U jednom od naših prethodnih tekstova (dostupan ovde) pisali smo o prekršajima, te ćemo u cilju detaljnijeg analiziranja kaznene politike zakonodavca u odnosu na pravna lica u nastavku dati i prikaz materije privrednih prestupa koji, uz krivična dela i prekršaje, takođe spadaju u korpus kaznenog prava našeg pravnog sistema.

Specifičnost privrednih prestupa ogleda se u tome što oni predstavljaju teže povrede zakona od prekršaja, a lakše od krivičnih dela.

Uopšteno o privrednim prestupima

Shodno definiciji sadržanoj u Zakonu o privrednim prestupima (Sl. list SFRJ br. 4/77, 36/77 – ispr., 14/85, 10/86 (prečišćen tekst), 74/87, 57/89 i 3/90, Sl. list SRJ br. 27/92, 16/93, 31/93, 41/93, 50/93, 24/94, 28/96 i 64/2001 i Sl. glasnik RS br. 101/2005 – dr. zakon) („Zakon“), privredni prestup je društveno štetna povreda propisa o privrednom ili finansijskom poslovanju koja je prouzrokovala ili je mogla prouzrokovati teže posledice i koja je propisom nadležnog organa određena kao privredni prestup. Za privredni prestup može biti odgovorno pravno lice i odgovorno lice u pravnom licu.

Zakonom se, dakle, radi zaštite zakonitosti u oblasti privrednog i finansijskog poslovanja, uređuju opšti uslovi i načela za izricanje sankcija za privredne prestupe, sistem sankcija, kao i postupak u kome se utvrđuje odgovornost i izriču sankcije učiniocima privrednih prestupa.

Zakon, međutim, ne propisuje pojedinačna ponašanja koja predstavljaju privredne prestupe, već je to učinjeno brojnim drugim zakonima koji uređuju privredno i finansijsko poslovanje. Tako, na primer, privredne prestupe propisuju Zakon o bankama, Zakon o bezbednosti hrane, Zakon o energetici, Zakon o tržištu kapitala, Zakon o autorskim i srodnim pravima, Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, Zakon o računovodstvu, i mnogi drugi.

Najveći broj izvršenih privrednih prestupa javlja se u oblasti računovodstva i finansijskog poslovanja, a praksa postupajućih sudova pokazuje da je u najvećem broju reč o propuštanju da se podnesu redovni godišnji finansijski izveštaji, odnosno izjave o neaktivnosti za poslednju finansijsku godinu.

Sankcionisanje privrednih prestupa

Kako privredni prestupi predstavljaju kaznena dela, sankcije propisane za izvšrenje privrednih prestupa slične su onim propisanim za prekršaje i krivična dela, s tim da je njihov broj manji. Naime, sankcije koje se mogu propisivati, tj. izricati za privredne prestupe su:

• kazna;
• uslovna osuda; i
• zaštitne mere.

Kada je reč o kazni, Zakon predviđa da se u odnosu na privredne prestupe može propisati isključivo novčana kazna.

Novčana kazna

Najmanja mera novčane kazne koja se može propisati za pravno lice je 10.000 dinara, a najveća 3.000.000 dinara, dok je za odgovorno lice u pravnom licu najmanja mera kazne 2.000 dinara, a najveća 200.000 dinara.

U navedenom okviru, zakonom se propisuju posebni rasponi kazni za konkretne privredne prestupe. Tako, na primer:

• Zakonom o bezbednosti hrane propisano je da će se novčanom kaznom od 000 do 3.000.000 dinara kazniti za privredni prestup pravno lice ako se bavi proizvodnjom i prometom hrane i hrane za životinje, a nije upisano u Centralni registar objekata ili ako stavi u promet hranu koja nije bezbedna i dr., dok će se za isti privredni prestup odgovorno lice u pravnom licu kazniti novčanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara;
• Zakonom o autorskom i srodnim pravima propisano je da će se za privredni prestup novčanom kaznom u iznosu od 000 do 3.000.000 dinara kazniti privredno društvo ili drugo pravno lice koje neovlašćeno objavi, zabeleži, umnoži ili javno saopšti na bilo koji način, u celini ili delimično, autorsko delo, interpretaciju, fonogram, videogram, emisiju ili bazu podataka, ili stavi u promet ili da u zakup ili u komercijalne svrhe drži neovlašćeno umnožene ili neovlašćeno stavljene u promet primerke autorskog dela, interpretacije, fonograma, videograma, emisije ili baze podataka i dr., dok će se za isti prestup novčanom kaznom u iznosu od 50.000 do 200.000 dinara kazniti i odgovorno lice u pravnom licu.

