Zamenik finskog ombudsmana za zaštitu podataka o ličnosti izdao je nedavno opomenu Nacionalnom odboru policije Finske zbog nezakonite obrade posebnih vrsta podataka o ličnosti, odnosno korišćenja kontroverznog softvera za prepoznavanje lica od strane finskog Nacionalnog istražnog biroa za prevenciju seksualnog zlostavljanja dece.

Postupak finske policije

Naime, sporni softver je još početkom 2020. godine probno korišćen radi identifikacije potencijalnih žrtava, i to bez odobrenja i nadzora Nacionalnog odbora policije kao rukovaoca podacima o ličnosti, u čijoj je odgovornosti upravo da obezbedi da su sva lica angažovana u radu policije upoznata sa primenjivim propisima i procedurama, odnosno da se obrada podataka o ličnosti odvija na zakonit način.

Prema odredbama finskih propisa u predmetnoj oblasti, fotografije lica predstavljaju biometrijski podatak o ličnosti, a koji podaci čine posebnu kategoriju ličnih podataka, čija obrada podrazumeva naročitu pažnju. U tom smislu, rukovalac je u konkretnom slučaju – između ostalog – propustio da unapred opredeli koliko dugo će se predmetni podaci čuvati, kao i da li isti mogu biti otkriveni trećim licima, te je zamenik ombudsmana naložio rukovaocu da o svom postupanju obavesti lica čiji su podaci obrađivani na ovaj način, kao i brisanje svih prikupljenih podataka iz baza u okviru spornog softvera.

Odredbe o obradi biometrijskih podataka o ličnosti sadrži i naš Zakon o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS“, br. 87/2018) („ZZPL“).

Obrada biometrijskih podataka o ličnosti prema ZZPL

ZZPL propisuje da je biometrijski podatak onaj podatak o ličnosti koji je dobijen posebnom tehničkom obradom u vezi sa fizičkim obeležjima, fiziološkim obeležjima ili obeležjima ponašanja fizičkog lica, a koja omogućava ili potvrđuje jedinstvenu identifikaciju tog lica, kao što je slika njegovog lica ili njegovi daktiloskopski podaci.

Nadalje, ZZPL propisuje da biometrijski podaci (koji se obrađuju u cilju jedinstvene identifikacije fizičkog lica) predstavljaju posebnu vrstu podataka o ličnosti (zajedno sa podacima čijom se obradom otkriva rasno ili etničko poreklo, političko mišljenje, versko ili filozofsko uverenje ili članstvo u sindikatu, kao i genetskim podacima, podacima o zdravstvenom stanju ili seksualnom životu ili seksualnoj orijentaciji fizičkog lica), čija je obrada zabranjena, osim izuzetno, u zakonom propisanim situacijama (član 17. ZZPL).

Pored navedenog, obrada pomenutih posebnih vrsta podataka o ličnosti koju vrše nadležni organi u posebne svrhe dopuštena je samo ako je to neophodno, uz primenu odgovarajućih mera zaštite prava lica na koje se podaci odnose, i to u jednom od sledećih slučajeva:

1. nadležni organ je zakonom ovlašćen da obrađuje posebne vrste podataka o ličnosti;
2. obrada posebnih vrsta podataka o ličnosti vrši se u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
3. obrada se odnosi na posebne vrste podataka o ličnosti koje je lice na koje se oni odnose očigledno učinilo dostupnim javnosti.

Šta je bilo sporno u nacrtu novog zakona o policiji Srbije?

U vezi sa navedenim, ovom prilikom podsećamo da je nedavno iz procedure povučen nacrt novog zakona kojim se uređuju pitanja unutrašnjih poslova Srbije, a koji se našao na meti žestokih kritika iz nekoliko razloga, od kojih je jedan upravo problematičnost pojedinih njegovih odredaba iz ugla zaštite podataka o ličnosti.

Naime, odredbama člana 44. predmetnog nacrta bilo je predviđeno da policija prilikom obavlјanja policijskih poslova koristi sisteme za obradu podatka, kao što je, između ostalog, i sistem audio i video-nadzora, koji čini skup fiksnih i pokretnih kamera, softversko-hardverskih rešenja sa analitičkim alatima, kao i drugih uređaja i opreme koji su namenjeni za snimanje na javnom mestu, beleženje i obradu audio i video zapisa i fotografija lica, vozila i događaja (uz informaciju o lokaciji i vremenu zabeleženog audio ili video zapisa i fotografija). Nadalje, predmetni član predviđao je da se delovi pomenutog sistema audio i video-nadzora koriste i za automatsku detekciju lika, a što uklјučuje obradu biometrijskih podataka detektovanog lika i telesnih karakteristika, te vreme i lokaciju i učešće lica u događaju.

Prethodno navedene odredbe nacrta kritikovane su zbog svoje neusklađenosti sa načelima obrade podataka o ličnosti i uslovima njene zakonitosti iz ZZPL, naročito u pogledu neophodnosti, svrsishodnosti i proporcionalnosti obrade, kao i zbog nedovoljne transparentnosti u smislu dužine čuvanja ličnih podataka prikupljenih na ovaj način, te stepena zaštićenosti baza u koje su isti pohranjeni. Drugim rečima, ovakvo zakonsko rešenje unelo bi pravnu dihotomiju u oblast zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, ali i povećalo rizik od različitih vrsta zloupotreba korišćenih sistema i ličnih podataka koji su putem istih prikupljeni.

Najnovije smernice u ovoj oblasti

Za kraj, Svetski ekonomski forum objavio je nedavno Okvirnu politiku odgovornih granica upotrebe prepoznavanja lica (u istragama radi sporovođenja zakona), koji dokument sadrži niz konkretnih smernica u cilju obezbeđivanja pouzdane i bezbedne upotrebe tehnologija za identifikaciju na predmetni način, a pri čemu su osnovni principi na kojima se odgovorno korišćenje navedene tehnologije zasniva svakako neophodnost, proporcionalnost i transparentnost, kao i obezbeđivanje tačnosti korišćenih algoritama, smanjenje rizika, te nadzor i odgovornost sa tim u vezi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.