U Srbiji je početkom marta 2020. godine usvojen i stupio na snagu Zakon o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu („ZUPIPP“ ili “Zakon“). Primena zakona je odložena i počeće 12.03.2021. godine.

Propisi koji uređuju pitanje porekla imovine i sa njim povezano oporezivanje donošeni su i ranije. Sećamo se Zakona o jednokratnom porezu na ekstra dohodak i ekstra imovinu stečene iskorišćavanjem posebnih pogodnosti iz 2001. godine, donetog na talasu političkih promena u Republici Srbiji. Ovaj zakon, ipak, nije doneo očekivane rezultate u primeni, a čak u dva navrata je utvrđena neustavnost pojedinih njegovih odredbi.

Pored navedenog, u Republici Srbiji su i pre donošenja ZZPIPP postojali propisi čija dosledna primena je mogla da dovede do utvrđivanja nezakonite stečene imovine i odgovarajućeg sankcionisanja. Zato se razumljivo postavlja pitanje šta to donosi novi zakon i da li nam je uopšte bio potreban.

Na koga se primenjuje ZUIPP?

Zakon se primenjuje samo na fizička lica, što znači da van njegovog domašaja ostaju sva pravna lica.

Šta je cilj ZUIPP?

Cilj zakona je utvrđivanje nezakonito stečene imovine i njeno oporezivanje.

Nezakonito stečenom imovinom smatra se razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda za koju fizičko lice ne dokaže da je stečena na zakonit način. Pod uvećanjem imovine podrazumeva se pozitivna razlika između vrednosti imovine fizičkog lica na kraju u odnosu na početak određenog perioda.

Kako izgleda poseban poreski postupak predviđen ZUIPP?

Za obavljanje poslova određenih ovim zakonom predviđeno je formiranje posebne organizacione jedinice (“Jedinica Poreske uprave”), na čijem čelu se nalazi rukovodilac kojeg postavlja Vlada Republike Srbije na predlog ministra finansija.

Na postupak koji se sprovodi u skladu sa ovim zakonom primenjuje se Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (“ZPPPA”), uz jedan izuzetak jer se ne primenjuju odredbe ZPPPA o zastarelosti utvrđivanja i naplate poreza.

Postupak se sprovodi po službenoj dužnosti i ima dve faze:

• U prethodnom postupku Jedinica Poreske uprave utvrđuje uvećanje imovine na osnovu podataka kojima raspolaže i podataka koje prikupi od drugih organa i organizacija, pravnih ili fizičkih lica i upoređuje ih sa prijavljenim prihodima fizičkog lica u određenom periodu.Prethodni postupak sprovodi se u skladu sa godišnjim smernicama koje donosi direktor Poreske uprave, na osnovu analize rizika, pri čemu ove godišnje smernice nisu javno dostupne.

  Način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica propisuje Vlada.

• U postupku kontrole i utvrđivanja posebnog poreza utvrđuje se nezakonito stečena imovina fizičkog lica i njena vrednost.
  Jedinica Poreske uprave pokreće postupak kontrole ako u prethodnom postupku učini verovatnim da u najviše tri uzastopne kalendarske godine u kojima fizičko lice ima uvećanje imovine, postoji razlika između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda fizičkog lica koja je veća od 150.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na poslednji dan kalendarske godine perioda provere.Osnovica posebnog poreza utvrđuje se u vrednosti nezakonito stečene imovine, koju čini zbir revalorizovane vrednosti utvrđene nezakonito stečene imovine za svaku kalendarsku godinu koja je bila predmet kontrole.

  Jedinica Poreske uprave utvrđuje poseban porez za ceo period kontrole, primenom stope posebnog poreza od 75% na poresku osnovicu koja je utvrđena prema ovom zakonu.

Protiv rešenja o posebnom porezu može se izjaviti žalba ministarstvu nadležnom za poslove finansija, koja odlaže izvršenje rešenja. Rešenje ministarstva je konačno u upravnom postupku i protiv njega može da se pokrene upravni spor pred Upravnim sudom.

Šta je sporno u novom zakonu?

• Pronalaženje nezakonito stečene ili neprijavljene imovine i sankcionisanje lica po tom osnovu zadatak je nekolicine državnih organa i organizacija (Poreska uprava preko poreskih inspektora i poreske policije, posebne jedinice kriminalističke policije, javna tužilaštva, Uprava za sprečavanje pranje novca i finansiranja terorizma, Agencija za borbu protiv korupcije i dr.). Stoga se osnovano postavlja pitanje da li je neophodno da se novim zakonom ustanovljava posebna jedinica u okviru Poreske uprave čiji bi delokrug obuhvatao primenu samo ovog jednog propisa.Da li to znači i da svi pomenuti organi i organizacije ne rade (dovoljno) svoj posao, tako da je potrebno da neki novi organ, odnosnos jedinica “popravlja” ono što je promaklo ovim prvima? Ili je možda trebalo redefinisati organizaciju i delokrug postojećih organa, učiniti ih efikasnijim i nezavisnim u svom radu.

