Srbije propisuje:

• Ugovor je zaključen kad su se ugovorne strane saglasile o bitnim sastojcima ugovora.
• Volja za zaključenje ugovora može se izjaviti rečima, uobičajenim znacima ili drugim ponašanjem iz koga se sa sigurnošću može zaključiti o njenom postojanju. Izjava volje mora da bude učinjena slobodno i ozbiljno.
• Ponuda je prihvaćena kad ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ponuda je prihvaćena i kad ponuđeni pošalje stvar ili plati cenu, kao i kad učini neku drugu radnju koja se, na osnovu ponude, prakse utvrđene između zainteresovanih strana ili običaja, može smatrati kao izjava o prihvatanju.
• Ćutanje ponuđenog ne znači prihvatanje ponude. Ali, kad ponuđeni stoji u stalnoj poslovnoj vezi s ponudiocem u pogledu određene robe, smatra se da je prihvatio ponudu koja se odnosi na takvu robu, ako je nije odmah ili u ostavljenom roku odbio.
• Zaključenje ugovora ne podleži nikakvoj formi, osim ako je zakonom drukčije određeno. Ugovorne strane mogu se sporazumeti da posebna forma bude uslov punovažnosti njihovog ugovora.

Dakle, kada su u pitanju neformalni ugovori, domaće zakonodavstvo dozvoljava da se volja za zaključenje ugovora manifestuje tzv. konkludentnim radnjama, tj. određenim ponašanjem koje ukazuje na postojanje namere da se ugovor zaključi (animus contrahendi), s tim da će stepen sigurnosti sa kojim se takav zaključak izvodi varirati u zavisnosti od okolnosti konkretnog slučaja, i stoga uvek biti podložan tumačenju.

Shodno dostupnim podacima, u dosadašnjoj praksi nadležnih sudova Republike Srbije nije bilo ovako ekstenzivnih tumačenja navedenih zakonskih odredaba kao što je to slučaj sa pomenutim kanadskim sudom, ali svakako ostaje da se vidi kako će domaći sudovi postaviti prema sve većoj upotrebi elektronskih sredstava komunikacije u pregovaranju i ugovaranju, uključujući digitalne simbole.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.