Novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu objavljen je u Službenom glasniku Republike Srbije br. 35/2023 od dana 29. aprila 2023. godine i stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja, odnosno 7. maja 2023. godine („Zakon“).

Istog dana je, nakon gotovo 18 godina primene, prestao je da važi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Službeni glasnik RS br. 101/05, 91/15 i 113/17 – dr. zakon), kao i pojedine odredbe Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima (Službeni glasnik RS br. 14/09, 95/10 i 98/18).

Inicijative za usvajanje novog Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu prisutne su već duži vremenski period. U skladu sa tim, Vlada Republike Srbije je najavljivala donošenje novog zakona u toku 2019. godine, koja je, inače, bila proglašena Godinom bezbednosti i zdravlja na radu. Istovremeno je najavljivano usvajanje zakona koji bi konačno regulisao samo načelno utvrđenu zakonsku obavezu poslodavaca da o svom trošku osiguraju zaposlene od rizika povređivanja na radu i profesionalnih bolesti („Zakon o osiguranju“). Međutim, to se nije desilo do kraja navedene godine, kao ni gotovo dve i po godine nakon toga.

Usvajanje Zakona, dakle, nije pratilo paralelno razmatranje i usvajanje Zakona o osiguranju, a za sada nema ni najava kada bi to moglo da se desi. Budući da Zakon sadrži istu odredbu u pogledu obaveznog osiguranja kao i prethodno važeći propis, a imajući u vidu ranija zvanična mišljenja Ministarstva rada, jasno je da poslodavci i dalje nemaju takvu obavezu i neće biti odgovorni u slučaju inspekcijskih kontrola ukoliko nisu osigurali zaposlene od navedenih rizika.

Opšti je utisak da, iako Zakon sadrži određena unapređenja i novine u odnosu na ranije važeći propis, one su daleko od najavljivanih i očekivanih strukturnih izmena u ovoj oblasti.

U nastavku dajemo pregled najznačajnijih novina koje Zakon donosi.

1. Rad od kuće i rad na daljinu

Zakon definiše rad od kuće kao rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija za poslodavca iz mesta prebivališta, odnosno boravišta ili drugog mesta stanovanja, a koje nije pod neposrednom kontrolom poslodavca, dok rad na daljinu predstavlja rad koji zaposleni obavlja upotrebom informaciono komunikacionih tehnologija iz prostora koji nije prostor poslodavca i koji nije pod neposrednom kontrolom poslodavca.

Sa tim u vezi, prilikom rada od kuće i rada na daljinu poslodavac je dužan da obezbedi bezbednost i zdravlje na radu u saradnji sa zaposlenim, pri čemu je dužan da utvrdi uslove za bezbedan i zdrav rad, sredstva za rad izdata od strane poslodavca, da definiše radni proces u vezi sa izvršenjem poslova za koje je zaposleni zadužen i propiše preventivne mere za bezbedan i zdrav rad. Takođe, poslodavac može da donese akt o proceni rizika za rad od kuće i rad na daljinu u pisanoj formi, uz učešće zaposlenog, pri čemu je zaposleni dužan da obavesti poslodavca o ispunjenosti uslova potrebnih za bezbedan i zdrav rad u skladu sa aktom o proceni rizika, kao i da blagovremeno obavesti poslodavca o svakoj naknadnoj promeni uslova.

Zakon je, dakle, na vrlo sumaran način regulisao pitanje rada van poslovnih prostorija poslodavca, koje je u prethodnom periodu postalo veoma aktuelno, ne samo zbog krize izazvane korona virusom, već i zbog raznih oblika fleksibilnog radnog vremena koje poslodavci sve više nude zaposlenima kao dodatni benefit. U praksi će, međutim, i dalje postojati nedoumice u pogledu faktičke mogućnosti poslodavca da ispuni zakonske obaveze u radnoj sredini koju ni na koji način ne kontroliše.

Uprava za bezbednost i zdravlje na radu je svojevremeno izdala Vodič za bezbedan i zdrav rad od kuće, koji donekle može biti od pomoći.

2. Podizanje nivoa kompetencije stručnjaka za bezbednost i zdravlje na radu i licenciranje fizičkih lica koji obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu

Zakon propisuje da je poslodavac dužan da za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu angažuje jedno ili više lica sa kojima ima zaključen ugovor o radu, a koji ispunjava posebne uslove u skladu sa Zakonom. Poslove bezbednosti i zdravlja na radu može da obavlja lice koje ima položen stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu i odgovarajuću licencu.

