Okružni sud u Icehu (Nemačka) doneo je tokom 2020. godine presudu u predmetu 10 O 84/20, shodno kojoj „Google“ ima legitimni interes u smislu odredbe 6(1)(f) GDPR da objavi fotografije imovine određenog lica za potrebe svojih platformi „Google Maps“ i „Google Earth“.

Zakonitost obrade shodno GDPR

U skladu sa odredbama člana 6. GDPR, obrada (podataka o ličnosti) je zakonita samo ako je ispunjen i u meri u kojoj je ispunjen najmanje jedan od propisanih uslova, među kojima je i uslov da je obrada potrebna zbog legitimnih interesa čijem ostvarenju teži rukovalac ili treće lice, osim kada nad tim interesima preovlađuju interesi osnovni prava i sloboda lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, posebno ako je lice na koje se podaci odnose dete, utvrđen stavom 1. tačka (f) navedenog člana.

Slučaj 10 O 84/20

Tužba je u pomenutom postupku podneta povodom satelitskih snimaka objavljenih na navedenim servisima, u pogledu kojih je tužilac, kao lice na čiju se imovinu (objekat i njegovu okolinu) sporne fotografije odnose, zahtevao da „Google“ iste pikselizira ili ono što se na njima nalazi na drugi način učini neprepoznatljivim, tvrdeći da one sadrže njegove lične podatke, pri čemu nije ovlastio „Google“ da iste sačini i objavi.

Međutim, sud je odbio predmetni tužbeni zahtev, nalazeći da interes rukovaoca da nastavi da koristi fotografije preteže nad interesom subjekta na koga se predmetni podaci odnose, tj. interesom da svoju imovinu učini neprepoznatljivom.

Naime, shodno stanovištu koje je zauzeo postupajući sud, postoji šira, tj. potreba javnosti da korišćenjem usluga „Google-a“ kao rukovaoca podacima o ličnosti u konkretnom slučaju sagleda određeni prostor, pri čemu ne postoji konkretna veza između izgleda fotografisanog objekta i drugih ličnih podataka njegovog vlasnika (npr. imena i adrese).

Legitimni interes rukovaoca u domaćem pravu

Shodno odredbama Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS br. 87/2018) („Zakon“), koje su propisane upravo po uzoru na GDPR, obrada je zakonita samo ako je ispunjen jedan od sledećih uslova:

• lice na koje se podaci o ličnosti odnose je pristalo na obradu svojih podataka o ličnosti za jednu ili više posebno određenih svrha;
• obrada je neophodna za izvršenje ugovora zaključenog sa licem na koje se podaci odnose ili za preduzimanje radnji, na zahtev lica na koje se podaci odnose, pre zaključenja ugovora;
• obrada je neophodna u cilju poštovanja pravnih obaveza rukovaoca;
• obrada je neophodna u cilju zaštite životno važnih interesa lica na koje se podaci odnose ili drugog fizičkog lica;
• obrada je neophodna u cilju obavljanja poslova u javnom interesu ili izvršenja zakonom propisanih ovlašćenja rukovaoca;
• obrada je neophodna u cilju ostvarivanja legitimnih interesa rukovaoca ili treće strane, osim ako su nad tim interesima pretežniji interesi ili osnovna prava i slobode lica na koje se podaci odnose koji zahtevaju zaštitu podataka o ličnosti, a posebno ako je lice na koje se podaci odnose maloletno lice.

Sa tim u vezi, i primenom našeg Zakona bi se moglo doći do istog zaključka, npr. kada su u pitanju lica koja imaju prebivalište, odnosno boravište u Republici Srbiji, tj. da nad legitimnim interesom rukovaoca ne preteže interes lica na koje se podaci odnose, s tim da je u svakom konkretnom slučaju potrebno izvršiti procenu legitimnog interesa, u koje svrhe se može koristiti obrazac koji je pripremio naš Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (dostupan ovde).

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.