Shodno odredbama Zakona o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje), zaposleni sa zdravstvenim smetnjama, utvrđenim od strane nadležnog zdravstvenog organa u skladu sa zakonom, ne može da obavlja poslove koji bi izazvali pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu (član 81. stav 2). Takođe, Zakon o radu propisuje da je zaposlenom – osobi sa invaliditetom i zaposlenom sa zdravstvenim smetnjama (iz člana 81. stav 2. Zakona o radu) poslodavac dužan da obezbedi obavljanje poslova prema radnoj sposobnosti, u protivnom se zaposleni smatra viškom u smislu odredbe člana 179. stav 5. tačka 1) Zakona o radu (član 101. i 102).

Pored Zakona o radu, pitanje procene, tj. utvrđivanja zdravstvenog stanja u vezi sa radom, odnosno radne sposobnosti zaposlenih uređeno je i drugim propisima. Tako:

• Zakon o zdravstvenoj zaštiti ( glasnik RS br. 25/2019) propisuje da zdravstvenu delatnost iz oblasti medicine rada, odnosno zaštite zdravlja na radu, i to: ocenjivanje radne sposobnosti obolelih od profesionalnih bolesti u vezi sa radom, posledica povreda na radu i van rada, ocenu radne i opšte životne sposobnosti, procenjivanje telesnog oštećenja i druga veštačenja u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenih vrši zavod za medicinu rada;
• Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ( glasnik RS br. 36/2009, 32/2013 i 14/2022 – dr. zakon) propisuje da se zahtev za procenu radne sposobnosti podnosi organizaciji nadležnoj za poslove zapošljavanja (što je Nacionalna služba za zapošljavanje), te da nalaz, mišljenje i ocenu u pogledu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja daje organ veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja (Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje); dok
• Pravilnik o bližem načinu, troškovima i kriterijumima za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja osoba sa invaliditetom ( glasnik RS br. 36/2010 i 97/2013) propisuje da se zahtev za procenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja podnosi nadležnoj organizacionoj jedinici Nacionalne službe za zapošljavanje, prema prebivalištu lica koje podnosi zahtev (i to lično od strane zaposlenog, a o trošku poslodavca).

Nedoumice u pogledu procene radne sposobnosti

Imajući u vidu prethodno navedene odredbe, poslodavci u Republici Srbiji se često nalaze u nedoumici u pogledu sledećih pitanja:

• Da li nalaz lekara (npr. lekara određene specijalizacije ili specijaliste medicine rada) samostalno predstavlja odluku o proceni radne sposobnosti zaposlenog (u smislu člana 81. stav 2. Zakona o radu, a u vezi sa članovima 101. i 102. Zakona o radu) ili isti samo predstavlja razlog, tj. osnov za upućivanje zaposlenog na procenu radne sposobnosti?
• Da li je organ nadležan za procenu radne sposobnosti zaposlenog (u smislu člana 81. stav 2. Zakona o radu, a u vezi sa članovima 101. i 102. Zakona o radu) Služba medicine rada ili Nacionalna služba za zapošljavanje, odnosno da li se odluka poslodavca o otkazu ugovora o radu usled nepostojanja odgovarajućih poslova prema procenjenoj radnoj sposobnosti zaposlenog zasniva na proceni, tj. odluci doktora Službe medicine rada ili rešenja Nacionalne službe za zapošljavanje?

Mišljenje nadležnog ministarstva

Prethodno pomenute nedoumice otklonjenje su nedavno donetim Mišljenjem Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja br. 011-00-00077/2023-21 od 17.03.2023. godine, shodno kojem:

• Izveštaj lekara sam po sebi ne može predstavljati odluku o proceni radne sposobnosti. Naime, neophodno je razlikovati postupak koji se sprovodi shodno odredbama propisa iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu (npr. u pogledu prethodnih i periodičnih lekarskih pregleda zaposlenih na radnim mestima sa povećanim rizikom) i postupak koji se sprovodi u pojedinačnoj upravnoj stvari procene, tj. utvrđivanja radne sposobnosti (i mogućnosti zaposlenja, odnosno održanja zaposlenja shodno Zakonu o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom).
• U tom smislu, organ nadležan za procenu radne sposobnosti zaposlenog je Nacionalna služba za zapošljavanje, koja rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi kao povereni posao, i to na osnovu nalaza i mišljenja, tj. ocene organa veštačenja organizacije nadležne za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja (Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje).
• Komisiju pomenutog organa veštačenja, između ostalog, čini i lekar veštak odgovarajuće (ili srodne) specijalnosti u odnosu na ocenu radne sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja, imajući u vidu osnovnu bolest, tj. oštećenje lica čija se sposobnost procenjuje, dok sastavni deo dokumentacije koja se prilaže uz zahtev (i veštači) čini medicinska dokumentacija, pa tako i postojeći specijalistički nalazi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.