Sa tim u vezi, poslodavac je dužan da aktom u pisanoj formi imenuje savetnika, odnosno saradnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Dakle, umesto lica za bezbednost i zdravlje na radu, koji institut je bio predviđen prethodno važećim propisom, Zakon uvodi nove kategorije lica koja obavljaju poslove bezbednosti i zdravlja na radu, pri čemu konkretne obaveze poslodavca u vezi sa tim zavise od delatnosti koju obavlja i broja lica koje radno angažuje. Tako:

• u određenim delatnostima, i to: građevinarstvo, poljoprivreda, šumarstvo i ribarstvo, rudarstvo, prerađivačka industrija, snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (osim trgovine električnom energijom i gasovitim gorivima preko gasovodne mreže), snabdevanje vodom, upravljanje otpadnim vodama, kontrolisanje procesa uklanjanja otpada, trgovina na veliko, saobraćaj i skladištenje i slične aktivnosti, kao i zdravstvena i socijalna zaštite) poslodavac koji zapošljava, odnosno radno angažuje od 251 do 500 zaposlenih je dužan da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje dva savetnika za bezbednost i zdravlje na radu, dok je poslodavac koji zapošljava, odnosno radno angažuje više od 500 zaposlenih dužan da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje tri savetnika za bezbednost i zdravlje na radu; a
• u svim ostalim delatnostima poslodavac koji zapošljava, odnosno radno angažuje više od 500 zaposlenih dužan je da zaključi ugovor o radu sa punim radnim vremenom sa najmanje dva saradnika za bezbednost i zdravlje na radu.

Kao i do sada, ako za poslove bezbednosti i zdravlja na radu ne može da odredi nekog od svojih zaposlenih koji ispunjava uslove iz Zakona, poslodavac, izuzetno, može da angažuje pravno lice ili preduzetnika koji imaju licencu za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu.

Dodatno, poslodavac koji obavlja određene delatnosti, i to: trgovina na malo, usluge smeštaja i ishrane, informisanje i komunikacije, finansijske delatnosti i delatnosti osiguranja, poslovanje nekretninama, stručne, naučne, inovacione, administrativne i pomoćne uslužne delatnosti, obavezno socijalno osiguranje, obrazovanje, umetnost, zabava i rekreacija, te ostale uslužne delatnosti, može sam da obavlja poslove bezbednosti i zdravlja na radu, u kom slučaju je dužan da polaže stručni ispit za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu (ne i da poseduje propisanu licencu).

U zavisnosti od kategorije lica koja su obavljala poslove bezbednosti i zaštite na radu, propisane su i obaveze pribavljanja novih licenci, odnosno mogućnosti nastavljanja obavljanja delatnosti, tj. poslova u narednom periodu.

Poslodavci su dužni da svoje poslovanje u pogledu stručnih ispita, odnosno licenci za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu organizuju u skladu Zakonom u roku od dve godine od dana stupanja na snagu.

3. Obavljanje visokorizičnih poslova

Poslodavac je dužan da, pre početka izvođenja radova na visini, u dubini, u skučenom prostoru, u prostoru sa potencijalno eksplozivnim atmosferama, na energetskom objektu, pri korišćenju opasne hemijske materije, rad u zonama u kojima je prisutna ozbiljna, neizbežna ili neposredna opasnost ili štetnost koja može da ugrozi zdravlje zaposlenog, obezbedi izdavanje dozvole za rad, pri čemu je dužan da sam utvrdi postupak i način izdavanja predmetne dozvole.

Sa tim u vezi, Zakon propisuje da zaposleni ima pravo da odbije da radi ako mu nije izdata predmetna dozvola za rad.

Ovu dozvolu za rad ne treba mešati sa dozvolom za rad koju izdaje Nacionalna služba za zapošljavanje u skladu sa propisima o zapošljavanju stranaca, jer je ovde u pitanju interni akt poslodavca kojim on suštinski potvrđuje ispunjenost uslova da konkretni zaposleni obavlja navedene visokorizične poslove.

4. Akt o proceni rizika

Zakon ne donosi posebne novine u vezi sa obavezom poslodavca da izvrši procenu rizika za sve poslove u radnoj sredini, s tim da je precizirano da je poslodavac dužan da donese akt o proceni rizika i za sva radna mesta na kojima učenici obavljaju profesionalnu praksu ili praktičnu nastavu ili učenje kroz rad u sistemu dualnog obrazovanja u skladu sa zakonom koji uređuje dualno obrazovanje.

