Postupajući po podnetom zahtevu za utvrđivanje povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti, Agencija za zaštitu osobnih podataka, kao organ Republike Hrvatske nadležan za odlučivanje po predmetnim pitanjima („Agencija“), donela je 30.12.2021. godine rešenje prema kojem javno obelodanjivanje podataka o ličnosti ne predstavlja povredu prava na njihovu zaštitu ukoliko je to učinjeno u javnom interesu.

Činjenično stanje

Pomenuti zahtev podnet je povodom objave učinjene na jednom novinskom portalu, koja se tiče načina na koji su utrošena javna sredstva odobrena od strane Evropskog socijalnog fonda radi realizacije određenog projekta. Naime, u sklopu predmetne objave, objavljena je i tabela koja, između ostalog, sadrži i određene lične podatke fizičkog lica korisnika predmetnih sredstava (ime, prezime, te iznos koji je navedeno lice prihodovalo po osnovu rada na projektu).

Sa tim u vezi, lice čiji su podaci objavljeni tvrdilo je da za takvo postupanje predmetnog portala nije postojao odgovarajući pravni osnov, čime je povređeno njegovo pravo na zaštitu podataka o ličnosti.

Razlozi odluke

Agencija je, međutim, rešenjem odbila predmetni zahtev kao neosnovan, nalazeći da je sporna objava učinjena u skladu sa hrvatskim Zakonom o medijima („Zakon“), ali i odredbama Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti EU 2016/679 („GDPR“).

Naime, članovi 3(1) i 3(2) Zakona garantuju slobodu izražavanja i slobodu medija, koja – između ostalog – obuhvata slobodu izražavanja mišljenja, nezavisnost medija, slobodu prikupljanja, istraživanja i objavljivanja informacija u cilju informisanja javnosti, dostupnost javnih informacija, te uvažavanje zaštite ljudske privatnosti i dostojanstva. Slobodu medija dopušteno je ograničiti samo kada je i koliko je to nužno u demokratskom društvu radi, između ostalog, teritorijalne celovitosti ili javnog reda i mira, sprečavanja nereda ili kažnjivih dela, zaštite zdravlja i morala, zaštite ugleda ili prava drugih, sprečavanja odavanja poverljivih informacija ili radi očuvanja autoriteta.

Zaključak Agencije

Shodno navedenom, rešenjem Agencije je utvrđeno da nema povrede prava na zaštitu privatnosti ako u pogledu informacije prevladava opravdani javni interes nad zaštitom privatnosti, kao i da je objavljivanje podataka o ličnosti u konkretnom slučaju učinjeno u skladu sa odredbom člana 5(1) GDPR, tj. sa načelom minimizacije podataka, prema kojem obrada mora biti adekvatna, relevantna, te ograničena na podatke koji su neophodni u odnosu na svrhu njihove obrade.

Domaći Zakon o javnom informisanju i medijima

Shodno odredbama Zakona o javnom informisanju i medijima Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 83/2014, 58/2015 i 12/2016 – autentično tumačenje), javno informisanje je slobodno i ne podleže cenzuri, i ne sme se ugrožavati slobodan protok informacija putem medija, kao ni uređivačka autonomija medija.

Kada je reč o informisanju o pitanjima od interesa za javnost, putem medija se objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su informacije pribavljene, s tim da svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju.

U pogledu informacija o ličnosti, propisano je da se informacija iz privatnog života, odnosno lični zapis (izuzetno) može objaviti i bez pristanka lica čijeg se privatnog života ista tiče (ili lica koje shodno odredbama predmetnog propisa može dati relevantan pristanak u pogledu informacija koje se tiču drugog lica), ako u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa informacijom, odnosno zapisom preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje.

Pored ostalih primera, smatra se da interes javnosti naročito preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacije iz privatnog života, odnosno ličnog zapisa lica: ako se informacija, tj. zapis, odnosi na ličnost, pojavu ili događaj od interesa za javnost (posebno na nosioca javne ili političke funkcije, a objavljivanje informacije je u interesu nacionalne bezbednosti, javne sigurnosti ili ekonomske dobrobiti zemlje); radi sprečavanja nereda ili zločina, zaštite zdravlja ili morala, ili zaštite prava i sloboda drugih; ako je objavljivanje u interesu pravosuđa, nacionalne bezbednosti ili javne bezbednosti; ako je objavljivanje potrebno radi upozorenja na opasnost (sprečavanje zarazne bolesti, pronalaženje nestalog lica, sprečavanja prevare i slično); ako je lice informaciju, odnosno zapis namenilo javnosti, odnosno dostavilo mediju u cilju objavljivanja; te ako je svojim javnim izjavama, odnosno ponašanjem u privatnom, porodičnom ili profesionalnom životu privuklo pažnju javnosti i na taj način dalo povoda za objavljivanje informacije, odnosno zapisa.

S obzirom da se u konkretnom slučaju radi o informaciji koja se odnosi na način utroška javnih sredstava, radi realizacije određenog projekta, a imajući u vidu domaća zakonska rešenja i sudsku praksu, može se zaključiti je reč o informaciji za koju javnost ima opravdan interes da sa istom bude upoznata, te bi se moglo očekivati da bi i sudovi u Srbiji u konkretnom slučaju postupili na isti ili sličan način.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.