28. april se počev od 2003. godine obeležava kao Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, kada je Svetska organizacija rada pokrenula inicijativu za promovisanje bezbednog i zdravog rada, sa ciljem podizanja svesti o značaju istog.

U cilju stvaranja uslova za bezbedan i zdrav rad, u Republici Srbiji je u međuvremenu doneto nekoliko propisa, među kojima najznačanije mesto svakako zauzima Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu (Sl. glasnik RS br. 101/2005, 91/2015 i 113/2017 – dr. zakon) („Zakon“).

Neke od najznačajnijih odredbi Zakona

Shodno Zakonu, pravo na bezbednost i zdravlje na radu imaju ne samo zaposleni, već i učenici i studenti kada se nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi, lica koja se nalaze na stručnom osposobljavanju, prekvalifikaciji ili dokvalifikaciji, lica na profesionalnoj rehabilitaciji, lica koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izvršenje kazne zatvora i na drugom mestu rada, lica na dobrovoljnim i javnim radovima organizovanim u opštem interesu, radnim akcijama i takmičenjima u vezi sa radom, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini radi obavljanja određenih poslova, ako je o njihovom prisustvu upoznat poslodavac.

Obaveze poslodavca u smislu Zakona i propisa donetih na osnovu Zakona istovremeno predstavljaju prava zaposlenih u vezi sa sprovođenjem mera bezbednosti i zdravlja na radu.

Tako, poslodavac je dužan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu, kao i da radni proces bude prilagođen telesnim i psihičkim mogućnostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva za rad i sredstva i oprema za ličnu zaštitu na radu uređeni, odnosno proizvedeni i obezbeđeni, tako da ne ugrožavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Takođe, poslodavac je dužan da obezbedi da sprovođenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih, kao i da, prilikom organizovanja rada i radnog procesa, obezbedi preventivne mere radi zaštite života i zdravlja zaposlenih, te da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva.

U vezi sa prethodno navedenim, poslodavac je dužan da u pisanoj formi donese akt o proceni rizika za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi način i mere za otklanjanje rizika, te da svojim opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom, utvrdi prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu.

Takođe, poslodavac je dužan da zaposlenima da na upotrebu sredstva za rad, odnosno sredstva i opremu za ličnu zaštitu na radu na kojima su primenjene propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu, te da obezbedi kontrolu njihove upotrebe u skladu sa namenom, kao i da izvrši osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad.

Bezbednost i zdravlje na radu u uslovima pandemije COVID-19

Pitanje bezbednosti i zdravlja na radu je naročito aktuelizovano za vreme pandemije COVID-19, kada su se i poslodavci i zaposleni suočili sa brojim izazovima u predmetnom pogledu.

Iz navedenog razloga, kao podzakonski akt uz Zakon, donet je Pravilnik o preventivnim merama za bezbedan i zdrav rad za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti (Sl. glasnik RS br. 94/2020) („Pravilnik“), kojim su propisane preventivne mere koje je poslodavac dužan da primeni radi sprečavanja pojave i širenja zarazne bolesti i otklanjanja rizika za bezbedan i zdrav rad zaposlenih, kao i lica koja se zateknu u radnoj okolini, kada nadležni organ proglasi epidemiju zarazne bolesti.

Odredbe Pravilnika primenjuju se na svim radnim mestima u radnoj okolini u kojoj se obavlja rad, izuzev rada na terenu i rada od kuće.

Shodno Pravilniku, poslodavac je dužan da, za sva radna mesta u radnoj okolini, donese plan primene mera za sprečavanje pojave i širenja epidemije zarazne bolesti, koji je sastavni deo akta o proceni rizika, te koji je dužan da usaglašava sa odlukama nadležnog organa tokom trajanja epidemije.

Prethodno pomenuti rad od kuće, koji prema odredbama Zakona o radu (Sl. glasnik RS br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje) („ZOR“) predstavlja jedan od dva oblika radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca, takođe je dobio na značaju u uslovima pandemije, naročito tokom trajanja vanrednog stanja.

ZOR u pogledu radnog odnosa za obavljanje poslova van prostorija poslodavca sadrži posebne odredbe koje se tiču sadržine ugovora o radu koji se o tom slučaju zaključuje između poslodavca i zaposlenog, kao i osnovne zarade zaposlenog koji radi van prostorija poslodavca, te količine i rokova za izvršenje poslova koji se obavljaju na osnovu takvog ugovora o radu.

Konvencije MOR-a

Od naročitog značaja za predmetnu oblast jesu i konvencije donete od strane Međunarodne organizacije rada, od kojih su neke ratifikovane od strane Republike Srbije, tj. integrisane u naš pravni sistem.

Tako, shodno Zakonu o ratifikaciji konvencije Međunarodne organizacije rada broj 155 o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini (Sl. list SFRJ – Međunarodni ugovori br. 7/87) („Konvencija“), svaka članica treba, u skladu s nacionalnim uslovima i praksom i u konsultacijama sa najreprezentativnijim organizacijama poslodavaca i radnika, da formuliše, sprovodi i periodično revidira jedinstvenu nacionalnu politiku o zaštiti na radu, zdravstvenoj zaštiti i radnoj sredini, kao i da zakonom, odnosno propisom ili na bilo koji drugi način saglasan sa nacionalnim uslovima i praksom, te u konsultacijama sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, preduzima mere koje mogu biti potrebne u tom cilju.

Konvencija takođe propisuje da od poslodavaca treba zahtevati da obezbede da radna mesta, mašine, oprema i procesi pod njihovom kontrolom budu bezbedni i bez opasnosti za zdravlje, da hemijske, fizičke i biološke supstancije i agensi koji su pod njihovom kontrolom budu bez opasnosti za zdravlje kad se preduzmu određene mere zaštite, kao i odgovarajuću zaštitnu odeću i opremu da bi se predupredile opasnosti od nesreća ili štetne posledice po zdravlje.

Očekivane novine u domaćem zakonodavstvu

Za kraj, premda je odlukom Vlade Republike Srbije 2019. godina proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, kako bi se skrenula posebna pažnja javnosti na važnost ove oblasti, budući da je reč o pitanju od opšteg društvenog značaja, tj. koje je u zajedničkom interesu za sve zaposlene i poslodavce, još uvek nije donet novi Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu. Poslednji nacrt istog objavljen je 20. septembra 2021. godine i isti je, prema poslednjim informacijama, dobio „zeleno svetlo“ Socijalno-ekonomskog saveta.

Pored navedenog, iako je odredbama člana 53. postojećeg Zakona propisano da je poslodavac dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete, pri čemu se uslovi i postupci predmetnog uređuju zakonom, takav zakon još uvek nije donet.

Stoga, ostaje da se vidi da li će zakonodavni okvir uskoro biti kompletiran, kao i na koji će način biti implementiran u praksi, kako bi svaki dan na radu zaista bio bezbedan i zdrav.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.