U Službenom glasniku RS broj 92/2023 od 27. oktobra 2023. godine objavljene su izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju, koje su stupile na snagu 4. novembra 2023. godine („Zakon„).

Shodno obrazloženju sadržanom u predlogu predmetnih izmena i dopuna Zakona, u prethodnom periodu su uočene su značajne zloupotrebe u ostvarivanju prava na privremenu sprečenost za rad, odnosno uočeno je da su izabrani lekari utvrđivali privremenu sprečenost za rad osiguranika mimo utvrđenih preporuka u pogledu dužine trajanja privremene sprečenosti za rad u zavisnosti od dijagnoze, kao i bez odgovarajuće propratne dokumentacije u pogledu obavljenih dodatnih dijagnostičkih procedura i specijalističkih pregleda. Na taj način, deo osiguranika neopravdano je ostvarivao pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad u dužem vremenskom periodu, odnosno u okviru propisanih 60 dana, čime su dodatno opterećena sredstva kako poslodavaca, obzirom da za prvih 30 dana privremene sprečenosti za rad naknadu zarade obezbeđuje poslodavac, a tako i sredstva RFZO-a, obzirom da od 31. dana privremene sprečenosti za rad sredstva za isplatu naknade zarade obezbeđuju se iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja.

Imajući u vidu navedeno, ukazala se potreba da se ovo pitanje drugačije uredi, a u nastavku donosimo pregled aktuelnih zakonskih rešenja. Naime:

• U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a narednog dana (bez prekida), odnosno najduže u roku od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputiti na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 30 dana, odnosno 60 dana ukupne sprečenosti za rad.
• U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad zbog iste ili dve različite bolesti, odnosno povrede, sa prekidom između sprečenosti za rad koji je duži od šest dana od poslednjeg dana prethodne sprečenosti za rad, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju ako je osiguranik bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 30 dana u periodu od 45 dana, odnosno 60 dana u periodu od 90 dana od dana koji prethodi privremenoj sprečenosti za rad nastaloj posle prekida privremene sprečenosti za rad.
• U slučaju da je osiguranik privremeno sprečen za rad iz jednog od razloga iz člana 73. stav 1. Zakona (usled bolesti ili povrede van rada, usled profesionalne bolesti ili povrede na radu, zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, zbog propisane mere obavezne izolacije kao kliconoše ili zbog pojave zaraznih bolesti u njegovoj okolini, zbog nege bolesnog, odnosno povređenog člana uže porodice, pod uslovima utvrđenim ovim zakonom, zbog dobrovoljnog davanja organa, ćelija i tkiva, izuzev dobrovoljnog davanja krvi, u slučaju kada je određen za pratioca bolesnog osiguranog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, u skladu sa propisom kojim se uređuje način i uslovi za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja), a zatim sa prekidom ili bez prekida (naredni dan) bude sprečen za rad iz drugog razloga privremene sprečenosti za rad iz člana 73. stav 1. ovog zakona, dani privremene sprečenosti za rad osiguranika ne povezuju se u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.
• U tom slučaju, izabrani lekar dužan je da osiguranika uputi na prvostepenu lekarsku komisiju po isteku 45 dana, odnosno 90 dana ukupne sprečenosti za rad, osim u slučaju iz člana 78. stav 3. Zakona (u slučaju teškog oštećenja zdravstvenog stanja deteta do navršenih 18 godina života zbog teškog oštećenja moždanih struktura, maligne bolesti, ili drugog teškog pogoršanja zdravstvenog stanja deteta).
• Izuzetno, izabrani lekar utvrđuje privremenu sprečenost za rad do 60 dana sprečenosti za rad za: osiguranika obolelog od maligne bolesti, osiguranika privremeno sprečenog za rad zbog bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, osiguranika sa invaliditetom, te osiguranika kod koga je neposredno obavljena hirurška intervencija (osim u slučaju kada je ta intervencija obavljena u dnevnoj bolnici).

Pored navedenog:

• Skraćen je rok u kom nadležna filijala RFZO-a vrši obračun naknade zarade koja se obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja i prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca, i to sa 30 dana na 21 dan od dana prijema zahteva za isplatu.
• Takođe, skraćen je rok u kom je poslodavac dužan da predmetna sredstva isplati osiguraniku, sa 30 na sedam dana od dana njihovog prijema, a ukoliko isplata u navedenom roku nije izvršena poslodavac je dužan da vrati sredstva filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca.
• Skraćen je i rok u kom je poslodavac dužan da podnese zahtev za ostvarivanje naknade zarade, i to sa 30 na 15 dana od dana isplate zarade za mesec na koji se naknada odnosi.

Za kraj, propisano je:

• da će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj poslodavac sa svojstvom pravnog lica ako ne dostavi filijali zahtev za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu za zaposlene čija se naknada zarade obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ili ako naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja koja je preneta na poseban račun poslodavca ne isplati osiguraniku najkasnije u roku od sedam dana od dana njihovog prijema, a ne vrati ih filijali sa kamatom za koja su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca (pri čemu će se u tom slučaju novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj kazniti i odgovorno lice u pravnom licu); kao i
• da će se novčanom kaznom od 300.000 do 1.000.000 dinara kazniti za prekršaj RFZO ako ne utvrdi pravo na naknadu zarade, visinu naknade zarade ili najkasnije u roku od 21 dana od dana prijema zahteva za isplatu naknade zarade sa svim dokazima potrebnim za isplatu naknade zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja ne izvrši obračun naknade zarade, ili ga ne dostavi poslodavcu ili ne prenese odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca (u kom slučaju će se novčanom kaznom od 40.000 do 50.000 dinara za prekršaj kazniti i odgovorno lice u RFZO).

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.