Pod međunarodnim sankcijama podrazumeva se širok spektar akcija koje pojedine države preduzimaju protiv drugih kako bi ih prisilile na promenu pojedinih aspekata spoljašne i unutrašnje politike.

Osim prema državama, sankcije mogu biti usmerene prema kompanijama u kojima značajno učešće u kapitalu imaju države targetirane sankcijama, ili prema politički eksponiranim pojedincima, odnosno osobama sa relevantnim političkim vezama.

Američke sankcije u energetskom sektoru

Dana 10. januara 2025. godine, Ministarstvo finansija SAD (U.S. Treasury) uvelo je sankcije protiv Gazprom Nefta i Surgutneftegasa (dva najznačajnija ruska proizvođača i izvoznika nafte) i više od 180 brodova (uključujući takozvanu „flotu iz senke“), trgovaca naftom, pružalaca usluga na naftnim poljima, osiguravajućih kompanija i energetskih zvaničnika, sa ciljem uticanja na izvore prihoda Rusije od energije.

OFAC (Office of Foreign Assets Control – odeljenje Ministarstva finansija SAD-a koje sprovodi ekonomske i trgovinske sankcije) utvrdio je značajan broj povezanih filijala Gazprom Nefta i Surgutneftegasa, koje potpadaju pod sankcije. Svi entiteti u vlasništvu 50 procenata ili više, direktno ili indirektno, od strane Gazprom Nefta, Surgutneftegasa ili njihovih filijala navedenih na listi, takođe su podložni sankcijama, čak i ako nisu identifikovani od strane OFAC-a.

Na listi pogođenih filijala, između ostalih, našla se i kompanija NIS AD Novi Sad („NIS„), filijala Gazprom Nefta sa sedištem u Srbiji.

Prvobitno je planirano da sankcije stupe na snagu 27. februara 2025. godine, ali je njihovo uvođenje odloženo za 30 dana.

Pravni izazovi

Odmah nakon objavljivanja vesti o uvođenju sankcija, u srpskoj poslovnoj javnosti postavilo se važno pitanje sudbine ugovora u kojima je NIS jedna od ugovornih strana, odnosnos uticaja sankcija na zatečene ugovorne odnose.

Zašto su američke sankcije od značaja za ugovorne odnose u Srbiji?

Dok su sa jedne strane jasni razlozi zbog kojih su američke kompanije, koje potpadaju pod primenu imperativnih propisa matične države, dužne da postupaju u skladu sa uvedenim sankcijama i ograničenjima, postavlja se pitanje kako se to dejstvo proteže na druge kompanije.

To će, razumljivo, najpre biti multinacionalne kompanije koje posluju u više zemalja i imaju globalne lance snabdevanja. One često imaju poslovne interese, nekada i filijale u SAD, zbog čega mogu doći pod direktan udar kazni za nepoštovanje sankcija.

Dejstvo sankcija je naročito značajno u finansijskom sektoru. Kao što je pomenuto, ukoliko banka ima filijale u SAD-u, te filijale mogu biti direktno sankcionisane. Sankcije mogu uključivati blokadu imovine, zabranu poslovanja u SAD-u ili čak zabranu finansijskih transakcija sa američkim finansijskim institucijama. Međutim, bankarsko poslovanje može biti i ozbiljnije ugroženo sankcijama.

Američke sankcije imaju širi globalni domašaj jer američki finansijski sistem i valuta (USD) igraju ključnu ulogu u globalnoj trgovini i finansijama. Banka koja ne poštuje sankcije može izgubiti pristup američkom finansijskom tržištu, uključujući pristup SWIFT sistemu, što bi predstavljalo ozbiljan problem za međunarodne transakcije.

Zbog toga nije iznenadila vest da će sve banke sa stranim kapitalom koje posluju u Srbiji ugasiti račune NIS-a počev od dana stupanja sankcija na snagu.

Mnoge kompanije koje posluju sa NIS-om počele su da razmatraju osnove za izlazak iz tih ugovornih odnosa, koji dominantno podrazumevaju dugoročne ugovore o snabdevanju naftom i njenim derivatima, za industrijske i druge potrebe, ali i o snabdevanju prodavnica na benzinskim stanicama NIS-a robom široke potrošnje, a kojim ugovorima nije predviđena mogućnost jednostavnog jednostranog raskida sa automatskim dejstvom.

Koje pravne opcije postoje u ovom slučaju?

1. Viša sila

Pojednostavljeno rečeno, viša sila podrazumeva nastupanje takve okolnosti koja čini nemogućim izvršenje ugovorne obaveze, u kom slučaju dužnik ne odgovara za neizvršenje obaveze. Pod odgovornošću se podrazumeva građanskopravna odgovornost za štetu pričinjenu drugoj strani usled neizvršenja obaveze, kao i eventualna odgovornost po osnovu ugovorne kazne, kada je ugovorena u skladu sa propisima.

Mnogi su se u konkretnoj situaciji prevashodno fokusirali na institut više sile, te analizirali zaključene ugovore u nameri da provere da li su sankcije predviđene kao okolnost takvog dejstva.

To, međutim, nije neophodno.

Naime, u Srbiji institut više sile nije definisan zakonom. U domaćoj sudskoj praksi i teoriji, okolnosti iz člana 263. Zakona o obligacionim odnosima („ZOO“) – okolnosti nastale posle zaključenja ugovora koje dužnik nije mogao sprečiti, otkloniti ili izbeći, dominantno se određuju jedinstvenim terminom viša sila. Ipak, ni sama odredba ovog člana ne pominje izričito višu silu.

