U presudi posl. br. Gž1 370/23 od 02.06.2023. godine (Bilten sudske prakse Apelacionog suda u Nišu br. 1/2024), Apelacioni sud u Nišu zauzeo je stav da zahtevu poslodavca za naknadu štete pričinjene od strane zaposlenog, pred sudom, mora prethoditi postupak kod poslodavca, koji je procesna pretpostavka za ostvarivanje sudske zaštite u sporu koji sud rešava punom jurisdikcijom, odlučujući o samom pravu na naknadu štete.

Odsustvo te procesne pretpostavke, biće razlog za odbijanje tužbenog zahteva u parnici koju je poslodavac pokrenuo protiv zaposlenog radi naknade pričinjene štete.

Činjenično stanje

Tužbom u navedenom postupku poslodavac je tražio od suda da obaveže njegovu nekadašnju zaposlenu na plaćanje određenog novčanog iznosa, na ime naknade štete koju je tužena nanela tužiocu.

Naime, tužena je bila zaposlena kod tužioca na poslovima prodavca, u trgovinskog radnji u vlasništvu tužioca.

Nakon izvesnog vremena, tuženoj je sporazumom prestao radni odnos kod tužioca.

Nakon toga, tužena je u sudu u overila izjavu kojom je potvrdila da tužiocu duguje određeni novčani po osnovu manjka koji je u tužiočevoj radnji nastao za vreme njenog radnog odnosa, a koji je tužilac utvrdio na osnovu sprovedenog vanrednog popisa.

Povodom predmetne štete tužilac je sproveo vanredni postupak utvrđenja štete.

Tužena je pokrenula parnicu protiv tužioca radi poništaja ove izjave, ali je potom povukla tužbu.

Najzad, nakon toga, tužilac je pokrenuo parnični postupak protiv tužene, radi naknade štete, ali je u ovom postupku, ekonomsko-finansijskim veštačenjem, uvrđen niz nepravilnosti u pomenutom postupku utvrđenja štete kod poslodavca.

Stav suda

Pri ovakvom stanju stvari, sud je tužbeni zahtev tužioca odbio kao neosnovan, uz obrazloženje kako sledi.

Zakon o radu propisuje sledeće:

• Zaposleni je odgovoran za štetu koju je na radu ili u vezi s radom, namerno ili krajnjom nepažnjom prouzrokovao poslodavcu, u skladu sa zakonom;
• Postojanje štete, njenu visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje – utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom, odnosno ugovorom o radu;
• Ako se naknada štete ne ostvari na opisani način, o naknadi štete odlučuje nadležni sud.

Sud navodi da je odštetna odgovornost zaposlenog zasnovana na njegovoj krivici, te da je zaposleni kao štetnik, kriv ako se nije ponašao onako kako je trebalo, pa je ovde reč o odnosu konkretnog i očekivanog. Teret dokazivanja postojanja odgovornosti je na poslodavcu.

Sud zaključuje da ovo proizlazi iz okolnosti da postojanje štete, okolnosti pod kojima je ona nastala, njenu visinu i ko je štetu prouzrokovao, utvrđuje poslodavac, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.

Prema stavu Suda ako postoji osnov odgovornosti, zaposleni se može obavezati na naknadu štete ako:

• je šteta nastala, jer ako nje nema, nema ni odgovornosti za štetu;
• postoji uzročnost štete i postupanja odnosno propuštanja od strane zaposlenog, tj. zaposleni je prouzrokovao štetu poslodavcu ako se njegovi postupci odnose prema šteti kao uzrok prema posledici.

Imajuću u vidu prethodno navedeno, sud zaključuje da je tužbeni zahtev neosnovan iz razloga što poslodavac nije prethodno sproveo postupak iz napred citirane odredbe Zakona o radu, te kako u odnosu na zaposlenu nije na pouzdan način dokazao postojanje osnova i uslova odgovornosti, u smislu iste zakonske odredbe.

Dakle, prema stavu suda, u situaciji kada zaposleni pričini štetu poslodavcu, njeno postojanje, visinu, okolnosti pod kojima je nastala, ko je štetu prouzrokovao i kako se naknađuje – utvrđuje odlukom poslodavac, u internom postupku, po pravilima predviđenim autonomnom regulativom.

Ta odluka je konačna u prvom stepenu pa deluje čim bude dostavljena zaposlenom.

Ako zaposleni postupi po odluci, uzima se da je prouzrokovanu štetu reparirao.

Međutim, ako po odluci ne postupi, poslodavac ne može pristupiti njenom izvršenju, ali se može obratiti sudu tužbom za naknadu štete.

Imajući u vidu navedeno, sud konačno zaključuje da zahtevu poslodavca za naknadu štete pričinjene od strane zaposlenom, pred sudom, mora prethoditi postupak kod poslodavca, koji je procesna pretpostavka za ostvarivanje sudske zaštite u sporu koji sud rešava punom jurisdikcijom, odlučujući o samom pravu na naknadu štete.

Zaključak

Mišljenja smo da ovakav zaključak suda ipak nema uporište u zakonskim odredbama i da previše usko tumači ovaj pravni institut.

Naime, polazeći od citiranih odredbi Zakona o radu jasno se zaključuje da zakon ne pretpostavlja interni postupak parnici za naknadu štete, odnosno ne propisuje da je vođenje internog postupka obaveza poslodavca, bez čijeg ispunjenja ne može ostvariti pravo na sudsku zaštitu.

Vođenje internog postupka radi naknade štete može biti opravdano u određenim, ali ne u svim slučajevima. Na primer, kada se radi o manjim materijalnim štetama, i to naknadi stvarne štete, ne i izgubljene dobiti, a koje štete su lako dokazive, i da pritom postoji spremnost obe strane da spornu situaciju reše van suda.

U složenijim slučajevima, svakako nije opravdano očekivati da svaki poslodavac može u okviru svojih kapaciteta utvrđivati štetu, gde se dodatno može postaviti pitanje procesnih prava zaposlenog budući da postupak vodi i o ishodu odlučuje oštećeni, koji zapravo treba da bude stranka u takvom postupku.

Dodatnu opasnost u ovom slučaju predstavlja i rok zastarelosti naknade štete koji sve vreme teče, budući da vođenje internog postupka ne dovodi do zastoja roka.

Budući da Zakon o radu ne propisuje obavezu vođenja internog postupka, smatramo da se predmetne odredbe imaju tumačiti samo kao mogućnost rešavanja sporova na alternativni način. Drugim rečima, odredbu Zakona o radu prema kojoj o naknadi štete odlučuje nadležni sud ako se naknada štete ne ostvari u internom postupku, treba razumeti samo kao razradu situacije u kojoj mirno rešenje sporne stvari nije uspelo, a ne kao obavezu da se spor najpre rešava mirnim putem.

Takođe, ovaj anahroni institut Zakona o radu u direktnoj je koliziji sa pravom na sudsku zaštitu koje je zajemčeno Ustavom Republike Srbije, a koje ne može biti umanjeno niti uslovljeno aktom niže pravne snage, tj. zakonom.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.