U eri digitalne komunikacije i masovne upotrebe interneta, prikupljanje podataka o ličnosti postalo je svakodnevna praksa, često bez dubljeg razmatranja da li su ti podaci zaista neophodni.

Jedan od takvih primera je i zahtev za označavanjem pola prilikom kreiranja online naloga, kupovine proizvoda i usluga putem online platformi ili za personalizaciju komunikacije u promotivnim mejlovima.

Međutim, postavlja se pitanje da li je prikupljanje takvog podatka nužno i da li je takva praksa u skladu sa načelima zaštite podataka o ličnosti.

Pravni okvir u Srbiji: Načelo minimizacije podataka

Domaći pravni okvir prepoznaje važnost ograničavanja obrade podataka na ono što je nužno za određenu svrhu. Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (Službeni glasnik RS br. 87/2018) („ZZPL“), propisuje načelo minimizacije, kao jedno od ključnih načela obrade podataka o ličnosti. Ovo načelo podrazumeva da podaci o ličnosti moraju biti primereni, relevantni i ograničeni na ono što je neophodno za svrhu obrade.

U praksi, često se postavlja pitanje gde se nalazi granica neophodnosti obrade podataka. Da li je označavanje pola korisnika zaista nužno prilikom online registracije ili kupovine?

Strogo tumačeći ZZPL, ako određeni podatak nije neophodan za ostvarenje konkretne svrhe, njegova obrada nije u skladu sa načelom minimizacije, te se takva obrada podataka može smatrati nezakonitom.

S obzirom na to da pol korisnika nije neophodan za pružanje ovakve vrste usluge, prikupljanje i dalja obrada ovog podatke je suvišno i nespojivo sa osnovnim načelima obrade podataka o ličnosti.

Regulativa i sudska praksa EU: Presuda Evropskog suda pravde u slučaju SNCF

Evropski sud pravde („ESP„) nedavno je doneo presudu protiv francuskog železničkog operatera (SNCF), koji je od putnika zahtevao da se prilikom online kupovine voznih karata izjasne kao „Monsieur“ ili „Madame“.

Sud je u odluci naglasio da podaci koji se obrađuju moraju biti adekvatni, relevantni i ograničeni na ono što je neophodno za svrhu obrade. U konkretnom slučaju, ESP je zaključio da rukovalac nije dokazao da je označavanje pola nužno za realizaciju transakcije, čime je potvrđeno da takva praksa nije u skladu sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (General Data Protection Regulation – “GDPR”).

Značaj presude za domaću praksu

Iako Srbija nije članica EU, domaće zakonodavstvo je u velikoj meri usklađeno sa evropskom regulativom, te se može očekivati da će ovakva presude biti od uticaja na praksu domaćih kompanija i regulatornih organa.

Odluka ESP-a može poslužiti kao smernica za reviziju postojećih praksi u Srbiji, posebno u pogledu primene načela minimizacije podataka.

Kompanije koje prikupljaju podatak o polu u promotivne ili administrativne svrhe, trebalo bi da preispitaju njegovu stvarnu neophodnost i usklade svoje poslovne procese sa zakonskim standardima zaštite podataka o ličnosti.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.