Jedno od pitanja koje se u praksi često postavlja jeste da li postoji obaveza zaključenja ugovora sa licem koje je registrovano kao zakonski zastupnik, odnosno direktor privrednog društva, a koje u tom društvu ne zasniva radni odnos. Sa tim u vezi, gotovo uvek se postavljaju i pitanja da li je obavezno ugovaranje naknade za rad direktora koji nije u radnom odnosu, kao i koje su to poreske obaveze društva povodom naknade koju direktor ostvaruje za obavljanje navedene funkcije u društvu.

U nastavku ovog teksta nastojaćemo da pružimo odgovore na navedena pitanja.

Šta propisuje Zakon o radu?

Shodno odredbama člana 48. Zakona o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) („Zakon o radu“), direktor, odnosno drugi zakonski zastupnik poslodavca može da zasnuje radni odnos na neodređeno ili određeno vreme. Radni odnos zasniva se ugovorom o radu, pri čemu radni odnos na određeno vreme može da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razrešenja.

Međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca uređuju se ugovorom. Takvo lice ima pravo na naknadu za rad i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom, a koji ugovor sa direktorom u ime poslodavca zaključuje nadležni organ utvrđen zakonom ili opštim aktom poslodavca.

Naknada za rad direktora koji nije u radnom odnosu

U skladu sa prethodno navedenim, a što je potvrđeno i Mišljenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-00416/2021-07 od 15.10.2021. godine, naknada za rad predstavlja obavezan element ugovora o međusobnim pravima, obavezama i odgovornostima direktora koji nije zasnovao radni odnos, kao i ugovora o zastupanju za zastupnika koji nije zasnovao radni odnos, a nije ni osnivač ni član društva.

Dakle, iz odredbe člana 48. stav 5. Zakona o radu, kao i prethodno pomenutog mišljenja, nedvosmisleno proizlazi da se naknada ima smatrati obaveznim elementom ugovora koji uređuje međusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca, pri čemu se navedeno shodno primenjuje i na druge zastupnike društva (koji u društvu nemaju zasnovan radni odnos, a nisu njegovi osnivači ni članovi).

Poreski tretman naknade za rad direktora koji nije u radnom odnosu

Prema Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-1137/2018-04 od 11.6.2018. godine, kada fizičko lice obavlja poslove direktora po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora, bez zasnivanja radnog odnosa u tom privrednom društvu, postoji obaveza obračunavanja i plaćanja poreza na dohodak građana na drugi prihod i pripadajućih doprinosa za obavezno socijalno osiguranje po osnovu ugovorene naknade za rad, i to nezavisno od okolnosti da li se fizičko lice – direktor odriče ugovorene naknade za rad u korist drugog lica. Pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje podrazumevaju doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje, kao i doprinos za zdravstveno osiguranje ako lice nije osigurano po drugom osnovu. Osnovica doprinosa je oporezivi prihod od ugovorene naknade, u skladu sa zakonom koji uređuje porez na dohodak građana.

Sa tim u vezi, a shodno Mišljenju Ministarstva finansija br. 011-00-151/2018-04 od 20.5.2019. godine, navedena obaveza postoji i u slučaju kada ugovorenu naknadu po osnovu ugovora o pravima i obavezama direktora bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje fizičko lice – strani državljanin.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.