Jedna od najaktuelnijih novina ove godine, koja je pobudila jednako interesovanje i kod pravnika i kod stručnjaka iz IT industrije, bila je vest o usvajanju Akta o veštačkoj inteligenciji Evropske Unije (EU AI Act) („AI Akt“) koji predstavlja prvi regulatorni okvir u pogledu veštačke inteligencije („VI“) usvojen na nivou EU. Cilj AI Akta je da dovede Evropsku Uniju („EU“) na čelo trke u oblasti veštačke inteligencije, ali uz istovremeno obezbeđivanje zaštite ljudskih prava, životne sredine, vladavine prava i demokratije.

Iako još uvek nije krenula njegova primena, od AI Akta se očekuje da će zemljama članicama EU (i onima koje su na putu da to da postanu) pojasniti neke od nedoumica u vezi primene VI, i dati dobru polaznu osnovu za donošenje nacionalnih propisa na ovu temu.

Ukratko o sadržini AI Akta 

AI Akt je baziran na analizi rizika koji nastaje iz primene VI – zavisno od toga koliko je ozbiljan rizik do kog može dovesti, VI je podeljena u četiri kategorije:

1. neprihvatljiv rizik – gde spadaju alati koji koriste VI za potrebe klasifikovanja pojedinaca na osnovu njihovog ponašanja ili karakteristika, što bi posledično vodilo njihovom socijalnom „ocenjivanju“ i potencijalno nepovoljnom tretmanu takvih lica. Drugim rečima, VI se ne sme koristiti da bi se vršio tzv. social scoring. Upotrebe VI koje spadaju u ovu kategoriju su nedozvoljene;
2. visok rizik – u ovu grupu spadaju, recimo, VI sistemi koji obrađuju podatke o ličnosti sa ciljem profilisanja pojedinaca, poput, na primer, sistema koji se koriste u procesu odabira kandidata za zaposlenje;
3. ograničen rizik – u koju kategoriju su svrstani čet botovi i sadržaji generisani upotrebom VI;
4. neznatan rizik – u ovu kategoriju spada, na primer, VI koja se koristi u kreiranju email spam filtera ili video igara zasnovanih na VI tehnologijama.

Između ostalog, donošenje AI Akta je prepoznato kao značajno jer se njime postiže „pomirenje“ dve suprotstavljene težnje:

• podsticanje investiranja u VI i maksimalno iskorišćavanje pozitivnih aspekata VI, s jedne strane, i
• obezbeđivanje i zaštita prava pojedinaca koja mogu biti „pogođena“ upotrebom VI, sa druge strane.

AI Akt se primenjuje ne samo na subjekte koji se fizički nalaze u EU, već i na one koji se nalaze u državama van EU, ali koriste VI na teritoriji EU. U ovom pogledu se može povući paralela između AI Akta i GDPR, koji po istom principu definiše geografsko polje primene.

Kazne za neusklađivanje sa AI Aktom

Oni koji se ne usklade sa obavezama koje propisuje AI Akt suočiće se sa visokim kaznama. Najstrože će biti kažnjeni subjekti koji budu koristili sisteme iz kategorije neprihvatljivih: za njih kazne mogu ići do 35 miliona evra ili do 7% ukupnog globalnog godišnjeg prihoda privrednog društva, koji god iznos je veći.

Za kršenje drugih odredaba AI Akta maksimalni iznos penala iznosi 15 miliona evra, ili 3% ukupnog globalnog godišnjeg prihoda privrednog društva, koji god iznos je veći. „Najblaža“ je posledica za dostavljanje netačnih ili nepotpunih informacija u vezi sa VI nadležnim organima, za šta je predviđena kazna koja može maksimalno biti jednaka većem od sledeća dva iznosa: 7 miliona evra ili do 1% ukupnog globalnog godišnjeg prihoda privrednog društva.

Stanje u Srbiji 

Što se tiče domaće regulative, u Srbiji se već nekoliko godina radi na kreiranju pravnog okvira upotrebe veštačke inteligencije, pa je prvi korak u tom cilju bilo usvajanje Strategije razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2020. do 2025. godine, koja je doneta 2019. godine. Imajući u vidu nagli razvoj i porast upotrebe VI u Srbiji u periodu od donošenja prve Strategije, već početkom 2024. godine se javila potreba za unapređenjem Strategije, te je započet rad na novoj Strategiji razvoja veštačke inteligencije u Republici Srbiji za period od 2025. do 2030. godine, čije usvajanje se očekuje tokom 2024. godine.

Pored Strategija, treba pomenuti i da je u toku sačinjavanje nacrta Zakona o veštačkoj inteligenciji Republike Srbije, na koju je fokusirana posebna radna grupa u okviru Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija. Usvajanje zakona je najavljeno za prvu polovinu 2025. godine, i očekuje se da će takav propis odgovoriti na brojna pitanja u vezi sa primenom ove tehnologije i stvoriti adekvatan teren za njen dalji razvoj i bezbednu upotrebu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.