Organizacija za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO) je dana 17.11.2015. godine proglasila 28. septembar Međunarodnim danom prava javnosti da zna, koji je dana 15.10.2019. godine takođe proglasila i Generalna skupština Ujedinjenih nacija.

Na ovaj način naglašen je značaj poštovanja slobode mišljenja i izražavanja, uključujući i pravo da se traži, dobije i saopšti informacija, koje je sadržano kako u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, tako i u Međunarodnom paktu o građanskim i političkim pravima.

Šta se smatra informacijom od javnog značaja?

Shodno važećem Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog značaja (Službeni glasnik RS br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010, „Zakon“), informacija od javnog značaja jeste informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu ili u vezi sa radom organa javne vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima opravdan interes da zna. Da bi se neka informacija smatrala informacijom od javnog značaja nije bitno da li je izvor informacije organ javne vlasti ili koje drugo, lice, nije bitan nosač informacija (papir, traka, film, elektronski mediji i sl.) na kome se nalazi dokument koji sadrži informaciju, datum nastanka informacije, način saznavanja informacije, niti su bitna druga slična svojstva informacije.

Zakonske pretpostavke o opravdanom interesu

Opravdani interes javnosti da zna postoji uvek kada se radi o informacijama kojima raspolaže organ vlasti koje se odnose na ugrožavanje, odnosno zaštitu zdravlja stanovništva i životne sredine, a ako se radi o drugim informacijama kojima raspolaže organ vlasti, smatra se da opravdani interes javnosti da zna, osim ako organ vlasti dokaže suprotno.

Na koji način se pokreće postupak?

Postupak za ostvarivanje ovog prava se pokreće podnošenjem zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja organu vlasti, koji mora da sadrži:

• naziv organa vlasti,
• ime, prezime i adresu tražioca, kao i
• što precizniji opis informacije koja se traži.

Organ vlasti dužan je da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, tražioca obavesti o posedovanju informacije, stavi mu na uvid dokument koji sadrži traženu informaciju, odnosno izda mu ili uputi kopiju tog dokumenta. Kopija dokumenta je upućena tražiocu danom napuštanja pisarnice organa vlasti od koga je informacija tražena.

Uloga Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Republike Srbije („Poverenik“) predstavlja samostalan državni organ, nezavisan u vršenju svoje nadležnosti, ustanovljen radi ostvarivanja prava na pristup informacijama od javnog značaja kojima raspolažu organi javne vlasti.

Shodno odredbama Zakona, Poverenik, između ostalog:

• prati poštovanje obaveza organa vlasti utvrđenih ovim zakonom i izveštava javnost i Narodnu skupštinu o tome;
• daje inicijativu za donošenje ili izmene propisa radi sprovođenja i unapređenja prava na pristup informacijama od javnog značaja;
• rešava po žalbi protiv rešenja organa vlasti kojima su povređena prava uređena ovim zakonom;

Poverenik takođe može da pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti zakona i drugih opštih akata.

Prema rečima Poverenika, u 2019. godini broj žalbi se povećao za 57% u odnosu na 2018, a najveći broj se odnosi na ćutanje uprave. Stoga, Poverenik smatra da bi budućim izmenama Zakona trebalo propisati sankcije za takvo postupanje, odnosno nepostupanje organa, kao i ovlašćenje Poverenika za izdavanje prekršajnog naloga u tim situacijama.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.