U jeku usvajanja Zakona o veštačkoj inteligenciji od strane Saveta Evropske unije, kao prvog takvog zakona u svetu koji će postaviti globalni standard za regulaciju veštačke inteligencije („AI“), ulazimo u još uvek neregulisan teren – odnosa patentnog prava sa AI.

Patenti su izvor značajnih novih tehničkih informacija i inspiracija budućim generacijama istraživača i pronalazača. Da bi pronalazak bio zaštićen patentom, rešenje određenog problema može da bude iz bilo koje oblasti tehnike.

Patent je apsolutno imovinsko pravo koje se priznaje za pronalazak koji:

• je nov – identično rešenje nije bilo dostupno javnosti;
• ima inventivni nivo – pronalazak nije očigledan u poređenju sa poznatim rešenjima;
• je industrijski primenjiv – može se proizvesti/upotrebiti u bilo kojoj grani industrije.

Mašina i/ili čovek kao kreator patenta

Prvenstveno, kako da definišemo AI? AI predstavlja tehnologiju koja:

• pokazuje razumno i inteligentno ponašanje na osnovu analize sopstvenog okruženja;
• donosi odluke sa određenim stepenom autonomije radi ostvarivanja konkretnih ciljeva.

Pojava AI je otvorila nova pitanja i postavila izazov patentnom uređenju da se prilagodi tehnologijama AI. Naime, danas se po prvi put kompjuterska tehnologija ne koristi kao pomoć u stvaranju pronalazaka, već nova i inventivna rešenja može da stvori mašina i bez ljudskog faktora. Postavlja se pitanje, da li AI sistem može da bude tretiran kao pronalazač ili pronalazač može da bude samo fizičko lice?

Dodatno, inovacije u oblasti AI su specifične jer podrazumevaju saradnju u projektima i zajednički rad više pronalazača. U moderno doba IT tehnologija, pronalazači kao pojedinci su prevaziđeni jer inovacije nastaju kao rezultat međusobne saradnje timova stručnjaka iz različitih oblasti. Takva situacija postavlja pitanje ko će biti naveden kao pronalazač ako i pored celog tima mašina stvori pronalazak, kao i kako će se utvrđivati naknada članovima tima čiji su podaci korišćeni prilikom razvoja inovacije.

Trenutno, sa stanovišta patentnog prava Republike Srbije, tehnologija rada AI sistema, koji se baziraju na programima računara, nisu bitni sa stanovišta patentnog prava, niti su programi računara predmet pronalazaka u skladu sa Zakonom o patentima.

Postoji mnogo prepreka koje je potrebno da se prevaziđu kako bi se AI bezbedno uveo u tokove patentnog prava:

• poverljivosti podataka klijenata;
• pouzdanost u AI bez ljudske provere;
• etički problemi u vezi sa korišćenjem AI koji nisu obuhvaćeni obavezom advokata za kompetentno zastupanje;
• uspešnosti patentiranja usled buduće promene patentnih zakona,

Sve su to rizici koje AI sistemi nose, a trebalo bi da budu eliminisani od strane samih AI kompanija pre nego što se pokušaju da se uhvate u koštac sa pravilima patentnog prava.

Smernice

U februaru 2024. godine, Američki zavod za patente i žigove („USPTO“) je objavio nove smernice o analizi pronalazačkog prava za pronalaske asistirane AI tehnologijom. Iako AI sistem ne može biti naveden kao pronalazač u zahtevu za patent, smernice USPTO-a navode da korišćenje AI od strane fizičkog lica u procesu patentiranja ne isključuje mogućnost dobijanja patenta „ukoliko je fizičko lice značajno doprinelo navedenom pronalasku“.

