Nedavno je usvojen novi Zakon o evidenciji stvarnih vlasnika (Sl. glasnik RS br. 19/2025) („Zakon“), kojim se prethodno važeći propis iz 2018. godine stavlja van snage.

Zakon je stupio na snagu 14. marta 2025. godine, ali će njegova primena početi 15. septembra 2026. godine, osim dva izuzetka koja se odnose na:

• čuvanje dokumenata na osnovu kojih je evidentiran stvarni vlasnik i prateći prekršaj zbog nepoštovanja ove obaveze, koje odredbe se primenjuju od dana stupanja na snagu Zakona;
• povezivanje Centralne evidenciju stvarnih vlasnika sa Evropskom centralnom platformom, koja se primenjuje od dana pristupanja Republike Srbije Evropskoj uniji.

Donošenje kompletno novog zakona ima za cilj, između ostalog, usaglašavanje sa Zakonom o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma, kao i omogućavanje nadležnim organima i javnosti da imaju percepciju o tome ko zapravo stoji iza subjekata sa razgranatom strukturom i/ili subjekata koji imaju svoje sedište u inostranstvu.

Šta nije menjano Zakonom?

Zakon propisuje obavezu transparentnog prikazivanja vlasničke strukture kompanija i drugih pravnih entiteta, što je i suština evidentiranja stvarnih vlasnika.

Centralnu evidenciju stvarnih vlasnika nastavlja da vodi Agencija za privredne registre („APR“), u elektronskoj formi.

Procedura evidentiranja je ostala ista, i obavlja se elektronskim putem, uz korišćenje kvalifikovanog sertifikata za elektronski potpis zakonskog zastupnika.

Koje novine donosi Zakon?

Važnu novinu predstavlja produženje roka za evidentiranje podataka u Centralnom registru stvarnih vlasnika, koji je za ovlašćeno lice koje vrši evidenciju podataka promenjen sa 15 dana na 30 dana od dana nastupanja osnova evidentiranja.

Dodatno, bitna novina je i ta da sada postoji obaveza da se, istovremeno sa evidentiranjem, učitaju dokumenta na osnovu kojih je određen stvarni vlasnik. Iako su entiteti na koje se primenjuje Zakon i ranije imali obavezu da poseduju i čuvaju dokumentaciju na osnovu koje je stvarni vlasnik evidentiran u APR-u, sada su dužni i da je predoče Centralnoj evidenciji prilikom evidentiranja.

Zakon uvodi i obavezu periodičnog proveravanja evidentiranih podataka. Naime, registrovani subjekt je dužan da elektronskim putem proveri tačnost podataka o stvarnom vlasniku u roku od godinu dana od poslednje provere i da u daljem roku od 30 dana potvrdi tačnost ili izmeni podatke iz evidencije.

U odnosu na prethodni, Zakon reguliše i vođenje evidencije stvarnih vlasnika kod trastova i ostalih pravnih odnosa sličnih trastu.

Trast je pravni transplant anglosaksonskog sistema, koji je u Zakonu definisan kao lice stranog prava, koje jedno lice, odnosno osnivač (trustor) uspostavlja za života ili za slučaj smrti, a koji poverava imovinu povereniku (trustee), koji je čuva i njom raspolaže u ime korisnika trasta (beneficiary).

Prethodni Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika propisivao je dva osnova za upis u registar:

• osnivanje registrovanog subjekta, i
• promenu vlasničke strukture i članova organa Registrovanog subjekta.

Zakon pored navedenih osnova, uvodi još jedan, a to je upravljanje iz Republike Srbije trastom, kao i pravnim odnosom sličnim trastu, odnosno stupanje poverenika trasta, ili lica koje je uporedivo sa poverenikom u profesionalni, komercijalni odnos ili transakciju.

Zakon sada izričito propisuje i posebne slučajeve kada se stvarni vlasnik ne evidentira. To će biti sledeći slučajevi:

• kada je reč o registrovanim subjektima u kojima su jedini vlasnici država, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, javna preduzeća,
• u slučajevima stečaja ili prinudne likvidacije, kao i
• kada je reč o kapitalu u vlasništvu države, stečajne mase ili društvenog kapitala.

Koji je rok za usklađivanje sa Zakonom?

Postojeći registrovani subjekti dužni su da se usklade sa odredbama Zakona u roku od 60 dana od dana početka primene ovog zakona, odnosno do 14. novembra 2026. godine.

U tom roku, subjekti će morati, između ostalog, da izvrše potrebne provere i obezbede dokumentaciju koja će biti učitana na portal Centralne evidencije.

Koje kazne su propisane za nepostupanje po Zakonu?

Obveznici koje ne evidentiraju ili ne ažuriraju podatke o stvarnim vlasnicima biće u riziku od izricanja novčanih kazni u iznosu od 500.000,00 do 2.000.000,00 dinara, odnosno od 50.000,00 do 150.000,00 dinara za odgovorna lica .

U slučaju osnivanja društava putem interneta, ukoliko podaci o vlasništvu nisu tačno uneti, primenjuju se novčane kazne u istom iznosu. Isto važi i za pravna lica koja upravljaju fondovima, trastovima ili sličnim pravnim aranžmanima.

Najstrože sankcije predviđene su za one koji namerno prikrivaju stvarnog vlasnika. U slučaju unošenja netačnih podataka u Centralnu evidenciju, brisanja ili menjanja tačnih informacija, zaprećena je čak kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina.

Pored novčanih kazni, Zakon predviđa i zaštitne mere. Pravnim licima može biti izrečena mera privremene zabrane obavljanja određene delatnosti, dok odgovornim licima može biti izrečena mera zabrane obavljanja određenih poslova u trajanju od šest meseci do tri godine.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.