Na 120. sednici održanoj 7. aprila 2023. godine, Savet Komisije za zaštitu konkurencije doneo je Uputstvo o sadržini i načinu podnošenja zahteva za određivanje mere zaštite podataka („Uputstvo“) kojim je bliže određena sadržina i način podnošenja zahteva za određivanje mere zaštite izvora podataka i/ili određenih podataka, u skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije („Zakon“).

Naime, odredbama člana 45. Zakona o zaštiti konkurencije propisano je da Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija“) može odrediti meru zaštite izvora podataka ili određenih podataka (zaštićeni podaci) na zahtev sledećih lica:

• stranke; ili
• lica koje je podnosilac inicijative za ispitivanje povrede konkurencije; ili
• trećeg lica koje je dostavilo, odnosno stavilo na uvid tražene podatke u postupku pred Komisijom.

Meru zaštite podataka u skladu sa odredbama člana 45. Zakona odrediće Komisija, odnosno predsednik Komisije zaključkom, ukoliko oceni da je interes podnosioca zahteva za zaštitu podataka opravdan i da je po značaju bitno veći u odnosu na interes javnosti u pogledu predmeta nevedenog zahteva.

Dodatno je Zakonom propisano da je podnosilac zahteva za zaštitu podataka dužan da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka znatne štete zbog otkrivanja izvora podataka, odnosno podataka na koje se zahtev odnosi, te je, radi izbegavanja sumnje, dodatno propisano Zakonom da podaci zaštićeni u postupku pred Komisijom nemaju svojstvo informacije od javnog značaja, u smislu zakona kojim se uređuje slobodan pristup informacijama od javnog značaja.

Komisija je donela Uputstvo u skladu sa ovlašćenjima koja su propisana članom 21. Zakona, te u nastavku iznosimo par važnih informacija koje su sadržane u Uputstvu:

• Podnosilac zahteva – podnosioci zahteva za davanje mišljenja (u vezi sa primenom propisa u oblasti zaštite konkurencije) ne mogu podneti navedeni zahtev za zaštitu podataka, osim ako po zahtevu Komisije tom prilikom ne dostavljaju određene podatke;
• Predmet zaštite – U Uputstvu je obrazloženo šta se podrazumeva pod zaštitom izvora podataka i dodatno je navodeno da stranka u postupku ne može zahtevati da njen identitet bude zaštićen kao izvor podataka (osim kada je drugačije određeno u samom Uputstvu);
• Podaci koji ne mogu biti predmet zaštite – Komisija bliže određuje koji podaci ne mogu biti obuhvaćeni zahtevom za zaštitu podataka, kao na primer, javno dostupni i opštepoznati podaci, podaci o punomoćniku u postupku, podaci koji su izgubili komercijalni značaj zbog proteka vremena, itd.
• Zaštita poslovne tajne – podaci koji predstavljaju poslovnu tajnu u skladu sa propisima kojima je uređena zaštita poslovne tajne, štite se kao poslovna tajna;
• Zaštita drugih poverljivih podataka – ukoliko su predmet zaštite drugi podaci koje podnosilac smatra poverljivim, dužan je da navede osnov i razloge koji su u vezi sa poverljivošću podataka;
• Sadržina zahteva za zaštitu podataka – Uputstvom je propisano koje su dužnosti podnosioca prilikom podnošenja zahteva za zaštitu podataka, kao što su obaveza podnosioca da u zahtevu učini verovatnim mogućnost nastanka štete zbog otkrivanja određenog podatka, kvantifikovanje štete kao i obaveza da precizno navede podatke čiju zaštitu traži, itd;
• Podnošenje zahteva – Uputstvom je detaljnije opisana procedura podnošenja zahteva za zaštitu podataka, ali i postupanje Komisije nakon prijema zahteva za zaštitu podataka i prilikom donošenja odluke.

Dakle, svrha koja se postiže zaštitom podataka u postupku pred Komisijom u skladu sa Zakonom i Uputstvom podrazumeva da zaštićeni podaci neće biti javno objavljeni, odnosno da će biti izostavljeni u odlukama i aktima Komisije koji se javno objavljuju, kao i da se ne mogu razgledati ili kopirati prilikom uvida u spise predmeta, bez obzira da li su u štampanom ili elektronskom obliku, na srpskom ili stranom jeziku originalne isprave.

Prilog Uputstva čini i sam Obrazac zahteva za zaštitu podataka koji se podnosi Komisiji u ovom postupku, te napominjemo da su u Obrascu sadržane pojedine smernice koje mogu poslužiti podnosiocima prilikom popunjavanja istog i podnošenja Komisiji na odlučivanje.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.