Počev od 23. marta 2022. godine, Agencija za privredne registre Republike Srbije („APR“) omogućila je korišćenje elektronskog potpisa u klaudu u Posebnom informacionom sistemu za sastavljanje i dostavljanje finansijskih izveštaja.

Navedeni kvalifikovani elektronski sertifikat u klaudu besplatno izdaje Kancelarija za IT i eUpravu, na čijem Portalu za elektronsku identifikaciju su objavljene informacije i uputstva u pogledu aktivacije odgovarajuće mobilne aplikacije (ConsentID) i kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu, kao i procedure potpisivanja dokumenata na navedeni način (dostupne putem ovog linka).

Shodno obaveštenju dostupnom na internet stranici APR, u narednom periodu će APR omogućiti korišćenje kvalifikovanog elektronskog sertifikata u klaudu i u ostalim aplikacijama dostupnim na njenoj internet stranici, kao i korišćenje kvalifikovanih elektronskih sertifikata u klaudu izdatih od ostalih izdavalaca koji se nalaze u Registaru pružalaca kvalifikovanih usluga od poverenja.

Šta je kvalifikovani elektronski potpis?

Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju (Službeni glasnik RS br. 94/2017 i 52/2021) („Zakon“) definiše kvalifikovani elektronski potpis kao napredni elektronski potpis koji je kreiran kvalifikovanim sredstvom za kreiranje elektronskog potpisa, koji se zasniva na kvalifikovanom sertifikatu za elektronski potpis i koji je izdat od strane pružaoca kvalifikovane usluge od poverenja u skladu sa ovim zakonom.

Shodno navedenom, kvalifikovani elektronski potpis jeste skup podataka u elektronskom obliku, putem kojeg se potvrđuju pravi identitet i autentičnost osobe koja potpisuje dokumente, utvrđuje valjanost potpisanih podataka i obezbeđuje njihovu zaštitu prilikom prenosa. Drugim rečima, upravo kvalifikovani elektronski potpis daje validnost samom dokumentu, budući da ima isto pravno dejstvo poput svojeručnog potpisa na papiru.

Karakteristiku „kvalifikovanog“ elektronski potpis ima zbog toga što se izdaje od strane sertifikacionog tela ovlašćenog za njegovo izdavanje (poput Privredne komore Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije, JP Pošte Srbije, itd).

Stoga, kvalifikovani elektronski potpis ima široku primenu – kako u svakodnevnom poslovanju (npr. za potrebe zaključenja ugovora, autorizacije bankarskih transakcija, sačinjavanje faktura itd), tako i u različitim postupcima pred nadležnim organima (primera radi, shodno rešenju Apelacionog suda u Nišu Gž br. 1664/20 od 16.09.2020. godine, žalba koju podnese punomoćnik advokat elektronskim putem, a koja nije potpisana kvalifikovanim elektronskim sertifikatom, smatraće se nepotpunom jer ista ne sadrži sve bitne elemente, odnosno ne sadrži potpis žalioca te će ista biće odbačena). Izuzetno, a prema odredbi člana 50. stav 5. Zakona, ugovori i drugi pravni poslovi za koje je posebnim zakonom predviđeno da se sačinjavaju u formi overe potpisa, javno potvrđene (solemnizovane) isprave ili u formi javnobeležničkog zapisa ne mogu se potpisati elektronskim potpisom ili kvalifikovanim elektronskim postpisom, već u skladu sa propisima kojima se uređuje overa potpisa, te potvrđivanje i sačinjavanje isprava o pravnim poslovima.

Razlikovanje kvalifikovanog i „običnog“ elektronskog potpisa

Od kvalifikovanog elektronskog potpisa treba razlikovati „običan“ elektronski potpis, koji u smislu Zakona predstavlja skup podataka u elektronskom obliku koji su pridruženi ili logički povezani sa drugim (potpisanim) podacima u elektronskim obliku tako da se elektronskim potpisom potvrđuje integritet tih podataka i identitet potpisnika.

Osnovna razlika između kvalifikovanog i „običnog“ elektronskog potpisa ogleda se u njihovoj pravnoj snazi. Naime, elektronski potpis koji nije kvalifikovani može imati pravno dejstvo, te se može koristiti kao dokazno sredstvo u onim slučajevima kada propisom nije utvrđena obavezna pisana forma određene isprave. Shodno tome, primera radi, isti ne može biti korišćen za punovažno zaključenje ugovora o kupoprodaji nepokretnosti.

Drugim rečima, elektronski potpis se može koristiti u situacijama koje podrazumevaju potpisivanje dokumenata za koje propis ne zahteva pisanu formu kao uslov njihove punovažnosti. Tako, isti može biti korišćen prilikom potpisivanja dokumenata privrednog društva interne prirode i manjeg značaja, tj. koji bi bili pravno valjani i/ili obavezujući čak i ukoliko su sačinjeni isključivo u usmenoj formi, odnosno u kom slučaju pisani oblik predstavlja samo dokaz njihove sadržine.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.