Advokati se u svom radu često susreću sa potrebom da pribave podatke o ličnosti od državnih organa, preduzeća i drugih subjekata, u cilju pružanja pravne pomoći svojim klijentima. Ovo pravo je ustanovljeno i Zakonom o advokaturi.

Međutim, praksa pokazuje da institucije neretko odbijaju dostavljanje takvih informacija advokatima, pozivajući se na propise o zaštiti podataka o ličnosti.

Pitanje prava advokata na prikupljanje podataka, našlo se pred Poverenikom za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti („Poverenik“), čije je zvanično mišljenje ovim povodom objavljeno u poslednjoj Publikaciji mišljenja, stavova i prakse Poverenika.

Zakonski okvir

Zakon o advokaturi propisuje pravo advokata da od državnih organa, ustanova, preduzeća i drugih organizacija traži i dobije informacije, spise i dokaze koji su u njihovom posedu ili pod njihovom kontrolom, u cilju pružanja pravne pomoći svojim klijentima. Takođe, odredbama istog zakona je propisana i obaveza ovih subjekata da advokatima, u skladu sa zakonom, omoguće pristup traženim podacima.

Pravo advokata na pribavljanje podataka regulišu i drugi propisi, na primer:

• Zakon o izvršenju i obezbeđenju propisuje da državni organi, pravna lica i preduzetnici moraju besplatno dostaviti izvršnom poveriocu, kao i advokatu koji ima svojstvo punomoćnika izvršnog poverioca, a koji navede potraživanje radi čijeg namirenja ili obezbeđenja namerava da vodi izvršni postupak ili postupak obezbeđenja i priloži izvršnu ispravu ili menicu u kojoj je sadržano potraživanje, sve podatke koje su dužni da dostave i sudu i javnom izvršitelju, izuzev podataka iz poreske prijave za poslednje tri godine.
• Zakon o krivičnom postupku propisuje obavezu državnih organa da na zahtev javnog tužioca, suda, okrivljenog ili njegovog branioca pruže potrebnu pomoć u cilju prikupljanja dokaza.

Iako postoje zakonski osnovi koji advokatima omogućavaju prikupljanje podataka, praksa državnih organa i drugih subjekata u njihovom dostavljanju i dalje nije ujednačena. Kao razlog za odbijanje zahteva, institucije se pozivaju na Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, što je navelo advokate da se obrate Povereniku radi dobijanja mišljenja o pravilnoj primeni propisa u ovim situacijama.

Mišljenje Poverenika

Poverenik je zauzeo stav da Zakon o advokaturi, sam po sebi, ne predstavlja zakonski osnov po kome se podaci o određenom fizičkom licu mogu učiniti dostupnim advokatu, u cilju pružanja pravne pomoći. Prema njegovom tumačenju, Zakon o advokaturi upućuje na primenu posebnog zakona, pa bi obrada podataka o ličnosti bila dozvoljena samo ukoliko je osnov obrade propisan posebnim zakonom.

Rukovaoci podacima, pri odlučivanju da li će advokatu omogućiti pristup informacijama moraju uzeti u obzir relevantne propise koji uređuju njihove obaveze i ovlašćenja. Ukoliko je posebnim zakonom propisana obaveza dostavljanja određenih podataka, rukovalac je dužan da postupi u skladu s tim, pri čemu mora poštovati načela obrade podataka, kao što su zakonitost, ograničenje svrhe i minimizacija podataka.

Poverenik je istakao da advokati za svaki pojedinačni zahtev za dostavljanje podataka moraju dokazati pravni osnov i svrhu obrade. To znači da, na primer, kod podnošenja zahteva na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, advokat mora da dokaže postojanje potraživanja i da pruži dokaze da su podaci neophodni za sprovođenje izvršnog postupka. Osim toga, prikupljeni podaci mogu se koristiti isključivo u svrhu zbog koje su pribavljeni, bez mogućnosti njihove dalje obrade za druge namene.

Praktični aspekti i izazovi u primeni

Mišljenje Poverenika stavlja akcenat na individualni pristup – svaki zahtev za dostavljanje podataka se mora pojedinačno procenjivati, uz poštovanje načela zakonitosti i jasno definisane svrhe obrade. Iako je Poverenik dao smernice o načinu postupanja sa zahtevima advokata, primena propisa u konkretnim slučajevima i ujednačavanje prakse ostaje na samim organima koji o ovim zahtevima odlučuju.

Da li će mišljenje Poverenika dovesti do dosledne primene propisa i olakšati advokatima pristup podacima koji su od suštinskog značaja za pružanje pravne pomoći, ostaje da se vidi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.