Visina novčane kazne za pravno lice se takođe može propisati i u srazmeri sa visinom učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa, u kom slučaju ista može iznositi do dvadesetostrukog iznosa učinjene štete, neizvršene obaveze ili vrednosti robe ili druge stvari koja je predmet privrednog prestupa.

Kao i u slučaju prekršaja, sud može učiniocima privrednog prestupa ublažiti kaznu, odnosno odmeriti kaznu i ispod najmanje mere propisane za pojedini privredni prestup kada je to predviđeno Zakonom, posebnim propisima kojima je određen privredni prestup, kao i u slučajevima kada postoje naročito olakšavajuće okolnosti. U praksi je primećeno da prilikom odmeravanja kazne, sudovi naročito uzimaju u obzir visinu prometa na računu pravnog lica kao činjenicu koja ima uticaja na odmeravanje visinu kazne.

Takođe, sud može pravnom licu ili odgovornom licu da pooštri kaznu predviđenu za učinjeni privredni prestup, i to do dvostrukog iznosa najveće mere predviđene kazne, ako se učinilac nalazi u višestrukom povratu.

Presudom se određuje rok plaćanja novčane kazne koji ne može biti kraći od 15 dana niti duži od tri meseca, a u opravdanim slučajevima sud može dozvoliti osuđenom pravnom licu i odgovornom licu da isplate novčanu kaznu u otplatama, s tim da rok isplate ne može biti duži od jedne godine.

Iako Zakon ne predviđa kaznu zatvora, postoji mogućnost da osuđenom odgovornom licu bude izrečena kazna zatvora u slučaju da odgovorno lice osuđeno na novčanu kaznu istu ne plati u zakonskom roku, kada će se novčana kazna zameniti kaznom zatvora (shodnom primenom odredaba Zakona o izvršenju krivičnih sankcija).

Uslovna osuda

Za učinjeni privredni prestup sud može pravnom licu i odgovornom licu izreći i uslovnu osudu. To znači da će se istima utvrditi novčana kazna, ali se ona neće izvršiti ako osuđeni (pravno ili odgovorno lice) za vreme proveravanja koje odredi sud (koje ne može biti kraće od jedne ni duže od dve godine) ne učini novi privredni prestup.

Zaštitne mere

Za privredne prestupe mogu se izreći sledeće zaštitne mere:

• javno objavljivanje presude;
• oduzimanje predmeta;
• zabrana pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću; i
• zabrana odgovornom licu da vrši određene dužnosti.

Sud može učiniocu privrednog prestupa izreći jednu ili više zaštitnih mera, kada postoje zakonom predviđeni uslovi za njihovo izricanje.

Gonjenje i zastarelost

Privredni prestupi spadaju u kaznena dela koja se gone po službenoj dužnosti, tj. navedeno je u nadležnosti javnog tužilaštva, koje nakon sprovođenja istražnih radnji nadležnom sudu podnosi optužni predlog.

Kada je reč o zastarelosti gonjenja za privredne prestupe, Zakon propisuje da ista nastupa kad proteknu tri godine od dana izvršenja privrednog prestupa. Izuzetno, kada je reč o privrednim prestupima u oblasti spoljnotrgovinskog, deviznog i carinskog poslovanja, zastarelost gonjenja nastupa kada protekne pet godina od dana izvršenog privrednog prestupa.

Zastarelost izvršenja kazne za privredni prestup nastaje kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta kazna izrečena, dok zastarelost izvršenja zaštitne mere javnog objavljivanja presude nastaje kad protekne šest meseci, a zaštitne mere oduzimanja predmeta kad proteknu tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je ta zaštitna mera izrečena. Zastarelost izvršenja zaštitnih mera zabrane pravnom licu da se bavi određenom privrednom delatnošću i zabrane odgovornom licu da vrši određene dužnosti nastaje kad protekne vreme za koje su te mere izrečene.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.