5. Izveštavanje inspekcije i ispunjenost propisanih uslova

Poslodavac je dužan da, najmanje osam dana pre početka rada, nadležnu inspekciju rada izvesti o početku svoga rada, radu odvojene jedinice i svakoj promeni tehnološkog postupka, ukoliko se tim promenama menjaju uslovi rada, pri čemu ispunjenost propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pre početka obavljanja delatnosti poslodavca, utvrđuje ministarstvo nadležno za poslove rada, na zahtev poslodavca.

Naime, poslodavac je dužan da, pre početka obavljanja delatnosti podnese zahtev nadležnoj inspekciji rada za utvrđivanje ispunjenosti propisanih uslova u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, pri čemu ne može početi obavljanje delatnosti bez dobijanja rešenja o ispunjenosti uslova.

Prethodno pomenuti izveštaj i zahtev poslodavac može dostaviti elektronskim putem.

6. Obučavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad

Poslodavac je dužan da izvrši obuku zaposlenog za bezbedan i zdrav rad, pri čemu predmetnu obuku obavlja teorijski i praktično, u skladu sa programom obuke za bezbedan i zdrav rad koji donosi poslodavac. Program obuke za bezbedan i zdrav rad sadrži opšti i posebni deo, a provera teorijske i praktične obučenosti zaposlenog za bezbedan i zdrav rad obavlja se na radnom mestu.

Dodatno, predstavnik zaposlenih ima pravo na obuku radi obavljanja aktivnosti predstavnika zaposlenih, pri čemu troškovi obuke ne mogu biti na teret predstavnika zaposlenih.

Pored obaveze poslodavca da zaposlenima obezbedi i izda na upotrebu sredstva za rad i ličnu zaštitnu opremu u ispravnom stanju i na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu i da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom, Zakon izričito propisuje i obavezu poslodavca da sprovede obuku zaposlenih za pravilno korišćenje lične zaštitne opreme.

Periodične obuke za bezbedan i zdrav rad zaposlenog koji radi na radnom mestu sa povećanim rizikom vrše se najkasnije u roku od jedne godine od dana prethodne obuke, a na ostalim radnim mestima najkasnije u roku od tri godine od dana prethodne obuke.

U slučaju teške povrede na radu, smrtne povrede na radu ili kolektivne povrede na radu sa teškom ili smrtnom povredom na radu, je dužan da odmah, a najkasnije u roku od osam dana od nastanka povrede izvrši dodatnu obuku zaposlenih na tom radnom mestu u organizacionoj jedinici gde se povreda dogodila, sa obavezom obaveštavanja svih zaposlenih.

7. Upućivanje zaposlenih na lekarski pregled

Jedna od Zakonom propisanih novina jeste i obaveza poslodavca da zaposlenog na njegov zahtev uputi na lekarski pregled koji odgovara rizicima na radnom mestu u redovnim intervalima, a najkasnije u roku od pet godina od prethodnog pregleda.

8. Prijava povrede na radu i profesionalne bolesti i izveštavanje

Zakon propisuje da je poslodavac dužan:

• da odmah, a najkasnije u roku od 24 časa od nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada i nadležnom organu za unutrašnje poslove svaku smrtnu, kolektivnu ili tešku povredu na radu, kao i opasnu pojavu koja bi mogla da ugrozi bezbednost i zdravlje zaposlenih;
• da odmah, a najkasnije u roku od pet radnih dana od dana nastanka, usmeno, u pisanoj formi ili elektronskim putem prijavi nadležnoj inspekciji rada laku povredu na radu zbog koje zaposleni nije sposoban za rad više od tri dana;
• da, najkasnije u roku od pet dana od dana dostavljanja mišljenja zdravstvene ustanove koja je utvrdila profesionalnu bolest prijavi nadležnoj inspekciji rada profesionalnu bolest.

Poslodavac je dužan i da zaposlenom koji je pretrpeo povredu, odnosno kod koga je utvrđena profesionalna bolest, dostavi izveštaj o povredi na radu i profesionalnoj bolesti koji se dogode na radnom mestu, kao i organizaciji nadležnoj za zdravstveno osiguranje i Upravi za bezbednost i zdravlje na radu („Uprava“). Izveštaj o povredi na radu se podnosi u pisanom obliku, do uspostavljanja Registra povreda na radu u elektronskom obliku.

