Krajem prethodne godine održana je javna rasprava o Nacrtu zakona o radnoj praksi, predloženom od strane Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja („Nacrt“), te se uskoro očekuje konačan predlog Nacrta.

Šta se podrazumeva pod radnom praksom?

Nacrt uređuje pitanje radnog angažovanja ograničenog trajanja koje organizuje poslodavac, a koje praktikantu omogućava da stekne praktično iskustvo, specifična znanja i odgovarajuće veštine u određenom zanimanju, način sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavca i praktikanta.

U skladu sa navedenim, pod radnom praksom se u smislu Nacrta smatraju aktivnosti praktikanta usmerene na sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju u cilju unapređenja zapošljivosti, odnosno stvaranja mogućnosti za zapošljavanje i samozapošljavanje, pri čemu Nacrt takođe decidno određuje šta se neće smatrati radnom praksom (npr. pripravnički staž, volontiranje itd).

Ugovor o radnoj praksi

Nacrtom se predviđa da se radna praksa može obavljati samo po osnovu prethodno zaključenog ugovora praktikanta i poslodavca o radnoj praksi, u pisanoj formi. Predmetnim ugovorom se ne zasniva radni odnos, isti se može zaključiti sa istim licem samo jedanput, zaključuje se na period potreban za postizanje ciljeva radne prakse, a koji ne može biti duži od šest meseci.

Po izvršenoj radnoj praksi, poslodavac će svakom praktikantu izdati potvrdu o obavljenoj praksi, čija je forma i sadržina takođe određena Nacrtom.

Praktikant i poslodavac

U smislu Nacrta, praktikant je svako fizičko lice do navršenih 30 godina života koje obavlja radnu praksu kod poslodavca u cilju sticanja praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština za rad u određenom zanimanju.

Stoga, radnu praksu može obavljati i nezaposleno lice, nezavisno od toga da li je prijavljeno na evidenciju nezaposlenih, pod uslovom da ima navršenih 15 godina života i da je steklo najmanje osnovno obrazovanje, a nije steklo radno iskustvo u zanimanju za koje obavlja radnu praksu. Drugim rečima, praktikant može biti i maloletno lice, ukoliko su ispunjeni i dodatni uslovi bliže određeni Nacrtom.

S druge strane, Nacrt definiše poslodavca kao pravno lice, preduzetnika i predstavništvo ili ogranak stranog pravnog lica (registrovano na teritoriji Republike Srbije) kod kog se obavlja radna praksa i koje obezbeđuje potrebne uslove za sticanje praktičnog iskustva, specifičnih znanja i odgovarajućih veština kroz radnu praksu, pri čemu se Nacrtom bliže određuje koliki broj praktikanta poslodavac može da angažuje, a što zavisi od broja zaposlenih lica.

U svojstvu poslodavca se mogu naći i Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinice lokalne samouprave i javne službe.

Obaveze poslodavca

Poslodavac koji organizuje radnu praksu je, između ostalog, dužan da:

• objavi oglas za obavljanje radne prakse;
• obezbedi praktikantu obavljanje radnih zadataka i sredstva za rad;
• poštuje i štiti dostojanstvo praktikanta;
• obezbedi bezbedne i zdrave uslove rada;
• podnese prijavu na obavezno socijalno osiguranje u propisanom roku, a najkasnije pre stupanja praktikanta na radnu praksu;
• plati naknadu; te
• plaća doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstveno osiguranje u skladu sa zakonom.

Prava praktikanta

U cilju zaštite prava i interesa praktikanta, Nacrtom je predviđeno da praktikant ne može kod poslodavca raditi duže od 40 sati nedeljno, pri čemu radnu praksu može obavljati sa punim ili nepunim radnim vremenom. Sa tim u vezi, zabranjeni su prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena, a praktikant ne može raditi na dan praznika koji je shodno zakonu neradan.

Jedna od specifičnosti ovog radnog angažovanja jeste i naknada na koju praktikant ima pravo tokom obavljanja radne praske, a koja iznosi najmanje 2/3 minimalne zarade, uvećane za pripadajući porez i doprinose koje je poslodavac dužan da isplaćuje.

Zaštita prava

Praktikant koji smatra da mu je poslodavac povredio neko pravo iz ugovora o radnoj praksi može da, u roku od 15 dana od dana dostavljanja odluke kojom je povređeno njegovo pravo, odnosno od saznanja za povredu prava, zahteva od poslodavca ostvarenje toga prava. Ako poslodavac u istom roku (od dana dostavljanja zahteva praktikanta) ne udovolji tom zahtevu, praktikant može u daljem roku od 15 dana zahtevati zaštitu povređenog prava pred nadležnim sudom.

Kritike Nacrta

Premda Nacrt sadrži odredbe kojima se predviđaju prava i dužnosti poslodavca i praktikanta, kao i sudska zaštita sa tim u vezi, u toku javne rasprave povodom istog je u više navrata istaknuto da predmetne odredbe nisu u dovoljnoj meri određene, niti sveobuhvatne, čime se ostavlja prostor za različite zloupotrebe. Tako, kritike su upućene na račun definicije praktikanta (budući da ista obuhvata samo osobe koje su se obrazovale za određeni profil, čime se van domašaja ovog propisa ostavljaju ona lica koja žele da steknu odgovarajuće kvalifikacije za drugo zanimanje), zatim u pogledu odredbe shodno kojoj naknada tokom obavljanja prakse iznosi manje od minimalne zarade itd.

Stoga, ostaje da se vidi da li će pomenuti, ali i drugi nedostaci Nacrta biti otklonjeni konačnim predlogom predmetnog propisa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.