Povodom 16. oktobra, koji se obeležava kao Svetski dan hrane – budući da je upravo tog datuma 1945. godine pri Ujedinjenjim nacijama („UN“) osnovana Organizacija za hranu i poljoprivredu („FAO“) – aktuelizovano je pitanje oporezivanja donacija hrane.

Zabrinjavajući podaci

Relevantna istraživanja koja su u predmetnoj oblasti rađena u poslednjih nekoliko godina iznedrila su veoma zabrinjavajuće podatke, među kojima su i sledeći:

• čak jedna trećina hrane proizvedene na godišnjem nivou bude bačena;
• jedna trećina bačene hrane dovoljna je da se prehrani preko 800.000.000 ljudi;
• u Srbiji se dnevno baci oko 2.000.000 kilograma hrane;
• blizu 500.000 stanovnika Srbije ne može da zadovolji osnovne životne potrebe;
• nusprodukti uništavanja bačene hrane imaju značajan udeo u zagađenju vazduha (oko 8%).

Već posle prvog pogleda na samo jedan deo statistika u vezi sa rasipanjem prehrambenih resursa postaje jasno da je neophodno što pre delovati kako bi se, ako ne zaustavila, a onda makar ublažila ova negativna praksa.

Jedan od mehanizama delovanja je upravo relaksiranje poreske politike kada je reč o doniranju hrane.

Međunarodni tretman donacija hrane

UN Agenda održivog razvoja do 2030. godine, na čije sprovođenje se obavezala i Srbija, kao svoj Cilj 2. utvrđuje okončanje gladi, postizanje bezbednosti hrane i poboljšanja ishrane, te promovisanje održive poljoprivrede, a što – između ostalog – podrazumeva smanjenje globalnog rasipanja hrane, kako na nivou maloprodaje i potrošača, kao i u lancima proizvodnje i snabdevanja, i to za 50%.

Pored navedenog, u Smernicama Evropske unije („EU“) o doniranju hrane iz 2017. godine navodi se da porez na dodatu vrednost („PDV“) može imati značajne implikacije na prenos viška hrane sa donatora na banke hrane i druge humanitarne organizacije, pri čemu i drugi fiskalni instrumenti mogu poslužiti za podsticanje doniranja hrane, u cilju preraspodele njenog viška i sprečavanja rasipanja. Koristeći mogućnosti propisane EU Direktivom o PDV („Council Directive 2006/112/EC“) u cilju olakšavanja procesa doniranje viška hrane u dobrotvorne svrhe, čak 20 zemalja članica EU ukinulo je obavezu plaćanja PDV na donacije hrane.

Poreski tretman donacija hrane u Srbiji

Kada je reč o oporezivanju donacija u robi, tj. dobrima iz ugla propisa Srbije – a što se odnosi i na hranu – predmetno pitanje uređeno je odredbama:

• Zakona o porezima na imovinu;
• Zakona o porezu na dohodak građana;
• Zakona o porezu na dobit pravnih lica; i
• Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Tako, član 14. stav 3. Zakona o porezima na imovinu propisuje da se poklonom smatra i prenos bez naknade imovine pravnog lica, koja je predmet oporezivanja u skladu sa odredbama iz stava 1-2. i 4-6. ovog člana (što uključuje i pravo svojine na pokretnim stvarima). Prema članu 21. stav 1. tačka 5-5a) predmetnog zakona, porez na poklon se ne plaća na poklon koji ostvari fondacija, zadužbina ili udruženje, a čiji je predmet imovina koja služi za ostvarivanje opštekorisnog cilja fondacije, odnosno namene za koje je zadužbina, tj. udruženje registrovano. Poklonom se, međutim, ne smatra prihod fizičkog lica po osnovima koji su izuzeti iz dohotka za oporezivanje, odnosno koji je predmet oporezivanja porezom na dohodak građana (član 14. stav 4).

Sa tim u vezi, Zakon o porezu na dohodak građana propisuje da se predmetni porez ne plaća na primanja ostvarena po osnovu organizovane socijalne i humanitarne pomoći (član 9. stav 1. tačka 10-11).

Što se tiče Zakona o porezu na dobit pravnih lica, član 15. stav 1-2. navedenog zakona propisuje da se, kao rashod u poreskom bilansu obveznika, a najviše do 5% od ukupnog prihoda, priznaju izdaci za zdravstvene, obrazovne, naučne, humanitarne, verske i sportske namene, zaštitu životne sredine, kao i davanja učinjena ustanovama, odnosno pružaocima usluga socijalne zaštite, pod uslovom da su izvršeni licima osnovanim za te namene, koja navedena davanja isključivo koriste za obavljanje registrovane delatnosti.

Aktuelne inicijative usmerene su najviše ka izmenama odredaba Zakona o porezu na dodatu vrednost, odnosno ukidanju obaveze plaćanja PDV prilikom doniranja hrane. Naime, prema trenutno važećem rešenju, donacije u dobrima podležu PDV po stopi od 20%, budući da je sa prometom dobara uz naknadu izjednačen svaki drugi promet dobara bez naknade (član 4. stav 4. tačka 2). Ova odredba Zakona o porezu na dodatu vrednost, ali i druge relevatne odredbe, kako ovog, tako i ostalih prethodno pomenutih propisa, detaljno su razrađene i pojašnjene u okviru Mišljenja Ministarstva finansija br. 413-00-00176/2014-04 od 3.10.2014. godine.

Ideja je, dakle, da se na ovaj način, tj. korišćenjem instrumenata fiskalne politike i propisa, proizvođači i trgovci i finansijski motivišu da doniraju hranu, češće i u većim količinama nego što je to do sada bila praksa.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.