9. Registar povreda na radu

Zakonom je propisano uspostavljanje Registra povreda na radu („Registar“), koji vodi Uprava, uz tehničku podršku nadležne službe Vlade. Registar sadrži tačne i ažurne podatke o povredama na radu i omogućava korisnicima podataka da obavljaju poslove unosa i preuzimanja podataka radi utvrđivanja činjenica neophodnih za ostvarivanje prava iz zdravstvenog osiguranja.

Naime, podatke u Registar unosi poslodavac, koji je dužan da Upravi elektronskim putem dostavi podatke o ovlašćenom službenom licu koje vrši upis propisanih podataka (o poslodavcu, odnosno poslodavcu korisniku ili poslodavcu fizičkom licu, o povređenom, povredi na radu, neposrednom rukovodiocu i očevicu). Unos podataka u Registar vrši i izabrani lekar, tj. isti pomoću integrisanog zdravstvenog informacionog sistema Republike Srbije unosi nalaz i mišljenje lekara koji je prvi pregledao povređenog, nakon čega organizacija nadležna za zdravstveno osiguranje unosi ocenu povrede na radu.

10. Ovlašćenja inspekcije rada

Zakon nadalje propisuje da je inspektor rada dužan da zabrani rad na privremenim ili pokretnim gradilištima za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu zaposlenog, a naročito kada utvrdi:

• da na gradilištu radi zaposleni koji nije obučen za bezbedan i zdrav rad;
• da na gradilištu, na radnom mestu sa povećanim rizikom radi zaposleni koji se nije podvrgao lekarskom pregledu u propisanom roku;
• da je na gradilištu radno angažovano lice sa kojim pre stupanja na rad nije zaključen ugovor o radu ili drugi ugovor u skladu sa propisom kojim se uređuje rad i/ili ako to lice nije registrovano u Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja;
• da se na gradilištu koristi sredstvo za rad na kome nisu primenjene mere za bezbednost i zdravlje na radu;
• da na gradilištu nisu obezbeđene propisane privremene konstrukcije i objekti za rad i kretanje zaposlenih (tunelske podgrade, konstrukcije za sprečavanje odrona zemlje pri kopanju dubokih rovova i sl.);
• da poslodavac kome je inspektor rada zabranio rad na radnom mestu na privremenim ili pokretnim gradilištima nije sproveo zabranu rada koju mu je naložio inspektor rada i nastavio je rad za vreme trajanja okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja zaposlenog.

Zabrana rada se izriče investitoru, odnosno zastupniku investitora i traje dok traju okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu, a najmanje:

•  tri dana od dana izricanja zabrane rada, ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene prvi put;
• 15 dana od dana izricanja zabrane, ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene drugi put; odnosno
• 30 dana od dana izricanja, ukoliko su okolnosti koje dovode do ugrožavanja bezbednosti i zdravlja na radu na gradilištu utvrđene treći put.

Inspektor rada je dužan da zabranu rada javno istakne na vidnom mestu na gradilištu, a gradilište vidno obeleži, pri čemu sadržinu i izgled zabrane propisuje ministar nadležan za poslove rada.

Protiv rešenja inspektora rada može se izjaviti žalba ministru nadležnom za poslove rada, u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja, pri čemu žalba ne odlaže izvršenje rešenja kojim je naređena zabrana rada.

11. Odgovornost za kršenje obaveza u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

Zakonom je uopšteno pooštrena kaznena politika, odnosno propisane su novčane kazne u većim iznosima u odnosu na one koje su prethodno bile na snazi, a propisano je više od 70 ponašanja koja predstavljaju povredu odredaba Zakona, koja su stoga predmet sankcionisanja.

Zakonom je nešto proširena prekršajna odgovornost za zaposlene i umesto raspona novčanih kazni, za njih je sada propisan fiksni iznos kazne u visini od 20.000 dinara.

Fiksni iznos novčane kazne propisan je u nekim slučajevima i za poslodavce (u visini od 100.000, odnosno 300.000 dinara).

Podsećamo, za prekršaje za koje je propisana novčana kazna u fiksnom iznosu, organi nadzora (inspekcije) mogu da izdaju prekršajne naloge na licu mesta.

Raspon novčanih kazni za poslodavce – pravna lica iznosi od 1.500.000 do 2.000.000 dinara.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.