Smernice USPTO-a takođe postavljaju pet (5) principa vođenja kako bi se odredilo kada se AI asistirani pronalazak može patentirati:

1. Ljudski doprinos: korišćenje AI sistema za kreiranje pronalaska ne isključuje osobu iz kvalifikacije kao pronalazača. Osoba može biti navedena kao pronalazač ako značajno doprinese stvaranju pronalaska.
2. Koncipiranje/prepoznavanje problema: samo prepoznavanje problema ili postavljanje istraživačkog cilja nije dovoljno da se neko smatra pronalazačem. Ako osoba samo identifikuje problem za koji AI treba da nađe rešenje, osoba ne mora biti pronalazač. Međutim, ako osoba kreira detaljna uputstva koja usmeravaju AI ka specifičnom rešenju, doprinos osobe može biti dovoljno značajan da se smatra pronalaskom.
3. Sprovođenje u praksi: samo konstruisanje ili demonstracija pronalaska nije dovoljna za priznavanje osobe kao pronalazača. Takođe, prepoznavanje AI rešenja kao pronalaska nije dovoljno. Međutim, ako osoba uzme rešenje AI sistema i značajno ga unapredi ili modifikuje, ona se može smatrati pronalazačem te nadogradnje ili modifikacije. Dodatno, uspešni eksperimenti sa AI rešenjem ponekad mogu pokazati značajan doprinos.
4. Ključni doprinosi: osoba koja razvija ključni element na kome se zasniva pronalazak može se smatrati pronalazačem, čak i ako nije bila uključena u svaki korak. Na primer, dizajniranje ili obučavanje AI sistema za rešavanje određenog problema može biti značajan doprinos ako vodi ka pronalasku u kasnijem periodu. Ovo ne znači da će programer generativnog AI sistema biti smatran pronalazačem izuma stvorenih od strane obučenog AI sistema. Ovaj princip se primenjuje samo ako je sistem dizajniran ili obučen sa svrhom rešavanja određenog problema.
5. Intelektualna dominacija: samo posedovanje ili nadzor nad AI sistemom ne čini nekoga pronalazačem. Vlasništvo ili nadzor nad AI sistemom nije dovoljno bez značajnog doprinosa u stvaranju pronalaska.

Smernice USPTO-a o pronalascima asistiranim AI tehnologijama jasno ukazuju da pronalasci koji nemaju ljudskog „ko-pronalazača“ nisu kvalifikovani za zaštitu patenta. Ova odluka ističe značajno ograničenje: vredni i potencijalno revolucionarni pronalasci stvoreni isključivo od strane AI sistema, bez značajnog ljudskog doprinosa, ne mogu biti patentirani. Ovo stvara prazninu gde inovativni rezultati AI mogu ostati van oblasti zaštite patenata, što potencijalno može obeshrabriti određene vrste istraživanja i razvoja vođenih AI tehnologijama.

Navedene smernice su uvele novi zahtev za pronalazače i inovativne kompanije da dokumentuju ljudsko učešće u procesu pronalaženja svaki put kada su korišćeni AI sistemi. To uključuje održavanje evidencije koja pokazuje kako su ljudi doprineli koncipiranju pronalaska, umesto samo izvršavanja ili prepoznavanja izlaza generisanog od strane AI sistema. Takva dokumentacija može obuhvatiti beleške sa sastanaka, dokumenta o dizajnu i razvoju, evidenciju uputstava i opis celokupnog procesa rešavanja problema. U budućim pravnim sporovima, ova dokumentacija može biti ključna jer pruža opipljive dokaze o ljudskoj inventivnosti i intervenciji, što su ključni kriterijumi za mogućnost dobijanja patenta. Jasnim razgraničenjem ljudskih doprinosa, izumitelji mogu preventivno rešiti potencijalne izazove u vezi sa njihovim tvrdnjama o pronalasku, osiguravajući da njihovi zahtevi za patentiranje budu u skladu sa zahtevima ovih novih smernica.

U svakom slučaju, ove smernice nisu obavezne niti zakonom obavezujuće, ni za teritoriju SAD-a niti ostatka sveta, ali galopirajući tehnološki razvoj će svakako ubrzati proces rešavanja problema usaglašavanja patentnog sistema i korišćenja AI tehnologija.

