Španski organ nadležan za pitanja zaštite podataka o ličnosti je nedavno novčano kaznio rukovaoca podacima o ličnosti zbog korišćenja opcije audio snimanja u okviru sistema za nadzor, a koji podaci su kasnije korišćeni za potrebe otkazivanja ugovora o radu zaposlenom.

Okolnosti slučaja

Poslodavac je upotrebio postojeći sistem za nadzor kako bi načinio audio snimak komunikacije zaposlenog sa klijentima, nakon čega je, smatrajući snimljenu komunikaciju neprikladnom, zaposlenom otkazao ugovor o radu. Zaposleni je tim povodom inicirao sudski postupak radi poništaja odluke o otkazu, te se obratio španskoj Agenciji za zaštitu podataka o ličnosti povodom nezakonitog nadziranja komunikacija na radnom mestu.

Inače, iako se razgovor povodom kojeg je predmetni zaposleni otpušten odigrao izvan radnog vremena, odluka o otkazu ugovora o radu sadržala je referencu na isti. Prema navodima poslodavca, zaposleni je bio pisanim putem obavešten o mogućnosti audio snimanja putem sistema nadzora postojećeg u objektu, pri čemu zapis spornog razgovora nije moguće dostaviti, jer ga je sam sistem automatski obrisao protekom 30 dana od dana nastanka, što predstavlja standardnu proceduru.

Spor povodom otkaza ugovora o radu okončan je sporazumom, tj. poravnanjem, u okviru kojeg je poslodavac priznao ništavost svoje odluke, dok je postupak pred Agencijom za zaštitu podataka o ličnosti okončan novčanim kažnjavanjem poslodavca.

Razlozi odluke

Postupajući organ je našao da su predmetnom prilikom povređene odredbe lokalnog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i to član 89. koji utvrđuje pravo zaposlenih na privatnost, odnosno propisuje da je video, odnosno audio nadzor procesa rada dozvoljen u zakonom ustanovljenim okvirima. Naime, iako uređaji za snimanje nisu bili postavljeni na nedozvoljenim mestima, njihova upotreba u konkretnom slučaju nije bila srazmerna u smislu domaće regulative i sudske prakse, budući da pomenuti član 89. lokalnog propisa u stavu 3. navodi da je upotreba uređaja za audio snimanje na radnom mestu dozvoljena samo u slučaju postojanja relevantnog rizika po bezbednost instalacija, predmeta i lica, uz poštovanje principa srazmernosti i minimizacije.

Kako rukovalac u konkretnom slučaju nije uspeo da dokaže da je tonsko snimanje komunikacije zaposlenog sa klijentima bilo neophodno za praćenje procesa rada, predmetna obrada se smatra nezakonitom, tj. obradom bez odgovarajućeg osnova u smislu odredaba člana 6. GDPR.

Novčana kazna je opredeljena u iznosu od 6.000 evra, imajući u vidu sve olakšavajuće (npr. da je povređeno pravo na zaštitu podataka o ličnosti samo jednog subjekta) i otežavajuće okolnosti predmetnog slučaja (npr. da je povreda učinjena sa namerom).

Ova odluka je zanimljiva i sa stanovišta domaće regulative u oblasti zaštite podataka o ličnosti, kao i prakse nadležnih tela, naročito imajući u vidu da poslodavci u Republici Srbiji sve češće koriste različite alate za vršenje nadzora nad radom zaposlenih, kao što su video nadzor, GPS, softveri za nadzor nad korišćenjem računara i drugo.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.