Obaveza dokazivanja troškova prevoza koja je uvedena prošle godine, najpre mišljenjem Ministarstva finansija u tumačenju poreskih propisa u februaru, a potom i dopunom Zakona o porezu na dohodak građana u decembru 2019. godine, nije dobro primljena ni kod zaposlenih ni kod poslodavaca.

Umesto da iznos na ime naknade troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, na koje imaju pravo u skladu sa Zakonom o radu, primaju bez ikakvih dodatnih uslova, zaposleni su morali da dokazuju koliko taj trošak iznosi prilaganjem odgovarajućeg dokaza (pretplatnom kartom, računom za gorivo i sl). Sa druge strane, obaveza dokumentovanja troškova dodatno je opteretila poslodavce usled obaveze dodatnog administriranja koji je ona donela.

Zato ne čudi da su mnogi bili obradovani vešću koja je pre nekoliko dana objavljena na jednom od portala, da je obaveza dokumentovanja troškova prevoza ukinuta. U vesti je navedeno da je „Ministarstvo finansija 3. juna donelo preporuku prema kojoj se trošak prevoza koji nije dokumentovan odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom priznaje kao rashod u poreskom bilansu, shodno Zakonu o porezu na dobit pravnih lica”.

Međutim, informacija koju je preneo portal nije potpuna, pa stoga ni tačna.

Naime, Ministarstvo finansija je u svom mišljenju od 3. juna konstatovalo da u slučaju kada naknada troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada nije dokumentovana odgovarajućom verodostojnom računovodstvenom ispravom, pri čemu je predmetna naknada oporezovana porezom na zarade po stopi od 10%, ta naknada se može priznati kao rashod u poreskom bilansu u poreskom periodu u kome je isplaćena.

Drugim rečima, u situaciju kada poslodavac ne poseduje dokument kojim se može opravdati isplata troškova prevoza zaposlenom, zbog čega je on platio pripadajući porez na zaradu pošto nije ostvaren uslov da takav prihod bude izuzet od oporezivanja, takav trošak se ipak može priznati kao rashod u poreskom bilansu za potrebe utvrđivanja poreza na dobit. Dakle, portal nije istakao veoma važnu okolnost da je poslodavac platio porez na zaradu na iznos troškova prevoza, što ne bi bio dužan da učini da je zaposleni dostavio odgovarajući dokaz.

Ovim mišljenjem Ministarstvo nije odstupilo od svog ranijeg stava da se troškovi prevoza moraju dokumentovati, a što sada ne bi ni moglo da uradi imajući u vidu da je od decembra 2019. godine zakonom izričito propisano da se porez na zarade ne plaća na naknadu dokumentovanih troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada.

Iako se ovom pristupu mogu izneti brojne primedbe, uključujući i one da takav stav odstupa od aktuelne sudske prakse u radnim sporovima, sigurno je da obaveza pravdanja troškova prevoza ostaje na snazi, bar do neke naredne izmene zakona.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.