Sistem elektronskih faktura („SEF“) je od 1. januara 2023. godine postao obavezan za sve subjekte privatnog sektora koji su obveznici PDV-a, što znači da od navedenog datuma isti moraju da se registruju za korišćenje predmetnog servisa, te da sve fakture za robu i usluge putem ovog servisa šalju drugim subjektima koji koriste elektronske fakture.

Šta propisuje zakon?

Shodno Zakonu o elektronskom fakturisanju (Sl. glasnik RS br. 44/2021, 129/2021 i 138/2022) („Zakon“), odredbe ovog propisa koje se odnose na obavezu izdavanja i čuvanja elektronske fakture u transakcijama između subjekata privatnog sektora primenjuju se od 1. januara 2023. godine.

Sa tim u vezi, a prema zakonskoj definiciji, subjekt privatnog sektora je obveznik PDV-a, osim subjekta javnog sektora (koji je definisan kao entitet koji pripada sektoru države, u smislu zakona kojim se uređuje budžetski sistem, kao i javno preduzeće, u smislu zakona kojim se uređuje pravni položaj javnih preduzeća, nezavisno od toga da li je u obuhvatu sektora države).

Šta je sa subjektima privatnog sektora koji nisu obveznici PDV-a?

Iz navedenog proizlazi da subjekti privatnog sektora koji nisu obveznici PDV-a nemaju obavezu registracije i korišćenja SEF-a. Međutim, od ovog pravila postoje izvesna odstupanja, i to:

• Od 1. maja 2022. godine, na snazi je Zakonom propisana obaveza subjekta privatnog sektora da izda elektronsku fakturu subjektu javnog sektora. Shodno tome, iako u smislu Zakona nije obveznik korišćenja SEF-a, subjekt privatnog sektora koji izdaje fakture subjektima javnog sektora je u obavezi da se u svojstvu dobrovoljnog korisnika registruje na SEF, te da isti koristi za potrebe izdavanja i prijema elektronskih faktura svim korisnicima SEF-a.
• Pored navedenog, subjekti privatnog sektora koji nisu obveznici PDV-a i koji ne izdaju fakture subjektima javnog sektora se mogu dobrovoljno registrovati, odnosno koristiti SEF i u svrhe izdavanja ostalih faktura u vezi sa svojim poslovanjem elektronskim putem.

Šta kada je jedna strana obveznik korišćenja SEF-a, a druga ne?

Iz prethodno pomenutih odredaba Zakona proizlazi da je SEF obavezan za:

• izdavanje faktura subjektima javnog sektora; i
• izdavanje faktura u odnosima između subjekata privatnog sektora koji su u sistemu PDV-a).

Za ostale privredne subjekte iz privatnog sektora, a koji se nisu dobrovoljno registrovali na SEF, fakture će se izdavati, tj. slati i primati kao i do sada – u papirnoj formi ili putem mejla.

U vezi sa transakcijama između korisnika SEF-a i drugih subjekata, treba imati u vidu da se pojedinačna evidencija PDV popunjava u svim situacijama u kojima je korisnik SEF-a poreski dužnik u smislu Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Lista korisnika SEF-a dostupna je na ovom linku.

Ostale nedoumice

Na veb-sajtu Ministarstva finansija (еФактура) omogućeno je postavljanje pitanja radi otklanjanja nedoumica u pogledu registracije i korišćenja SEF-a, pri čemu je pomenuto ministarstvo na istoj stranici objavilo i odgovore na do sada najčešće postavljena pitanja. Pored navedenog, Unija poslodavaca Srbije je nedavno održala onlajn savetovanje sa predstavnicima Ministarstva finansija, radi pružanja odgovora na pitanja privrednika u vezi sa primenom Zakona.

Tako, na primer, Ministarstvo finansija je pojasnilo da faktura koja je poslata kroz SEF predstavlja verodostojnu ispravu u smislu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, bez obzira na njen status, tj. da li je prihvaćena ili odbijena od strane primaoca. Ukoliko izdavalac smatra da je faktura ispravna, na osnovu iste može pokrenuti postupak izvršenja.

Nadalje, prema instrukcijama Ministrastva finansija, udruženja nisu dužna da članarine fakturišu kroz SEF, pod uslovom da je u pitanju samo članarina koja se naplaćuje kako bi se steklo svojstvo člana u udruženju. Međutim, ukoliko istovremeno postoji još neki promet (usluga), mora se izdati elektronska faktura. Takođe, postavlja se pitanje kako treba postupati u slučaju naplate godišnjih članarina.

S druge strane, banke su dužne da preko SEF-a dostavljaju elektronske fakture za svaku proviziju po prometu putem poslovnog tekućeg računa (pravnim licima i preduzenticima), s obzirom da je provizija po svojoj definiciji naknada za izvršenu bankarsku uslugu, pa shodno tome predstavlja transakciju u smislu Zakona.

Jedna od novina je i ta da se sada avansni računi izdaju za svaku uplatu po profakturi, odnosno i u situacijama kada je avansna uplata primljena u istom poreskom periodu za koji se izdaje konačni račun.

Sa početkom primene SEF-a i na korisnike iz privatnog sektora javile su se brojne nedoumice u vezi sa pravilnom primenom odredbi Zakona, a koje će nesumnjivo biti otklonjene tek u praksi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.