U nastavku analiziramo presudu Privrednog apelacionog suda posl. br. Pž 6930/21 od 09.02.2023. godine („Presuda“), u kojoj je zauzet važan stav po pitanju odgovornosti poslodavca za povredu na radu zaposlenog odnosno radno angažovanog lica:

Nema odgovornosti poslodavca za nematerijalnu štetu zbog povrede na radu, nastale samoinicijativnom radnjom zaposlenog koju poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

U sudskoj praksi, u najvećem broju slučajeva, nailazimo na stav suda da, kada je reč o opasnim delatnostima odnosno poslovima koje uključuju rad na opasnoj stvari (npr. opremi ili mašini), poslodavac odgovara i samim time snosi štetu za povredu zaposlenog na radu, po principu objektivne odgovornosti (odgovornost bez obzira na krivicu), prema odredaba Zakona o obligacionim odnosima („ZOO“).

Međutim, pod određenim okolnostima, a shodno ZOO, poslodavac se ove odgovornosti oslobađa.

Zakonske odredbe

Relevantne odredbe ZOO:

• Ko drugome prouzrokuje štetu dužan je naknaditi je, ukoliko ne dokaže da je šteta nastala bez njegove krivice (princip subjektivne odgovornosti, odgovornost s obzirom na krivicu).
• Za štetu od stvari ili delatnosti, od kojih potiče povećana opasnost štete za okolinu, odgovara se bez obzira na krivicu (princip objektivne odgovornosti, odgovornost bez obzira na krivicu).
• Šteta je umanjenje nečije imovine (obična šteta) i sprečavanje njenog povećanja (izmakla korist), kao i nanošenje drugome fizičkog ili psihičkog bola ili straha (nematerijalna šteta).
• Šteta nastala u vezi sa opasnom stvari, odnosno opasnom delatnošću smatra se da potiče od te stvari, odnosno delatnosti, izuzev ako se dokaže da one nisu bile uzrok štete.
• Za štetu od opasne stvari odgovara njen imalac, a za štetu od opasne delatnosti odgovara lice koje se njom bavi.
• Imalac stvari oslobađa se odgovornosti i ako dokaže da je šteta nastala isključivo radnjom oštećenika ili trećeg lica, koju on nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti (član 177. stav 2).

Činjenično stanje

U konkretnom slučaju, zaposlena („Tužilja“) bila je angažovana kod poslodavca („Tuženi“) po osnovu Ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova na poslovima Paker u proizvodnji, koji poslovi ne podrazumevaju rad na mašini za proizvodnju plastičnih zatvarača od plastike.

Tužilja je jednom prilikom rukovala predmetnom mašinom (preduzela je radnju iz domena održavanja), što je dovelo do njenog povređivanja. U konkretnoj situaciji Tužilja je postupala:

• suprotno istaknutom upozorenju na predmetnoj mašini,
• samoinicijativno, odnosno bez ičijeg naloga,
• suprotno opisu poslova zbog kojih je angažovana kod Tuženog,
• suprotno organizaciji rada i poslovanja kod Tuženog,
• bez opravdanog razloga i stvarne potrebe jer je poslovođa smene, čija je dužnost održavanje mašine, bio prisutan na radu.

Imajući u vidu okolnosti ovog slučaja, postupajući sud je u Presudi utvrdio da su ispunjeni uslovi iz člana 177. stav 2. ZOO za oslobađanje Tuženog odgovornosti za štetu koju je pretrpela Tužilja, smatrajući da je šteta nastala isključivo radnjom Tužilje, a koju Tuženi nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti, pa je u skladu sa iznetim odbio tužbeni zahtev Tužilje za naknadu nematerijalne štete, kao neosnovan. 

Zaključak

Iz Presude proističe da ne podrazumeva svaka opasna delatnost ili opasna stvar na kojoj ili u vezi sa kojom zasposleni obavlja poslove, automatsku odgovornost poslodavca za povredu zaposlenog na radu i samim tim njegovu obavezu naknade štete zaposlenom.

U praksi se često dešava da se i pored datih usmenih i pismenih upozorenja, obuka za bezbedan rad i svih drugih mera koje je poslodavac sproveo u skladu sa Zakonom o radu i Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu, zaposleni ogluši o iste i postupi na način koji dovede do njegovog povređivanja, a koje postupanje poslodavac nije mogao predvideti i čije posledice nije mogao izbeći ili otkloniti.

Takvi slučajevi spadaju pod primenu člana 177. stav 2. ZOO, kada se poslodavac oslobađa odgovornosti za nastalu povredu i štetu.

Međutim, najčešće naklonjeni zaposlenima, smatrajući ih slabijom ugovornom stranom u radnopravnom odnosu, sudovi u praksi ovu zakonsku odredbu i mogućnost nedovoljno ili uopšte ne razmatraju.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.