U vreme kada su društvene mreže postale neizostavni deo svakodnevice pitanje zaštite privatnosti sve više dobija na značaju. Društvene mreže, po pravilu, nude mehanizme kojima se u određenoj meri može kontrolisati pristup sadržaju koje pojedinci dele na svojim profilima, uključujući takozvano „zaključavanje“ profila. Sa druge strane, sadržaji na „otključanim“ profilima dostupni su neograničenom broju lica, tako da svako lice koje poseti određeni profil može da pregleda sadržaj koji je njegov vlasnik kreirao, odnosno objavio.

U vezi sa tim, jedna od aktuelnih tema svakako je dozvoljenost objavljivanja fotografija sa „otključanih“ profila pojedinaca od strane medija, a kojim fotografijama se dopunjuju članci objavljeni u novinama i na internet portalima. Drugim rečima, da li takvo postupanje medija predstavlja narušavanje privatnosti?

Ovo pitanje je, razume se, vrlo brzo, postalo predmet sudskog razmatranja, pa je tako Apelacioni sud u Beogradu, u presudi posl. br. G_ž3 170/23 od 1. juna 2023. godine, izneo stav o povredi prava na privatnost objavom fotografija preuzetih sa društvenih mreža.

Sud je zaključio da činjenica da su fotografije preuzete sa privatnog profila tužioca na društvenim mrežama nije od presudnog značaja, i da njihova objava u medijima predstavlja povredu prava na privatnost. Nadalje, sud je obrazložio da činjenica da su fotografije objavljene na društvenim mrežama od strane samog tužioca nije dovoljna jer to ne znači da su osobe prikazane na njima dale saglasnost za njihovu upotrebu na drugi način ili u druge svrhe.

Pravni okvir

Odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima propisano je da se informacija iz privatnog života, uključujući fotografski zapis lika, ne može objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija/zapis tiče, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice.

Izuzetak postoji u situaciji kada interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje, a što će svakako sud oceniti prema svim okolnostima slučaja.

Takođe, smatra se da interes javnosti preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života naročito ako je to lice informaciju, odnosno fotografski zapis namenilo javnosti, odnosno dostavilo mediju u cilju objavljivanja.

Dakle, u navedenom slučaju zakonodavac pretpostavlja da je lice svojim konkludentnim radnjama dalo pristanak da se njegova fotografija objavi, ali imajući u vidu gorenavedeni stav Apelacionog suda u Beogradu, upotreba objavljene fotografije na drugi način ili druge svrhe predstavljaće povredu prava na privatnost.

Opravdano se može pretpostaviti da će ovo pitanje i dalje biti predmet sudskog razmatranja, posebno u kontekstu tumačenja pravnog standarda da je fotografija namenjena javnosti, te koje sve okolnosti treba uzeti u obzir prilikom utvrđivanja namere lica koje je fotografiju objavilo na svom „otključanom“ profilu.

Zaključak

Evidentno je da se pristanak lica postavlja kao uslov za objavljivanje fotografija lica koje se na njoj nalazi.

Iz stava Apelacionog suda u Beogradu proizlazi da se ne može se smatrati da je takav pristanak dat konkludentnim radnjama (fotografija objavljena na društvenoj mreži i javno dostupna) jer se fotografijom ne može raspolagati na bilo koji način ili u bilo koje svrhe bez izričite saglasnosti lica na koje se ta fotografija odnosi.

Dodatno, korišćenje fotografija preuzetih sa društvenih mreža dodatno može biti sporno sa stanovišta prava autora fotografije, odnosno zaštite autorskog prava koja takođe može biti predmet tužbenog zahteva, o čemu mediji takođe treba da vode računa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.