Vrhovni kasacioni sud je u presudi br. Rev2 4375/22 od 26.7.2023. godine zauzeo stav da su u pogledu prava na podnošenje tužbe za naknadu štete u vidu izgubljene zarade zbog posledica nezakonitog prestanka radnog odnosa preminulog zaposlenog, aktivno legitimisani njegovi naslednici, jer se momentom smrti otvara nasleđe, a imovina po sili zakona prelazi na naslednike.

Šta je predviđeno propisima?

Ustav Republike Srbije jemči pravo na rad i u vezi sa tim, pravo na pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. U tom smislu, pravo na zaradu je lično pravo i nikog ga se ne može odreći.

S druge strane, Ustav Republike Srbije jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Takođe predviđa da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

Isto predviđa Protokol br. 1 uz Konvenciju o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, a koju je Republika Srbija potpisala i ratifikovala.

Pored toga, čak i legitimno očekivanje sticanja neke imovine smatra se imovinom i, takođe, može da uživa zaštitu koju garantuje Protokol. Ovakav stav potvrđen je mnogobrojnim presudama Evropskog suda za ljudska prava, koji je nadležan na primenu Konvencije i njenih protokola.

Zakon o radu Republike Srbije propisuje, kao posledicu nezakonitog prestanka radnog odnosa, pravo zaposlenog da, između ostalog, traži da mu poslodavac isplati naknadu štete, koja se utvrđuje u visini izgubljene zarade koja u sebi sadrži pripadajući porez i doprinose u skladu sa zakonom, a u koju ne ulazi naknada za ishranu u toku rada, regres za korišćenje godišnjeg odmora, bonusi, nagrade i druga primanja po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca.

Najzad, Zakon o nasleđivanju Republike Srbije propisuje da se čovekovom smrću otvara njegovo nasleđe, kao i da zaostavština prelazi po sili zakona na ostaviočeve naslednike u trenutku njegove smrti.

Koje su bile okolnosti slučaja?

Zaposlena je vodila sudski spor radi poništaja rešenja o prestanku radnog odnosa kao nezakonitog, u kom sporu je i uspela. Pravnosnažnošću sudske odluke u tom sporu, zaposlena je stekla mogućnost da, kao posledicu nezakonitog prestanka radnog odnosa, traži da joj tuženi poslodavac isplati naknadu štete, u visini utvrđenoj zakonom. Međutim, zaposlena je preminula pre iniciranja tog postupka, te su postupak pokrenuli njeni naslednici, koji su takođe uspeli u sporu.

Po kom osnovu su naslednici ostvarili pravo po osnovu rada koje je pripadalo pokojnoj zaposlenoj?

Pravo na zaradu jeste jedno od osnovnih prava iz radnog odnosa zaposlenog i u tom smislu, ono jeste lično pravo.

Međutim, predmet tužbenog zahteva naslednika zaposlene, kao tužilaca u konkretnom sporu, nije realizacija ličnog prava zaposlene već njenog prava na imovinu.

U tom smislu, sud je ocenio da je sada pokojna zaposlena, tada, zbog posledica utvrđenog nezakonitog prestanka radnog odnosa bila u stanju legitimnog očekivanja sticanja imovine, u vidu naknade izgubljene zarade. Ova naknada se zbog toga i ima smatrati njenom imovinom koja uživa zaštitu u skladu sa citiranim normama materijalnog prava, a čiju realizaciju su zbog njene smrti, zatražili tužioci kao njeni naslednici. Kao što smo napred videli, nasleđe se otvara momentom smrti, a imovina po sili zakona prelazi na naslednike.

Ovakvim stavom se ostvaruje pravičnost u pogledu pravnih odnosa i imovine pre smrti zaposlenog i pruža pravna sigurnost naslednicima zaposlenog, odnosno zaštita njihovih imovinski interesa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.