Vlada Republike Srbije je donela novu Uredbu o pravilima i uslovima za dodelu pomoći male vrednosti (de minimis pomoći), koja je objavljena u Službenom glasniku pod brojem 23/2021 („Uredba“).

Stupanjem na snagu Uredbe 24. marta 2021. godine prestale su da važe odredbe koje su predviđale da se de minimis pomoć dodeljuje u skladu Uredbom o pravilima za dodelu državne pomoći i odredbe kojima su se određivali uslovi za dodelu iste.

Pomoć male vrednosti – de minimis definisana je kao pomoć koja nema značajan uticaj na narušavanje konkurencije na tržištu i na trgovinu između Republike Srbije i zemalja članica Evropske unije, te u skladu sa tim, nije neophodna saglasnost Komisije za kontrolu državne pomoći za dodelu de minimis pomoći, već opravdanost dodele takve pomoći procenjuje sam davalac (opština, grad, ministarstvo, APV).

Međutim, imajući u vidu da Komisija za kontrolu državne pomoći, između ostalog, vrši kontrolu nad sredstvima koji se dodeljuju subjektima na tržištu Republike Srbije, davalac je i dalje u obavezi da obavesti Komisiju za kontrolu državne pomoći o dodeljenoj de minimis pomoći.

Ono što je novina u odnosu na Uredbu o pravilima za dodelu državne pomoći jeste smanjen broj slučajeva u kojima se de minimis pomoć ne sme dodeljivati, te je novom Uredbom određeno da se pomoć ne sme dodeljivati samo za podsticanje izvoza ili za davanje prednosti domaćim proizvodima u odnosu na uvoznu robu, ali se može dodeliti za pokriće troškova učestvovanja na sajmovima ili za nadoknadu troškova potrebnih za uvođenje novog ili postojećeg proizvoda na novom tržištu u drugoj državi.

Pre donošenja nove Uredbe, dodeljivanje de minimis pomoći bilo je onemogućeno za delatnosti vađenja uglja kao i privrednim subjektima u teškoćama.

1. Gornja granica de minimis pomoći

Davalac pomoći može dodeliti de minimis pomoć jednom privrednom subjektu u visini do 23 miliona dinara u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, pri čemu navedeni trogodišnji period obuhvata tekuću i prethodne dve fiskalne godine.

Pravno lice ili preduzetnik u sektoru drumskog prevoza tereta može dobiti do 11,5 miliona dinara ove vrste pomoći u bilo kom periodu u toku tri uzastopne fiskalne godine, ali se ta pomoć ne sme koristiti za kupovinu vozila.

Učesnik na tržištu koji pored delatnosti drumskog prevoza tereta obavlja i druge delatnosti može dobiti de minimis pomoć do 23 miliona dinara ako davalac pomoći, razdvajanjem delatnosti ili troškova, osigura da se za drumski saobraćaj neće dodeliti iznos koji je viši od 11,5 miliona dinara u tri uzastopne fiskalne godine.

Takođe, trebalo bi da se napomene da se gornja granica de minimis pomoći primenjuje bez obzira na instrument, namenu i davaoca i da se de minimis pomoć smatra dodeljenom u trenutku kada je učesnik na tržištu stekao zakonsko pravo na primanje pomoći, nezavisno od momenta isplate pomoći.

2. Transparentnost de minimis pomoći

Smatraće se da je de minimis pomoć transparentna ako je moguće unapred izračunati tačan iznos bruto novčane protivvrednosti pomoći bez potrebe za procenom rizika.

U skladu sa Uredbom, kriterijum transparentnosti ispunjavaju sledeći oblici de minimis pomoći:

• subvencija i subvencionisana kamatna stopa na kredite;
• dokapitalizacija;
• mere rizičnog finansiranja u obliku vlasničkog kapitala ili u obliku kapitala sličnom vlasničkom;
• drugi instrumenti.

