Nedavno je završena javna rasprava o Nacrtu zakona o radnom angažovanju zbog povećanog obima posla („Nacrt“), čije je usvajanje planirano do kraja ove godine, a povodom čega se u stručnoj javnosti i dalje polemiše.

Šta se podrazumeva pod radnim angažovanjem i na kojim poslovima je isto moguće?

Predmet navedenog propisa jeste uređivanje, odnosno regulisanje radnog angažovanja lica na određenim poslovima, koje je povremenog karaktera (uključujući, dakle, i sezonske poslove), a usled povećanog obima posla kod poslodavca, kao i prava, obaveze i odgovornosti poslodavaca i radno angažovanih lica, evidencija takvog radnog angažovanja, te plaćanje poreza i doprinosa za rad na tim poslovima.

Prema zvaničnom tekstu Nacrta, radno angažovanje predstavlja rad van radnog odnosa, a najviše 180 dana u toku kalendarske godine, pri čemu se maksimalni broj radnih dana razlikuje u zavisnosti od delatnosti u kojoj se rad obavlja. Poslovi na kojima poslodavac može angažovati lica usled povećanog obima posla jesu Nacrtom utvrđeni određeni poslovi u sektorima: poljoprivrede, šumarstva i ribarstva; građevinarstva; usluga, smeštaja i ishrane; administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti poslovi u turizmu; poslovi pomoći u kući za potrebe fizičkih lica; te poslovi čišćenja za potrebe stambenih zgrada.

Ko se smatra poslodavcem, a ko može biti radno angažovano lice?

U skladu sa Nacrtom, poslodavcem se smatraju pravna lica i preduzetnici, a u određenim slučajevima, tj. pod Nacrtom predviđenim uslovima, i fizička lica. Nadalje, poslodavcem se smatra i stambena zajednica, kada neposredno i za sopstvene potrebe angažuje lice na poslovima čišćenja zgrade.

S druge strane, radno angažovana lica mogu biti punoletna fizička lica, i to kako domaći, tako i strani državljani. Izuzetno, radno angažovano može biti i lice koje nije navršilo 18 godina života, pod posebnim uslovima, te samo na određenim poslovima. Posebnu pažnju zavređuju upravo odredbe koje se tiču radnog angažovanja stranih državljana kojima za ulazak u Republiku Srbiju nije potrebna viza, a prema kojima isti nemaju obavezu pribavljanja dozvole za rad, za vreme dok kratkotrajno borave u Srbiji u skladu sa propisima kojim se uređuje boravak stranaca.

Drugim rečima, radi se o rešenju drugačijem u odnosu na ono koje je predviđeno odredbama Zakona o zapošljavanju stranaca (Službeni glasnik RS br. 128/2014, 113/2017, 50/2018 i 31/2019), a prema kojima je za navedeno neophodno, kako odobrenje za privremeni boravak, tako i dozvola za rad.

Prava radno angažovanog lica i obaveze poslodavca

U pogledu svakog radno angažovanog lica, poslodavac će biti u obavezi da izvrši prijavu i odjavu putem posebnog informacionog sistema, o čijem će se funkcionisanju starati Poreska uprava.

Radno angažovana lica imaju pravo na novčanu naknadu za svoj rad, i to za svaki započeti radni čas, a koja ne može biti niža od minimalne utvrđene naknade (u iznosu minimalne cene rada važeće na dan isplate), a poslodavci obavezu da izvrše plaćanje pripadajućeg poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje. Nacrt takođe utvrđuje pravo radno angažovanih lica na obaveštavanje o uslovima rada pre stupanja na rad i pisanim putem, ograničeno radno vreme, tj. odmor, te bezbednost i zdravlje na radu, kao i druga prava.

Pravna zaštita radno angažovanih lica

Međutim, predmetni Nacrt našao se na meti kritika stručne javnosti usled nedovoljno uređene pravne zaštite radno angažovanih lica.

Tako, Nacrtom nije utvrđeno pravo na uvećanje naknade za prekovremeni rad, pokretanje, odnosno vođenje radnog spora radi ostvarivanja prava u vezi sa angažovanjem, plaćeno odsustvo sa rada, sindikalno organizovanje i pregovaranje i slično, a što je slučaj u zemljama članicama Evropske Unije.

Kada je reč o zaštiti, tj. ostvarivanju prava, Nacrt predviđa da se sporna pitanja između poslodavca i radno angažovanog lica povodom radnog vremena, isplate novčane naknade, kao i diskriminacije i zlostavljanja na radu, mogu rešavati pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova, s tim što je za sprovođenje takvog postupka neophodna saglasnost, odnosno pristanak obe strane. Prethodno pomenuto rešenje je naročito problematično ukoliko se ima u vidu da poslodavac može okončati radno angažovanje određenog lica u svakom trenutku.

Ukoliko predmetni propis bude usvojen, danom početka njegove primene prestaće da važe:

• Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima u određenim delatnostima (Službeni glasnik RS 50/18);
• Pravilnik o sadržini potvrde o radnom angažovanju sezonskog radnika (Službeni glasnik RS broj 67/18); i
• Pravilnik o evidencionoj prijavi i odjavi sezonskih radnika (Službeni glasnik RS 3/19).

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.