Prošlog meseca je Freedom House („Fridom Haus“) objavio svoj godišnji izveštaj o slobodi na internetu („Izveštaj“), u okviru kog je Srbija dobila 71 od mogućih 100 poena, i tako se našla na 15. mestu od ukupno 70 zemalja u kojima je sprovedeno istraživanje.

Izveštaj Fridom Hausa

Prema navodima Izveštaja, u Srbiji je okruženje za slobodu na internetu relativno otvoreno, sa visokom stopom pristupa internetu, ograničenim blokiranjem sajtova i Ustavom zagarantovanom slobodom govora i zaštitom novinara, s tim da je primetan porast dezinformacija koje šire određeni sajtovi, kao i suočavanje pojedinih novinara, ne samo sa uznemiravanjem i pretnjama zbog njihovog izveštavanja, već i sa krivičnim gonjenjem sa tim u vezi.

Pored toga, u Izveštaju se navodi da postoje pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije civilnog društva, kao i razlozi za zabrinutost u pogledu infrastruktura za nadzor, budući da su nadležni organi i službe pristupali podacima o komunikacijama bez pridržavanja propisanih procedura.

Kršenje korisničkih prava

Posebnu pažnju Izveštaj posvećuje pitanju kršenja prava korisnika interneta, a u okviru koje celine su obrađena sledeća pitanja:

1. Da li Ustav i zakoni uspešno štite prava kao što su sloboda izražavanja, pristup informacijama i sloboda medija (uključujući i njihovu zaštitu na internetu), i da li postupke u vezi sa tim sprovodi nezavisno sudstvo?

Izveštaj navodi više odredaba propisa Srbije, i to Ustava (članovi 46, 50. i 51), Zakona o javnom informisanju i medijima (član 52) i Krivičnog zakonika (član 138. stav 3), koje uređuju pitanja prava na slobodu mišljenja i izražavanja, novinarske tajne, te zaštite sigurnosti novinara, ali koje se u praksi ne sprovode dosledno.

Naime, iako je pravosuđe nominalno nezavisno, ono često dolazi pod uticaj zvaničnika, pri čemu je u izveštajima Evropske komisije u više navrata konstatovano da su reforme pravosuđa, namenjene upravo jačanju nezavisnosti sudstva, u zastoju.

2. Da li postoje zakoni koji propisuju krivične sankcije ili građansku odgovornost za onlajn aktivnosti, posebno one zaštićene međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava?

Izveštaj skreće pažnju da, kada su u pitanju ustavne i zakonske odredbe u predmetnom pogledu, premda su iste načelno usklađene sa međunarodnim standardima, ipak postoji prostor za njihovu zloupotrebu, tj. tumačenje na način koji omogućava kažnjavanje legitimnih onlajn aktivnosti, te opravdavanje represivnih radnji.

Primer za navedeno su odredbe člana 46. stav 2, te člana 50. Ustava.

3. Da li se pojedinci kažnjavaju zbog onlajn aktivnosti, posebno onih zaštićenih međunarodnim standardima poštovanja ljudskih prava?

U Izveštaju se, nadalje, navodi da se u periodu na koji se isti odnosi desilo nekoliko slučajeva u kojima su korisnici tuženi ili čak pritvoreni zbog izražavanja na internetu, kao i nekoliko slučajeva podnošenja tužbi protiv medija, a po osnovu navodne povrede časti i ugleda, što je okarakterisano kao jasan primer njihovog zastrašivanja (budući da tužbama nije prethodio demanti, niti su istima targetirani stvarni iznosioci spornih tvrdnji).

4. Da li država ograničava anonimnu komunikaciju ili enkripciju?

Izveštaj navodi da u Srbiji ne postoje pravne posledice za korišćenje enkripcije, kao i da ne postoji obaveza da se pojedinci registruju kod državnih organa za korišćenje onlajn usluga.

Međutim, u javnosti su prisutne inicijative pojedinih zvaničnika da se donese zakon koji će kriminalizovati posedovanje uređaja i drugih sredstava za enkriptovanje komunikacije, kao i zakon prema kome nalog na društvenim mrežama ne bi mogao da bude otvoren bez unošenja potpunih podataka o ličnosti.

5. Da li državni nadzor aktivnosti na internetu narušava pravo na privatnost korisnika?

U izveštaju se navodi nekoliko situacija koje su se desile u periodu na koji se odnosi, a koje su problematične iz ugla državnog nadzora aktivnosti na internetu, među kojima su instaliranje nadzornih kamera sa tehnologijom prepoznavanja lica na području Beograda, te komentarisanje neobjavljenih novinskih članaka i prepiske između novinara i njihovih izvora.

6. Da li nadzor i prikupljanje podataka koje vrše pružaoci usluga i druge tehnološke kompanije narušava pravo na privatnost korisnika?

Premda Srbiji poseduje zadovoljavajući regulatorni okvir kada je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, koji je usklađen sa međunarodnim standardima u predmetnoj oblasti, istraživanje SHARE Fondacije o praksi zadržavanja podataka u Srbiji pokazalo je da državni organi pristupaju metapodacima koje skladište telekomunikacione kompanije direktno putem „aplikacija za direktan pristup“, što zakonom nije uređeno.

Takođe, pojedine međunarodne tehnološke kompanije još uvek nisu imenovale lokalnog predstavnika za pitanja zaštite podataka o ličnosti u Srbiji, a što je njihova obaveza prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.

7. Da li državni organi ili drugi akteri zastrašuju ili vrše fizičko nasilje nad pojedincima zbog njihovih onlajn aktivnosti?

Tokom perioda na koji se Izveštaj odnosi, zabeleženo je više napada na novinare, kako u onlajn, tako i u oflajn okruženju, a koji su uključivali ne samo verbalne pretnje, već i fizički napad, te uništavanje i oduzimanje opreme za rad.

Posebnim napadima izložene su medijske radnice, ali i žene uopšte, kao i migrantska populacija.

8. Da li su sajtovi, državni i privatni subjekti, pružaoci usluga ili pojedinačni korisnici predmet široko rasprostranjenog hakovanja i drugih oblika sajber napada?

Prema Izveštaju, sajber napadi su relativno učestala pojava u Srbiji, a neretko su mete napada upravo nezavisni mediji i organizacije civilnog društva.

Takođe, premda postoji Posebno tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal, usled velikog broj incidenata, kao i činjenice da je u pitanju jedino tužilaštvo nadležno za rešavanje takvih slučajeva, sve je veći broj predmeta u kojima se u dužem vremenskom periodu ne postupa, tj. ne preduzimaju odgovarajuće radnje.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.