Bitno je napomenuti da krediti i garancije, kao oblici de minimis državne pomoći ne ispunjavaju kriterijum transparentnosti kao gorenavedeni oblici pomoći, te je Uredba propisala uslove za njihovu transparentnost i izračunavanje bruto novčane protivvrednosti.

3. Izračunavanje bruto novčane protivvrednosti de minimis pomoći

Kredit

Da bi se odobrila de minimis pomoć u obliku kredita i da bi se ovakva pomoć smatrala transparentnom, nad privrednim subjektom ne sme da se sprovodi stečajni postupak ili postupak likvidacije niti smeju da budu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka ili postupka likvidacije na zahtev njegovih poverilaca. Bruto novčana protivvrednost de minimis pomoći sadržane u kreditima izračunava se na jedan od sledeća dva načina:

• na osnovu referentne kamatne stope koja je na snazi u trenutku dodele de minimis pomoći ili
• kao proporcionalni deo gornje granice de minimis pomoći ako je kredit osiguran instrumentom osiguranja koji pokriva najmanje 50% vrednosti kredita.

Ukoliko se opredelimo za način izračunavanja bruto novčane protivvrednosti pod tačkom 2, iznos de minimis pomoći jednak je gornjoj granici de minimis pomoći ako je iznos kredita 115 miliona dinara, s periodom otplate od pet godina, odnosno 57.500.000 dinara s periodom otplate od deset godina.

Za učesnike na tržištu u sektoru drumskog prevoza tereta određeni iznos kredita je duplo manji – 57,5 miliona dinara za period otplate od pet godina, odnosno 28.750.000 dinara za period otplate od deset godina.

Garancija

Da bi se odobrila de minimis pomoć u obliku garancija i da bi se ovakva pomoć smatrala transparentnom, nad privrednim subjektom ne sme da se sprovodi stečajni postupak ili postupak likvidacije niti smeju da budu ispunjeni uslovi za pokretanje stečajnog postupka ili postupka likvidacije na zahtev njegovih poverilaca.

Bruto novčana protivvrednost de minimis pomoći sadržane u garancijama izračunava se na jedan od sledeća dva načina:

• na osnovu „premije sigurne luke“ i druge prihvatljive metodologije u smislu propisa kojima se uređuje uslovi i kriterijumi usklađenosti državne pomoći koja se dodeljuje u obliku državnih garancija ili
• kao proporcionalni deo gornje granice de minimis pomoći.

Ukoliko se opredelimo za način izračunavanja bruto novčane protivvrednosti pod tačkom 2, iznos de minimis pomoći jednak je gornjoj granici de minimis pomoći ako garancija ne premašuje 80% predmetnog kredita i iznosi 172,5 miliona dinara (odnosno 86,25 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza tereta), za period trajanja garancije od pet godina ili 86,25 miliona dinara (odnosno 43,12 miliona dinara za učesnike na tržištu koji obavljaju delatnost drumskog prevoza), za garancije od deset godina.

4. Zaključak

Donošenje Uredbe koja detaljnije reguliše uslove i kriterijume za dodelu de minimis pomoći, kao jedne od oblika državne pomoći, je još jedan korak u uspostavljanju sistema kontrole državne pomoći.

Uspostavljanjem sistema kontrole državne pomoći, kreiranje jasnih šema državne pomoći, jačanje kapaciteta kako davalaca državne pomoći, tako i organa koji vrše kontrolu njene dodele, krajnju korist od svega će imati privredni subjekti koji posluju na tržištu Republike Srbije, jer adekvatnom kontrolom državne pomoći omogućava se jačanje slobodne konkurencije, uspostavljaju se bolji tržišni uslovi poslovanja i uređuje se način subvencionisanja i dodele drugih vidova pomoći.

Na taj način sprečava se stavljanje pojedinih privrednih subjekata u povlašćeni položaj, odnosno stvaraju se jednaki uslovi poslovanja za sve učesnike na tržištu, što može da podstakne opstanak privrednih subjekata i jačanje konkurencije na tržištu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.