U Službenom glasniku RS br. 92/2023 objavljen je novi Zakon o elektronskim medijima („Zakon“) koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine.

Osnovni cilj donošenja Zakona ogleda se u implementaciji Direktive Evropske unije o audiovizuelnim medijskim uslugama („Direktiva“) posredstvom uvođenja novih obaveza pružaocima medijskih usluga, a naročito pružaocima medijskih usluga na zahtev. Pored toga, Zakonom su po prvi put regulisane i platforme za razmenu video sadržaja što predstavlja neposredan uticaj Direktive na domaće zakonodavstvo.

Zakonom su uvedene i određene novine u pogledu izbora članova Regulatornog tela za elektronske medije („Regulatorno telo“), kao i u vezi sa obavezom pozicioniranja programa od strane operatera, te brojne druge izmene.

U nastavku teksta donosimo kratak pregled najznačajnijih novina.

1. Nove obaveze za pružaoce medijskih usluga na zahtev

Kako su pružaoci medijskih usluga na zahtev (on demand) poslednjih godina sve više preuzeli primat u odnosu na tradicionalne medije, te da u bliskoj budućnosti teže da postanu dominantan model korišćenja medijskog sadržaja, a da su shodno prethodnoj zakonskoj regulativi bili podvrgnuti znatno liberalnijim pravilima u vezi sa oglašavanjem, zaštitom maloletnika kao i promovisanjem evropskih audio-vizuelnih dela, Zakonom su uvedene nove kvote za pružaoce medijskih usluga na zahtev, ali i druge značajne izmene, npr. u vezi sa zaštitom maloletnika.

Naime, shodno odredbama Zakona, pružaoci medijskih usluga na zahtev moraju obezbediti da najmanje 30% sadržaja u njihovim katalozima tokom svake kalendarske godine čine evropska audio-vizuelna dela. Navedena kvota računa se na osnovu broja pojedinačnih dela u katalogu, pri čemu se jedna sezona televizijske serije smatra jednim delom. Osim toga, Zakon izričito propisuje da najmanje polovinu tih dela moraju činiti srpska audiovizuelna dela.

Takođe, pružalac medijske usluge na zahtev je dužan da na odgovarajući način obezbedi posebnu istaknutost evropskih dela u svom katalogu predstavljanjem tih dela na atraktivan i pristupačan način, a naročito putem posebnog odeljka za evropska dela, mogućnosti pretraživanja istih u alatu za pretragu, promovisanja evropskih audio-vizuelnih dela i preporuke sadržaja koje pružalac predlaže svojim korisnicima.

Navedene obaveze odnose se na pružaoce medijskih usluga u nadležnosti RS, tj. na pružaoca medijskih usluga koji je osnovan u RS, odnosno koji nije osnovan u RS, ali koristi zemaljsku satelitsku predajnu stanicu koja je smeštena u RS, ili koristi satelitske kapacitete koji pripadaju RS.

Pored navedenog, Zakonom su uvedene i druge značajne izmene, pa tako više nisu propisana različita pravila za linearne i on demand medije u pogledu zaštite maloletnika ali i kada je u pitanju privremeno ograničavanje slobode prijema i reemitovanja medijskih usluga iz stranih zemalja, već su propisani isti uslovi bez obzira da li se radi o linearnoj ili medijskoj usluzi na zahtev.

2. Regulisanje platformi za razmenu video sadržaja

Donošenjem Zakona po prvi put se medijskom regulativom obuhvataju i pružaoci usluga platformi za razmenu video sadržaja (Youtube, Instagram, TikTok i drugi), a koja novina predstavlja direktnu implementaciju Direktive.

Usluge platforme za razmenu video sadržaja Zakonom su definisane kao usluge informacionog društva, u smislu zakona kojim se uređuje elektronska trgovina, čija je glavna svrha (ili njenog odvojivog dela ili njene osnovne funkcionalnosti) u tome da se javnosti, radi informisanja, zabave ili obrazovanja, učine dostupnim programski sadržaji, video zapisi koje su generisali korisnici (UGC) ili oboje, posredstvom elektronske komunikacione mreže, za koje pružalac platforme za razmenu video sadržaja ne snosi uređivačku odgovornost, ali vrši organizaciju tih sadržaja, naročito njihovim prikazivanjem, označavanjem i određivanjem redosleda, koristeći između ostalog automatska sredstva ili algoritme.

Dakle, za razliku od linearnih i medijskih usluga na zahtev, koji su odgovorni za proizvodnju, izbor i kontrolu sadržaja i njihovu organizaciju, platforme za razmenu video sadržaja imaju samo organizacionu odgovornost za sadržaje koje distribuiraju, odnosno imaju obavezu da preduzimaju određene mere zaštite korisnika putem organizacije sadržaja, uprkos tome što se u većini slučajeva to sprovodi na automatski način, odnosno putem korišćenja algoritama.

Platforme za razmenu video sadržaja će takođe biti odgovorne i za oglasne poruke koje same nude i uređuju u okviru svojih usluga, u skladu sa odredbama zakona koji reguliše oblast oglašavanja.

Shodno navedenom, pružalac usluge platforme za razmenu video sadržaja dužan je da preduzme odgovarajuće mere u pogledu zaštite, odnosno sprečavanja sprečavanje štetnih sadržaja koji mogu naškoditi maloletnicima, podsticati na nasilje, mržnju ili krivična dela javnog podsticanja na izvršenje terorističkih dela, dečije pornografije ili rasne ili druge diskriminacije.

