Shodno neobavezujućem mišljenju koje je 20. septembra 2022. godine izdao Atanasios Rantos, uticajni savetnik Evropskog suda pravde, organi nadležni za pitanja zaštite konkurencije u okviru istraga koje sprovode mogu razmatrati i pitanje povrede podataka o ličnosti.

Veza između zaštite konkurencije i zaštite podataka o ličnosti

Naime, u skladu sa predmetnim mišljenjem, iako tzv. antimonopolska tela nemaju direktnu nadležnost nad pitanjima zaštite podataka o ličnosti, ista u okviru vršenja svojih ovlašćenja mogu ispitivati i usklađenost tržišnih učesnika sa propisima koji uređuju predmetnu oblast (prevashodno sa odredbama GDPR), budući da korišćenje ličnih podataka kupaca/korisnika može voditi jačanju dominantnog položaja na tržištu.

Inače, ovo mišljenje je dato u vezi sa merom koja je od strane nemačkog organa za zaštitu konkurencije izrečena platformi Fejsbuk u vlasništvu kompaniji Meta, a koja podrazumeva zabranu obrade ličnih podataka shodno opštim uslovima predmetne kompanije, imajući u vidu da ista nisu u skladu sa GDPR, a što nadalje, shodno nalaženju pomenutog organa, predstavlja zloupotrebu dominantnog položaja koji ova kompanija ima na nemačkom tržištu.

Nakon što je kompanija Meta izjavila žalbu na odluku kojom joj je izrečena predmetna mera, predmet je od strane postupajućeg suda upućen Evropskom sudu pravde, čiji stav se sada čeka.

Zloupotreba dominantnog položaja u smislu domaćih propisa

Zakon o zaštiti konkurencije (Sl. glasnik RS br. 51/2009 i 95/2013) („Zakon“) propisuje da dominantan položaj ima učesnik na tržištu koji, zbog svoje tržišne snage, može da posluje na relevantnom tržištu u značajnoj meri nezavisno u odnosu na stvarne ili potencijalne konkurente, kupce, dobavljače ili potrošače. Tržišna snaga učesnika na tržištu se utvrđuje u odnosu na relevantne ekonomske i druge pokazatelje, a naročito one navedene u odredbi člana 15. stav 2. Zakona.

Sa tim u vezi, Zakkon propisuje zabranu zloupotrebe dominantnog položaja na tržištu, pri čemu se istom naročito smatra:

• neposredno ili posredno nametanje nepravične kupovne ili prodajne cene ili drugih nepravičnih uslova poslovanja;
• ograničavanje proizvodnje, tržišta ili tehničkog razvoja;
• primenjivanje nejednakih uslova poslovanja na iste poslove sa različitim učesnicima na tržištu, čime se pojedini učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
• uslovljavanje zaključenja ugovora time da druga strana prihvati dodatne obaveze koje po svojoj prirodi ili prema trgovačkim običajima nisu u vezi sa predmetom ugovora.

Korišćenje podataka o ličnosti koje se vrši suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS br. 87/2018), moglo bi i u Republici Srbiji da stvori neopravdanu prednost tržišnog učesnika u odnosu na njegove konkurente, te ostaje da se vidi da li će nadzorni organ Republike Srbije (Komisija za zaštitu konkurencije) proširiti svoju praksu u ovom domenu.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.