Sadržina ovog instituta utvrđuje se prevashodno u teorijskim radovima i odlukama sudova, pa je tako u jednoj odluci (presuda Višeg trgovinskog suda Pž 8706/07 od 11.12.2008. godine) viša sila opredelјena kao nepredvidlјiva, neotklonjiva i neminovna spolјašnja okolnost koja izvanrednom snagom delovanja sprečava dužnika da izvrši svoju obavezu.

Kod više sile nije presudno to da li su ugovorne strane takvo dejstvo unapred priznale nekoj okolnosti. Štaviše, čak i bez odredbe o višoj sili u ugovoru može se primeniti imperativna odredba člana 263. ZOO.

Čak i kada ugovorne strane predvide u ugovoru da će neka okolnost biti smatrana višom silom, to nije dovoljno da takvo dejstvo prizna i sud u slučaju spora. Dakle, u toj situaciji nema automatizma već će u parnici biti potrebno da se utvrdi da li je dejstvo te okolnosti u konkretnim okolnostima takvo da onemogućava ispunjenje obaveze.

Pravilo o oslobođenju dužnika od odgovornosti dopunjuje se pravilom iz člana 354. ZOO, prema kojem sama obaveza prestaje kad njeno ispunjenje postane nemoguće usled okolnosti zbog kojih dužnik ne odgovara. Posledice po ugovor su dodatno regulisane odredbom člana 137. stav 1. ZOO koja propisuje da kada je ispunjenje obaveze jedne strane u dvostranom ugovoru postalo nemoguće zbog događaja za koji nije odgovorna nijedna strana, gasi se i obaveza druge strane.

Oslobođenje dužnika od odgovornosti za štetu zbog povrede ugovora predstavlјa izuzetak u odnosu na opšte pravilo iz člana 262. stav 2. ZOO, te se stoga restriktivno tumači i primenjuje.

Shodno tome, u slučaju spora iz ugovora sa NIS-om, sud bi cenio konkretne okolnosti, odnosno obaveze ugovornih strana, te kakav su uticaj na njih imale sankcije, koje je dejstvo sankcija, kao i koje su njihove moguće posledice po drugu ugovornu stranu ukoliko ih ne bi poštovale. Drugim rečima, moguće je da sud stane na stanovište da u određenom ugovornom odnosu američke sankcije imaju dejstvo više sile, a da u drugom nemaju.

U domaćoj praksi sudovi su već zauzimali stav da izvinjavajuće dejstvo po dužnika obaveze, koje se izjednačava sa dejstvom više sile, postoji u situaciji kada je neispunjenje obaveze došlo kao posledica pritiska i izazvanog straha, a ne voljnog činjenja dužnika (presuda Vrhovnog kasacionog suda Prev 173/11 od 09.02.2012. godine), što se u određenoj meri može poistovetiti sa dejstvom sankcija u pojedinim situacijama.

2. Raskid ugovora zbog izmenjenih okolnosti

Pravilo Rebus sic stantibus iz člana 133. ZOO podrazumeva mogućnost raskida ugovora (i izmene, ali to nije od značaja za ovaj članak) ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je.

U ovom slučaju, strana koja se poziva na nastupanje opisanih okolnosti može zahtevati da se ugovor raskine, te se u ovom slučaju radi o sudskom raskidu.

Treba imati u vidu da opredeljujuće okolnosti iz člana 133. ZOO samo otežavaju ispunjenje obaveze (ne čine ga nemogućim), ili utiču na ostvarenje svrhe ugovora, te mogućnost primene ovog instituta opet treba ceniti spram konkretnih okolnosti i dejstva sankcija na konkretnu ugovornu stranu i njenu obavezu.

3. Ugovoreni raskidni razlog

Vrlo često se u ugovorima predvide određene okolnosti čije nastupanje automatski dovodi do raskida ugovora. Ovde se ne radi o nemogućnosti ispunjenja ugovora, već ugovorne strane dogovaraju da u slučaju nastupanja tih okolnosti ne žele da više održavaju ugovor na snazi. Tipičan primer takve okolnosti je otvaranje stečaja nad ugovornom stranom.

U poslednje vreme primetno je da se na listi tih okolnsoti sve češće nalaze i sankcije, naročito kada je reč o ugovorima u sektoru finansijskih usluga. Iako to nije rešenje za aktuelnu situaciju za one ugovore gde takva odredba nije unapred predviđena, svakako je treba imati u vidu ubuduće prilikom zaključenja ugovora, naročito kada se njima zasniva trajni dugovinski odnos, u kojem se protekom vremena okviri u kojima se ugovor ispunjava mogu bitno promeniti.

Umesto zaključka

Kao što se vidi iz prethodno navedenog, ne postoji jedinstven odgovor niti jedno rešenje koje bi moglo da se primeni na sve ugovorne odnose sa NIS-om. Razlozi za su to su vrlo specifična politička situacija, složen mehanizam sankcija, kao i raznovrsnost zasnovanih poslovnih odnosa. U kom pravcu će se sporni odnosi dalje razvijati, ostaje da se vidi.

*Koautorski članak advokata Ivane Ružičić i advokata Ivana Todorovića

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.