Ovakvo rešenje je razumljivo imajući u vidu da platforme za razmenu video sadržaja po pravilu ne vrše izbor programa odnosno sadržaja koje generišu njihovi korisnici (to čine sami korisnici) već samo vrše njegovu organizaciju, u smislu prikazivanja, određivanja redosleda prikazivanja i preporučivanja (shodno utvrđenom algoritmu), usled čega snose odgovornost za način prezentovanja sadržaja, ali ne i za sam program, odnosno sadržaj. Pa tako, predmetne platforme neće odgovarati za distribuiranje i prikazivanje nedozvoljenih sadržaja ukoliko uspeju da dokažu da su preduzeli sve odgovarajuće mere u cilju sprečavanja širenja takvih sadržaja.

Zakonom nisu propisane konkretne odgovarajuće mere koje su predmetne platforme u obavezi da preduzimaju kako bi se oslobodile odgovornosti za nedozvoljene sadržaje, već je Regulatorno telo ovlašćeno da ih bliže odredi s obzirom na prirodu sadržaja o kojoj je reč, štetu koju on može pričiniti, svojstva i kategorije lica koja treba zaštiti, prava i legitimne interese svih zainteresovanih lica, uključujući pružaoce usluga platformi za razmenu video sadržaja, korisnika koji su generisali video sadržaj i interes javnosti.

Od značaja je istaći da se Zakon primenjuje samo na one pružaoce usluga platformi za razmenu video sadržaja koji imaju sedište u Srbiji (odnosno kada je matično društvo ili zavisno društvo sa sedištem u RS, tj. kada je deo grupe a privredno društvo iz te grupe ima sedište u RS), a s obzirom da nijedna od najpopularnijih platformi u Srbiji nije u našoj nadležnosti, postavlja se pitanje domašaja ovih odredbi.

3. Medijski pluralizam i transparentnost vlasništva medija

Zakonom je definisan pojam medijskog pluralizma, na način da je propisano da isti podrazumeva različite oblike osnivanja pružalaca medijskih usluga, raznovrsnost sadržaja u pogledu ravnopravnog i uravnoteženog izražavanja političkog mišljenja, kao i raznovrsnost programskog sadržaja u okviru vrste i karaktera programa pružaoca medijske usluge.

Takođe, predviđena je kontrola i transparentnost u pogledu vlasništva medija i propisane su mere za ostvarivanje medijskog pluralizma.

Naime, Zakonom je uvedena obaveza prijave svake promene vlasničke strukture u osnovnom kapitalu pružalaca medijske usluge radi dobijanja saglasnosti Regulatornog tela za sprovođenje takve promene.

U slučaju nepostupanja u skladu sa tom obavezom, odnosno ukoliko pružalac medijske usluge izvrši promenu vlasničke strukture bez prethodno pribavljene saglasnosti Regulatornog tela, kazniće se za prekršaj novčanom kaznom u rasponu od 500.000,00 dinara do 2.000.000,00 dinara.

4. Ostale novine

Zakonom je uvedena novina koja se odnosi na prava i dužnosti zaposlenih u stručnoj službi Regulatornog tela, tako što je predviđeno da se na iste primenjuju opšti propisi o radu umesto dosada važeće odredbe o primeni propisa kojima se uređuju prava i obaveze državnih službenika.

Nadalje, Zakonom su dosta detaljnije regulisani uslovi koje moraju da ispunjavaju članovi Saveta Regulatornog tela, te je propisano da se članovi biraju iz reda uglednih stručnjaka iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti, lica koja imaju ugled u javnosti, koja se se svojim radom i aktivnostima zalagala za slobodu izražavanja, slobodan protok informacija, ostvarivanje ljudskih prava, i sl. Pored toga, Zakonom je na izričit način predviđeno ko se smatra stručnjakom iz oblasti koje su od značaja za obavljanje poslova iz nadležnosti Regulatornog tela.

Kao i do sada, članove Saveta Regulatornog tela bira Narodna skupština, a na predlog ovlašćenih predlagača, pri čemu je novina da ovlašćenje i dužnost da predlažu članove Saveta sada imaju, između ostalih, i Zaštitnik građana (ombudsman), Poverenik za ravnopravnost, kao i Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Takođe, Zakon sada direktno, umesto prenesene nadležnosti Regulatornom telu, propisuje da je operator dužan da programe u svojoj ponudi pozicionira na sledeći način: 1) servisni kanal operatora, sa informacijama o sadržaju ponude operatora – nulta pozicija;  2) osnovni programi javnih medijskih servisa u zoni njihovog pokrivanja – pozicije neposredno iza nulte; 3) sve ostale medijske usluge televizije u ponudi operatora – nakon pozicija iz tačke 2, prema redosledu koji odredi operator.

Ono što je interesantno jeste da je Predlogom Zakona bila predviđena odredba da se rijaliti programski sadržaj smatra nepodesnim za sve maloletnike, dakle lica mlađa od 18 godina, ako se u njemu prikazuju nasilje, nepristojno ponašanje, vređanje ili nago ljudsko telo. Takođe, bilo je predviđeno da je u rijaliti programu zabranjeno prikazivati teško nasilje, polne odnose, zloupotrebu opojnih droga ili govor mržnje, te obaveza pružaoca medijske usluge da poštuje dostojanstvo ličnosti i druga prava učesnika rijaliti programskog sadržaja, a naročito zabrana postupanja prema istima na diskriminatorni, nečovečan ili ponižavajući način. Međutim, navedena odredba nije sadržana u usvojenom tekstu Zakona, te je samo navedeno da će to biti predmet posebnog podzakonskog akta.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.