Okružni sud u Šlezvig-Holštajnu (Nemačka) je nedavno doneo presudu kojom je naložio rukovaocu podacima o ličnosti da plati iznos od 2.000 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede podataka o ličnosti, a usled objavljivanja promotivnog videa bez pisane saglasnosti zaposlenog koji se u istom pojavljuje.

Činjenično stanje

Naime, tužilac u predmetnom postupku je bio zaposlen kod rukovaoca, te je prilikom izrade videa za potrebe reklamiranja navedenog poslodavca (koji je potom objavljen na Jutjubu) usmeno pristao na snimanje u svom radnom okruženju, kojom prilikom, međutim, nije detaljnije informisan o svrsi snimanja i pravima koja ima u tom pogledu.

Tužilac se naknadno usprotivio korišćenju predmetnog video snimka i sudskim putem zatražio naknadu štete, nakon čega je rukovalac uklonio sporni video sa Jutjuba.

Razlozi presude

Shodno nalaženju suda, rukovalac je prekršio odredbe GDPR na način što je načinio snimak tužioca i isti objavio bez njegove pisane saglasnosti i obaveštavanja o svrsi obrade podataka o ličnosti, te pravu da povuče datu saglasnost.

Pored navedenog, postupajući sud je zauzeo stav da tužilac ne mora da dokazuje da je šteta nastala, s obzirom da, shodno odredbi u 82(1) GDPR, samo kršenje GDPR podrazumeva prouzrokovanje nematerijalne štete.

Sud je potvrdio i da pretrpljena šteta u konkretnom slučaju može iznositi najviše 2.000 evra, budući da rukovalac nije snimao zaposlenog u situacijama privatne prirode, niti ga je diskriminisao, te s obzirom da je za to postojala prethodna usmena saglasnost zaposlenog. Pored toga, šteta je umanjena tako što je rukovalac izvršio uklanjanje spornog videa odmah po prijemu zahteva zaposlenog.

Pravo na naknadu štete prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti

Odredbe člana 86. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (Sl. glasnik RS br. 87/2018) propisuju da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba ovog zakona ima pravo na novčanu naknadu štete od rukovaoca, odnosno obrađivača koji je štetu prouzrokovao. Za štetu odgovara rukovalac, a obrađivač odgovara samo ako nije postupao u skladu sa obavezama propisanim ovim zakonom koje se odnose neposredno na njega ili kad je postupao izvan uputstava ili suprotno uputstvima rukovaoca, izdatim u skladu sa ovim zakonom.

Ako je materijalna ili nematerijalna šteta prouzrokovana nezakonitom obradom koju vrše nadležni organi u posebne svrhe, odnosno povredom odredaba zakona koji se odnose na obradu tih podataka, lice koje je pretrpelo štetu ima pravo na naknadu štete od rukovaoca ili drugog nadležnog organa protiv kojeg se može podneti tužba za naknadu štete, u skladu sa zakonom.

Inače, rukovalac, odnosno obrađivač se oslobađa odgovornosti za štetu ako dokaže da ni na koji način nije odgovoran za nastanak štete.

Ako obradu vrše više rukovalaca, odnosno obrađivača ili zajedno rukovalac i obrađivač, i ako su oni odgovorni za štetu, svaki rukovalac, odnosno obrađivač odgovoran je za celokupan iznos naknade štete. Ako je rukovalac, odnosno obrađivač isplatio celokupan iznos naknade štete, on ima pravo da zahteva od drugih rukovaoca, odnosno obrađivača povraćaj dela iznosa koji odgovara njihovoj odgovornosti za nastanak štete.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.