Dok istovremeno rastu brojevi zaraženih i vakcinisanih osoba, pitamo se zašto Republika Srbija još uvek nije dobila svoju aplikaciju za pametne telefone namenjenu praćenju kontakata sa zaraženim osobama.

Lansiranje ove aplikacije pod nazivom „Covtakt“ najavljeno je u avgustu 2020. godine, a njeno puštanje u rad očekivalo se ubrzo nakon toga. Do toga, međutim, nije došlo, a javnost nije obaveštena da li se od lansiranja aplikacije odustalo ili ono jednostavno kasni.

Prema istraživanju Univerziteta Oksford, digitalno praćenje kontakata bi moglo da uspori ili čak zaustavi prenos koronovirusa. Prve aplikacije za praćenje kontakata i upozoravanje građana bile su dostupne već u prvim mesecima pandemije sa ciljem zaštite zdravlja građana, ali i kao značajan alat za upravljanje krizom i planiranje epidemioloških mera.

Upotreba novih tehnologija u zdravstvene svrhe svakako nije novina, ali podjednako nisu novina ni rizici po privatnost građana sa kojima je upotreba novih tehnologija gotovo po pravilu povezana. Zbog toga ove aplikacije moraju ispuniti stroge uslove u pogledu zaštite podataka o ličnosti, naročito imajući u vidu da se podaci o zdravstvenom stanju smatraju posebnim vrstama podataka o ličnosti u smislu člana 54. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, čija obrada je samo izuzetno dozvoljena.

Šta znamo o aplikaciji Covtakt?

Kao i u drugim slučajevima, Covtakt je tehnički razvijen od strane države, konkretno Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade Srbije. Prema najavama, rukovalac podacima bi u konkretnom slučaju bio Institut za javno zdravlje Batut.

Kao temeljni principi na kojima bi aplikacija trebalo da funkcioniše navedeni su dobrovoljnost – što znači da njena upotreba nije obavezna, tj. da svako može da bira da li želi da je instalira na svom telefonu, kao i da je slobodan da je izbriše u svakom trenutku, i solidarnost – što znači da uspeh aplikacije zavisi od spremnosti građana da je instaliraju budući da je potrebno da je koristi više of 60% populacije kako bi dala rezultate.

Aplikacija je zamišljena da radi na bazi Bluetooth tehnologije, a ne na osnovu praćenja lokacije telefona. Ukoliko su dve osobe koje su instalirale aplikaciju bile u kontaktu duže od 15 minuta, aplikacija će ih obavestiti ako neko od njih u narednih 14 dana od kontakta bude zaražen koronavirusom i tu činjenicu unese u aplikaciju. Tom prilikom identitet zaražene osobe neće biti otkriven osobi koja prima obaveštenje, što je svakako dobro rešenje jer ta informacija nije neophodna za ostvarivanje svrhe praćenja kontakata.

Na osnovu navedenog moglo bi se reći da je Covtakt razvijan, makar delimično, u skladu sa smernicama Evropske komisije [link] koje su donete još u aprilu 2020. godine, a koje se temelje na sledećim načelima:

• aplikacije za praćenje kontakata i upozoravanje treba da se instaliraju i upotrebljavaju isključivo dobrovoljno;
• načelo minimizacije podataka – treba da se prikupljaju samo podaci koji su neophodni za pružanje usluge i ništa više od toga;
• aplikacije treba da upotrebljavaju podatke o blizini na temelju Bluetooth tehnologije;
• aplikacija za praćenje ne treba da zahteva niti upotrebljava podatke o lokaciji;
• aplikacije za praćenje kontakata i upozoravanje ne treba da prate kretanje ljudi;
• podaci se ne smeju pohranjivati duže nego što je potrebno – 14 dana;
• podaci treba da budu zaštićeni najsavremenijim tehnikama, uključujući šifriranje;
• aplikacije treba da budu deaktivirane čim se pandemija završi.

Ono što još ne znamo o Covtaktu jeste da li je izvršena odnosno da li je planirano vršenje procene uticaja obrade na zaštitu podataka o ličnosti, a koja je u slučaju obrade posebnih vrsta podataka obavezna u smislu člana 54. stav 4. tačka 2) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

Korišćenje podataka prikupljenih putem aplikacija za praćenje kontakata u drugu svrhu – primer Singapura

Singapur je bio među prvim državama koje su počele da koriste aplikacije za praćenje kontakata. „TraceTogether“ je aplikacija koju je u Singapuru instaliralo i koristi 80% populacije od oko 6 miliona ljudi.

Iako je inicijalno objavljeno da će podaci biti korišćeni isključivo u svrhu borbe protiv koronavirusa, početkom januara 2021. godine objavljena je vest da podacima koji se prikupljaju putem aplikacije može da pristupi policija, kao i da su ovi podaci korišćeni u istrazi [bar] jednog ubistva.

Takvo postupanje razumljivo je izazvalo zabrinutost za privatnost građana, ali Singapur nije odustao od upotrebe podataka u policijskim istragama. Ubrzo nakog toga, odlučeno je da se podaci prikupljeni putem ove aplikacije mogu koristiti u istragama nekoliko teških krivičnih dela, uz visoke kazne za neovlašćenu upotrebu podataka. Koliko će se država pridržavati novih ograničenja koje je sama odredila, baš poput i onih prvih, ostaje da se vidi.

(Zlo)upotreba podataka i njihova obrada u druge svrhe od strane nadležnih organa ne treba da bude razlog da se ubuduće nove tehnologije ne koriste u dozvoljene svrhe, ali jeste znak potrebe za strožom kontrolom primene pravila o zaštiti privatnosti kao i potrebe aktivne uloge nezavisnog organa nadzora u oblasti zaštite podataka o ličnosti.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.