Praksa

U praksi, Evropski zavod za patente („EZP“) je 2018. godine je dve prijave za priznanje patenta u kojima je podnosilac dr Stiven Taler pokušao da patentira rešenje mašine zvana „DABUS“ (Device for the Autonomous Bootstraping of Unified Sentience), odbio kao formalno neuredne s obzirom na to da je kao pronalazač označena mašina a ne fizičko lice. EZP je naveo da pronalazač mora biti fizičko lice, s obzirom na to da mašine nemaju pravnu ličnost, nemaju prava, niti su sposobna da prenose prava koja nemaju. Istog mišljenja su i Nacionalni zavod Ujedinjenog Kraljevstva i USPTO.

Dr Taler nije odustajao, aplicirao je u raznim varijacijama i u različitim državama. U većini država naišao je na negativne odgovore, na pojedine zahteve još uvek čeka odluku, a na kraju je u Nemačkoj podneo tri različita zahteva:

• odobriti patent bez ikakvog imenovanja pronalazača;
• uključiti odlomak u opisu koji objašnjava da je DABUS stvorio pronalazak;
• imenovati izumitelja kao „Stiven L. Taler, doktor nauka koji je naveo AI DABUS da stvori pronalazak„.

Poslednji zahtev je odobrio Senat Saveznog patentnog suda Nemačke, navodeći da se uloga AI u stvaranju izuma može ili ne mora pominjati, ali u svakom slučaju, kao pronalazač mora biti imenovano fizičko lice. Predmet je u žalbenom postupku, nakon koga se očekuje preciznije pojašnjenje stava.

Dakle, zašto je važno ko je pronalazač? Odgovor je vlasništvo. U većini pravnih sistema, patent može biti dodeljen samo pronalazaču (tj. osobi ili osobama koje su odgovorne za „pronalazačku koncepciju“) ili nekome ko stiče prava od pronalazača. Na primer, to može biti slučaj zbog dodele prava ugovorom, pronalaska razvijenog u toku radnog odnosa ili kao zakonski zastupnik preminulog pronalazača. S obzirom na to da je uloga patenata da podstaknu inovacije, važno je osigurati jasnoću u vezi sa tim ko će imati pravo na patent koji proističe iz inventivnih aktivnosti.

Ko može biti vlasnik patenta kada je pronalazak stvoren uz pomoć AI sistema? U najuži krug potpadaju:

• programer AI sistema;
• vlasnik AI sistema;
• ovlašćeni korisnik AI sistema.

Ni međunarodno pravo, kao ni Konvencija o evropskom patentu nisu dali jasna pravila o tome kako će se gledati na vlasništvo nad patentom ukoliko u inventivnim aktivnostima učestvuje AI. Stoga, ova odluka je prepuštena nacionalnim zakonodavstvima.

Kina je na primer uvela da u slučaju pronalaska koji uključuje AI sistem, primenjuju se odredbe zakona koje regulišu vlasništvo nad pronalaskom koji nastane u radnom odnosu, u tom smislu pravo na patent pripada vlasniku AI sistema.

Zaključak

Napredovanje kroz kompleksno okruženje izrade patenata nastalu korišćenjem AI tehnologijama zahteva suočavanje sa višeslojnim izazovima u oblasti bezbednosti, pouzdanosti, etike i usaglašenosti, kao i praćenje izmena pravnih propisa. Imperativ zaštite poverljivosti i pronalaženje adekvatnog pravnog rešenja za patentiranje AI pronalazaka zahteva snažne mere bezbednosti, dok integracija ljudske nadzorne kontrole postaje ključna za garantovanje pouzdanosti i preciznosti.

Etička razmatranja i usaglašenost sa razvojem propisa naglašavaju potrebu za odgovornim praksama funkcionisanja AI. Sa razvojem pravno-tehnološkog sektora, ključan je strategijski i saradnički pristup, uz posvećenost praćenju regulatornih promena i podsticanje etičke primene AI u domenu patentnog prava. Put ka harmoničnoj saradnji između pravnih stručnjaka i AI zahteva nijansirano razumevanje svih navedenih izazova i proaktivni pristup inovacijama unutar utvrđenih etičkih i pravnih granica.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.