U ovom članku bavimo se čestim pitanjem u praksi – pod kojim uslovima poslodavac može upotrebiti snimak video-nadzora u disciplinskom postupku prema zaposlenom?

S tim u vezi, analiziramo sledeći primer iz evropske prakse, a koji nam daje neke odgovore.

Naime, luksemburška Komisija za zaštitu podataka o ličnosti (CNPD – Commission Nationale pour la Protection des Données) („Komisija“), kao nezavisno telo, nadležno za nadzor nad primenom propisa u oblasti zaštite podataka u ličnosti u Luksemburgu, donela je dana 21.05.2024. godine Odluku br. 2FR/2024 (“Odluka”).

U Odluci, Komisija je zauzela stav da se upotrebom video-nadzora u svrhu sprovođenja postupka otkaza ugovora o radu zaposlenog krši princip ograničenja svrhe ukoliko je video nadzor prvobitno uspostavljen samo radi obezbeđivanja sigurnosti zaposlenih.

Činjenično stanje

Poslodavac je uspostavio sistem video-nadzora, a što je Komisija odobrila.

Nakon toga, Komisiji je upućena pritužba od strane zaposlenog kod rukovaoca iz razloga što je rukovalac iskoristio snimke video-nadzora radi utvrđivanja činjeničnih okolnosti povodom povrede pravila rada odnosno ponašanja od strane zaposlenog, i po tom osnovu mu otkazao ugovor o radu.

Istagom po podnetoj pritužbi, Komisija je utvrdila da je sistem video-nadzora uspostavljen u cilju obezbeđivanja sigurnosti zaposlenih i korisnika infrastructure poslodavca.

Poslodavac je u konkretnom slučaju tvrdio da je, u cilju postupanja u skladu sa luksemburškim zakonom o radu odnosno zakonitog sprovođenja otkaznog postupka, koji zahteva da se u aktu o otkazu ugovora o radu precizno navedenu okolnosti disciplinskog prestupa zaposlenog, a koji se zaposlenom stavlja na teret, nezavisno od zakona o zaštiti podataka, bilo neophodno koristiti snimke video-nadzora.

Relevantne odredbe

Odluka se zasniva na sledećim odredbama Opšte uredba o zaštiti podataka Evropske unije („GDPR“):

• član 5 stav 1 tačka a), koji propisuje da podaci o ličnosti moraju da budu obrađeni zakonito, pravično i transparentno u odnosu na lice na koje se podaci odnose („načelo zakonitost, pravičnost i transparentnost obrade podataka o ličnosti“);
• član 5 stav 1 tačka b), koji propisuje da se podaci prikupljeni u posebne, izričite i zakonite svrhe i da se dalje ne smeju obrađivati na način koji nije u skladu s tim svrhama („princip ograničenja svrhe obrade podataka o ličnosti”);
• član 5 stav 2, koji propisuje da je rukovalac odgovoran za usklađenost obrade sa stavom 1. ovog člana i da mora da bude u mogućnosti da dokaže tu usklađenost („načelo odgovornosti u odnosu na obradu podataka o ličnosti“);
• član 6 stav 4, koji propisuje da ako obrada u svrhu koja je različita od svrhe u koju su podaci o ličnosti prikupljeni nije zasnovana na pristanku lica na koje se podaci odnose ili na pravu Unije ili pravu države članice koje predstavlja neophodnu i srazmernu meru u demokratskom društvu za zaštitu ciljeva iz člana 23. stav 1 GDPR, rukovalac, radi utvrđivanja da li je obrada u drugu svrhu u skladu sa svrhom u koju su podaci o ličnosti prvobitno prikupljeni, između ostalog uzima u obzir: (a) svaku vezu između postojeće i nameravane svrhe; (b) kontekst u kojem su podaci o ličnosti prikupljeni (v) prirodu podataka o ličnosti (g) moguće posledice nameravane dalje obrade za lica na koje se podaci odnose; (d) postojanje odgovarajućih mera zaštite;
• član 13 stav 1 tačka v), koji propisuje da je rukovalac obavezan prilikom prikupljanja podataka o ličnosti tom licu pruži sve informacije o svrsi obrade, kao i o pravnom osnovu obrade.

Takođe, Odluka se zasniva i na Smernicama Evropskog odbora za zaštitu podataka o ličnosti (European Data Protection Board), koje ukazuju na značaj definisanja svrhe obrade i kasnijeg korišćenja podataka u druge svrhe, zatim jasnog utvrđivanja osnova obrade, prethodnog obaveštavanja lica na koje se podaci odnose, kao i odgovornosti za obradu.

Odluka Komisije

Pozivajući se na gorenavedene odredbe, Komisija je u konkretnom slučaju zauzela stav da pre upotrebe video-nadzora, svrhe nadzora odnosno obrade ličnih podataka moraju biti detaljno prvobitno predviđene u pisanom obliku, a ukoliko dođe do obrade u druge svrhe u odnosu na originalne, rukovalac prvo mora osigurati da ta obrada ima svrhe kompatibilne sa originalnim svrhama, sve shodno odredbama GDPR i pomenutih smernica, i o čemu se licu čiji se podaci prikupljaju moraju pružiti informacije.

Imajući u vidu navedeno, Komisija je utvrdila da je svrha sistema video-nadzora, u konkretnom slučaju, bila da obezbedi određeni nivo sigurnosti za zaposlene i korisnike infrastrukture poslodavca, a da su prikupljeni podaci o ličnosti obrađeni u drugu svrhu, radi sprovođenja disciplinskog postupka prema zaposlenom i otkaza ugovora o radu.

Komisija je dalje utvrdila da je poslodavac u konkretnom slučaju mogao obrađivati podatke prikupljene putem video-nadzora u svrhu korišćenja tih podataka u svrhu sprovođenja disciplinskog postupka prema zaposlenom, samo u slučaju ako bi se obrada zasnivala na pristanku zaposlenog o čijim ličnim podacima je reč ili da je dalja obrada bila kompatibilna sa prvobitno utvrđenim svrhama, u skladu sa napred navedenim odredbama, a što prema oceni Komisije, imajući u vidu odredbe GDPR i pomenute smernice, ovde nije bio slučaj.

Iz razloga navedenog, Komisija je poslodavcu, zbog kršenja napred navedenih odredaba, izrekla meru opomene.

Zaključak

Domaća regulativa na isti način uređuje predmetno pitanje, a dodatno je i nadzorno telo Republike Srbije (Poverenik za slobodan pristup informacijama i zaštitu podataka o ličnosti) u prethodnom periodu zauzimalo slična stanovišta u ovom materiji.

Dakle, sve svrhe u vezi sa primenom video-nadzora moraju biti regulisane prethodno, pismeno, u internim aktima poslodavca, a u svemu skladu sa primenjivim propisima, te da se svako dalje korišćenje ovih podataka mora vršiti u skladu sa tim aktima.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.