Pandemija COVID-19 izazvala je različite poremećaje na tržištu, te je na taj način privredne subjekte stavila pred brojne izazove, kako u pogledu njihovih odnosa prema klijentima, tj. potrošačima, tako i u smislu njihovih međusobnih odnosa.

U tom kontekstu, od naročitog su značaja odredbe Zakona o obligacionim odnosima (Službeni list SFRJ br. 29/78, 39/85, 45/89 – odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ br. 31/93, Sl. list SCG br. 1/2003 – Ustavna povelja i Službeni glasnik RS br. 18/2020) („Zakon“) koje uređuju pitanje raskida (ili izmene) ugovora zbog promenjenih okolnosti, kao i presuda koja je u toku 2021. godine donete od strane Privrednog apelacionog suda sa tim u vezi.

Odredbe Zakona

Shodno članu 133. Zakona, ako posle zaključenja ugovora nastupe okolnosti koje otežavaju ispunjenje obaveze jedne strane, ili ako se zbog njih ne može ostvariti svrha ugovora, a u jednom i u drugom slučaju u toj meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi po opštem mišljenju bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je, strana kojoj je otežano ispunjenje obaveze, odnosno strana koja zbog promenjenih okolnosti ne može ostvariti svrhu ugovora može zahtevati da se ugovor raskine.

Raskid ugovora u smislu prethodno pomenutog člana Zakona se ne može zahtevati ako je strana koja se poziva na promenjene okolnosti bila dužna da u vreme zaključenja ugovora uzme u obzir te okolnosti ili ih je mogla izbeći ili savladati, niti se strana koja zahteva raskid ugovora može pozivati na promenjene okolnosti koje su nastupile po isteku roka određenog za ispunjenje njene obaveze. Takođe, ugovor se neće raskinuti ako druga strana ponudi ili pristane da se odgovarajući uslovi ugovora pravično izmene, dok će, ukoliko izrekne raskid ugovora, sud na zahtev druge strane obavezati stranu koja ga je zahtevala da naknadi drugoj strani pravičan deo štete koju trpi zbog toga.

Pri odlučivanju o raskidanju ugovora, odnosno njegovoj izmeni, sud se rukovodi načelima poštenog prometa, vodeći naročito računa o cilju ugovora, normalnom riziku kod ugovora odnosne vrste, opštem interesu, kao i o interesima obeju strana.

Zakon takođe propisuje da se strane mogu ugovorom unapred odreći pozivanja na određene promenjene okolnosti, osim ako je to u suprotnosti sa načelom savesnosti i poštenja, kao i da je strana koja je ovlašćena da zbog promenjenih okolnosti zahteva raskid ugovora dužna da o svojoj nameri da traži raskid ugovora obavesti drugu stranu čim sazna da su takve okolnosti nastupile. U protivnom, odgovara za štetu koju je druga strana pretrpela zbog toga što joj zahtev nije bio blagovremeno saopšten.

Presuda Privrednog apelacionog suda

U vezi sa prethodno navedenim odredbama Zakona, Privredni apelacioni sud je dana 24.06.2021. godine doneo presudu Pž 832/21, shodno kojoj poremećaj u poslovanju trgovinske radnje usled poremećaja na tržištu izazvanog epidemijom virusa COVID-19, predstavlja razlog za raskid ugovora o zakupu poslovnog prostora zbog promenjenih okolnosti.

Naime, u obrazloženju predmetne presude se navodi da je pravilna odluka prvostepenog suda kojom je u celosti raskinut ugovor o zakupu izvesnog lokala koji se nalazi u tržnom centru, s obzirom da je odlukom Vlade Republike Srbije od 21.03.2020. godine, shodno prethodno uvedenom vanrednom stanju, zabranjen rad tržnih centara, uključujući i onaj u kome se nalazi lokal koji je predmet zakupa i predmet tužbenog zahteva u konkretnoj parnici, pri čemu je u Registru privrednih subjekata kao pretežna delatnost tužioca registrovana trgovina na veliko određenim proizvodima. Drugim rečima, budući da je uvođenjem vanrednog stanja usled pandemije COVID-19 došlo do poremećaja na tržištu, što je za posledicu, između ostalog, imalo i značajno smanjenje prometa tužioca, prvostepeni sud je pravilno zaključio da su nastupile okolnosti zbog kojih se više ne može ostvariti svrha ugovora u meri da je očigledno da ugovor više ne odgovara očekivanjima ugovornih strana i da bi bilo nepravično održati ga na snazi takav kakav je. U predmetnoj presudi se takođe navodi da se kod raskida ili izmene ugovora zbog promenjenih okolnosti uzimaju u obzir samo okolnosti koje dovode do teškoća u ispunjavanju obaveza, a ne i one koje dovode do propuštanja koristi koja bi mogla biti ostvarena, te je u tom smislu sud imao u vidu da li bi plaćanjem zakupnine na način na koji je ugovorena među strankama bila dovedena u pitanje mogućnost tužioca da obavlja svoju delatnost.

Takođe, shodno navedenoj presudi, a što proizlazi i iz Zakona, raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti ne ostvaruje se prostom izjavom volje jedne ugovorne strane upućene drugoj da raskida ugovor, već sudskom odlukom čijom pravnosnažnošću nastupaju pravne posledice raskida. Naime, tužba za raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti je po svojoj pravnoj prirodi preobražajna tužba, te se ugovor u takvoj situaciji ima raskinuti sudskom odlukom i time izvršiti preobražaj određenog pravnog odnosa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.