  Dodatno zabrinjava okolnost da rukovodioca posebne Jedinice Poreske uprave postavlja Vlada, što znači da se ovo lice neće birati na javnom konkursu, u postupku predviđenom Zakonom o državnim službenicima.

• ZUPIPP se, kao što smo videli napred, odnosi samo na imovinu fizičkih lica. Osnovano se može sumnjati u domašaj takvog propisa ako imamo u vidu da fizička lica mogu nezakonito sticati imovinu preko povezanih pravnih lica, a da formalnopravno oni sami nisu vlasnici te imovine, pa stoga zakon ne može biti primenjen na njih niti na tako stečenu nezakonitu imovinu.
• ZUIPP se primenjuje na sva fizička lica. Ovaj zakon je, međutim, u medijima najavljivan kao antikorupcijski, a što je i konstatovano i u obrazloženju za donošenje zakona“Istovremeno, oporezivanje imovine čije se poreklo ne može dokazati zakonitim prihodima predstavlja jedan od efikasnih alata u borbi protiv korupcije. Zakon uspostavlja mehanizam koji, između ostalog, omogućava da i imovina stečena koruptivnim aktivnostima potpadne pod režim posebnog oporezivanja. Na taj način se ostvaruju i ciljevi postavljeni u Nacionalnoj strategiji za borbu protiv korupcije.”

  Stoga bi se očekivalo da je ZUIPP pre svega usmeren na javne funkcionere, što bi bilo i u skladu sa najavama iz pomenute Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, gde je konstatovano da u naš pravni sistem još uvek nije uvedeno krivično delo Nezakonito bogaćenje iz ratifikovane Konvencije Ujedinjenih nacija o korupciji, koje se odnosi upravo i samo na imovinu javnih funkcionera.

  U obrazloženju za donošenje ZUIPP je konstatovano i da se se “predložena zakonska rešenja odnose na sve građane, čime se isključuje svaka eventualna selektivnost u njihovoj primeni”. Mi dodajemo – svaka selektivnost, osim one već ugrađene u sam tekst propisa.

• Naročito zbunjuje propisivanje “donjeg praga” za primenu zakona. Naime, fizičko lice koje je nezakonito steklo imovinu vrednosti manje od 150.000,00 evra, neće doći pod udar zakona. Do nezakonite imovine se može doći bilo iz razloga što ne postoji pravni osnov za njeno sticanje ili je on manljiv, ili recimo prikrivanjem imovine i izbegavanjem plaćanja poreza (u punom iznosu). Da li to znači da zakonodavac šalje poruku da takvo ponašanje nije društveno štetno niti ga je potrebno sankcionisati sve dok je vrednost te imovine ispod “donjeg praga”.
• Podjednako zbunjuje i okolnost da se nezakonito stečena imovina “oporezuje” stopom od 75%. Na taj način, zakonodavac dozvoljava licu koje je dokazano steklo imovinu na nezakonit način i time, po svoj prilici, učinilo određeno kazneno delo, da zadrži jednu četvrtinu te imovine, umesto da ista, kao nedozvoljeno stečena, bude oduzeta u celosti u skladu sa važećim propisima.
• Interesantno je i da ZUIPP predviđa donošenje uredbe i prepušta Vladi da uredi način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica, ali bez bilo kakvih kriterijuma i smernica koje bi bile predmet razrade kroz podzakonski akt. Ovako je Vladi ostavljena široka sloboda da svojim aktom uredi ova pitanja.
• I konačno, da li nam je zaista trebao novi zakon koji bi regulisao ovu materiju ili određene mehanizme već imamo ugrađene u druge (relevantne) propise.ZPPPA od svog donošenja 2002. godine poznaje institut unakrsne procene poreske osnovice (član 59) koji služi za utvrđivanje eventualno neprijavljenih prihoda fizičkog lica. Ove odredbe su se menjale tokom vremena, ali suština je u tome da ukoliko bi Poreska uprava u poreskom postupku koji se vodi u skladu sa ZPPPA utvrdila postojanje neprijavljene imovine, ista bi bila oporezovana kao drugi prihod u smislu Zakona o porezu na dohodak građana, poreskom stopom od 20%, bez priznavanja normiranih troškova.

  Podsećamo da ZPPPA poznaje i tzv. informativnu poresku prijavu (član 42), koja sadrži podatke od značaja za utvrđivanje poreske obaveze, ali da je podzakonski akt neophodan za njeno podnošenje donet samo jednom, i to 2012. godine i odnosio se na imovinu sa stanjem na dan 1. januar 2013. godine.

  U našem pravnom sistemu od 2009. u primeni je i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela (trenutno je na snazi zakon iz 2013. godine), a koji je dopunio Krivični zakonik u delu koji se odnosi na imovinu koja nije neposredno proistekla iz krivičnog dela i dodatno omogućio čak privremeno oduzimanje imovine dok je krivični postupak još u toku.

S obzirom na sve napred navedeno, ostaje da vidimo kakve efekte će imati primena ZUIPP, ako ih uopšte bude bilo. Ono što je sigurno jeste da lista zamerki na tekst zakona nije konačna.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.