Nedavno se pred Privrednim sudom postavilo pitanje ko odgovara za obaveze društva (A) koje je brisano u postupku prinudne likvidacije u slučaju kada je kontrolni član društva (A), društvo (B), takođe brisano u postupku prinudne likvidacije.

Naime, očekivano zakonsko rešenje u napred opisanoj situaciji bilo bi da za obaveze društva (A) posledično odgovara kontrolni član društva (B), tačnije društvo (C).

Drugim rečima, u tom slučaju bi se odgovornost za obaveze inicijalno brisanog društva (A) proširivala na ostale dalje osnivače / kontrolne članove sve do jednog od osnivača u nizu.

Zakon o privrednim društvima – prinudna likvidacija

Postupak prinudne likvidacije predstavlja postupak koji po službenoj dužnosti vodi Agencija za privredne registre, i to u situaciji kada postoji neki od zakonom propisanih razloga za pokretanje takvog postupka (npr. društvu je izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti, društvo ostane bez zakonskog ili privremenog zastupnika, utvrđena je ništavost registracije osnivanje privrednog društva itd). Zakonom propisani razlozi zapravo predstavljaju smetnje usled kojih društvo ne može da nastavi dalje poslovanje, i to budući da nisu ispunjeni određeni zakonski uslovi.

Takođe, treba razlikovati otklonjive i neotklonjive razloge za prinudnu likvidaciju, a odredbom člana 546. Zakona o privrednim društvima („Zakon“) izričito je propisano koje razloge nije moguće otkloniti.

Nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije i okončanja istog, nastupaju posledice brisanja privrednog društva iz registra. S tim u vezi imovina brisanog privrednog društva postaje imovina članova privrednog društva u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu privrednog društva.

Zakonom je propisano da nakon brisanja društva članovi brisanog društva odgovaraju za obaveze društva do visine vrednosti primljene imovine.

Izuzetak od prethodno navedenog je da kontrolni član društva za ograničenom odgovornošću i kontrolni akcionar akcionarskog društva odgovara neograničeno solidarno za obaveze društva i nakon brisanja iz registra.

Praksa i stav suda

Ono što je nesporno, shodno prethodno navedenom, jeste da u našem slučaju za obaveze brisanog društva (A) odgovara društvo sa ograničenom odgovornošću (B) kao kontrolni član, i to neograničeno solidarno.

Međutim, u slučaju da je društvo (B) takođe brisano iz registra privrednih subjekata u postupku prinudne likvidacije, postavlja se pitanje da li za obaveze društva (A) može da odgovara kontrolni član društva (B), odnosno društvo (C).

S tim u vezi, u nastavku citiramo stav Privrednog apelacionog suda (rešenje br. Pž 11721/21 od dana 24.02.2022. godine):

Činjenica da je kontrolni član inicijalno označenog tuženog takođe obrisan iz registra usled sprovedenog postupka prinudne likvidacije, ne daje mogućnost da se odgovornost proširuje na ostale dalje osnivače neograničeno sve do predstavništva jednog od osnivača u nizu.

Zakon o privrednim društvima odgovornost ograničava na kontrolnog člana.

Dakle, u analiziranom slučaju, potencijalni poverilac mogao bi svoje potraživanje koje je ima prema društvu (A) da naplati od društva (B) kao kontrolnog člana, ali ne bi mogao svoje potraživanje da naplati od društva (C) u slučaju da je društvo (B) takođe obrisano u postupku prinudne likvidacije.

Zaključak

Na kraju ukazujemo da napred navedena situacija u praksi može da dovede do brojnih zloupotreba budući da se odgovornost društva ograničava isključivo na kontrolnog člana brisanog društva, te u slučaju da je kontrolni član takođe brisan, poveriocu ne preostaje nijedna druga zakonska mogućnost da naplati svoje potraživanje.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.