Zakon o zaštiti poslovne tajne (Službeni glasnik RS br. 53/2021, „ZZPT“) stupio je na snagu 5. juna 2021. godine, a istim je u potpunosti zamenjen prethodni zakon koji je regulisao ovo pitanje.

Novim zakonom uvedene su definicije pojedinih izraza, i to poslovne tajne, držaoca poslovne tajne, lica koje je povredilo poslovnu tajnu, lica za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a utvrđeno je i šta se smatra razumnim merama za očuvanje tajnosti informacija koje predstavljaju poslovnu tajnu.

U skladu sa novim zakonskim rešenjem poslovnom tajnom smatraju se informacije koje ispunjavaju sledeće uslove:

• predstavljaju tajnu jer nisu u celini ili u pogledu strukture i skupa njihovih sastavnih delova opšte poznate ili lako dostupne licima koja u okviru svojih aktivnosti uobičajeno dolaze u kontakt sa takvom vrstom informacija (a koje obuhvataju, između ostalog, znanje i iskustvo, poslovne informacije i tehnološke informacije),
• imaju komercijalnu vrednost jer predstavljaju tajnu,
• lice koje ih zakonito kontroliše je u datim okolnostima preduzelo razumne mere kako bi sačuvalo njihovu tajnost.

Dakle, da bi se jedna informacije smatrala poslovnom tajnom u smislu ovog zakona, potrebno je da sadrži sledeće elemente, i to: tajnost, tržišnu vrednost, da su preduzete razumne mere za očuvanje njene tajnosti.

ZZPT takođe taksativno propisuje slučajeve zakonitog i nezakonitog pribavljanja, korišćenja i otkrivanja poslovne tajne.

Građansko-pravna zaštita – podnošenje tužbe

Pravo na podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne bilo je predviđeno i prethodnim istoimenim zakonom. Međutim, pravila koja propisuje ZZPT  u pogledu ovog pitanja su sada malo izmenjena.

Naime, ZZPT propisuje da se u slučaju povrede poslovne tajne tužbom može zahtevati:

• utvrđivanje povrede;
• prestanak povrede, ili u zavisnosti od slučaja, zabranu korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne;
• zabranu proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe kojom je izvršena povreda, odnosno zabranu uvoza, izvoza ili skladištenja robe kojom je izvršena povreda u svrhe proizvodnje, nuđenja, stavljanja u promet ili korišćenja robe;
• određivanje odgovarajućih mera koje se odnose na robu kojom je izvršena povreda, koje obuhvataju povlačenje takve robe s tržišta, uklanjanje s robe svojstava koja je čine robom kojom je izvršena povreda poslovne tajne ili uništenje robe kojom je izvršena povreda, odnosno ako je to opravdano, njeno povlačenje s tržišta, pod uslovom da se povlačenjem robe ne ugrožava zaštita poslovne tajne na koju se tužba odnosi;
• uništenje u celini ili delimično dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata koji sadrže poslovnu tajnu ili koji sami predstavljaju poslovnu tajnu ili ako je primereno, predaju tih dokumenata, predmeta, materijala, supstanci ili elektronskih dokumenata u celini ili delimično tužiocu.

Protiv lica čije neovlašćeno preduzimanje određene radnje predstavlja neposrednu pretnju da će nezakonito pribaviti, koristiti ili otkriti poslovnu tajnu, držalac poslovne tajne može tužbom zahtevati prestanak preduzimanja te radnje i zabranu nezakonitog pribavljanja, korišćenja ili otkrivanja poslovne tajne.

Navedeni tužbeni zahtevi mogu da se podnesu i protiv posrednika koji pruža usluge koje treće lice koristi u radnjama kojima nezakonito pribavlja, koristi ili otkriva poslovnu tajnu, odnosno čije preduzimanje predstavlja neposrednu pretnju za nezakonito pribavljanje, korišćenje ili otkrivanje poslovne tajne.

Dodatno je propisano da ukoliko tužilac traži da se sa tržišta povuče roba kojom je izvršena povreda, on može da zahteva da se roba preda držaocu poslovne tajne ili dobrotvornim organizacijama.

Kao lica koja imaju aktivnu legitimaciju za podnošenje tužbe za zaštitu poslovne tajne određeni su držalac poslovne tajne, kao i sticalac licence, ako je za to ovlašćen na osnovu ugovora ili zakona.

Produženi su rokovi za podnošenje tužbe zbog povrede poslovne tajne, te je utvrđeno da se tužba može podneti u roku od godinu dana od dana kada je tužilac saznao za povredu i lice za koje se sumnja da je povredilo poslovnu tajnu, a najkasnije u roku od pet godina od dana učinjene povrede ili od dana poslednje učinjene povrede ako se povreda vrši kontinuirano. Po prethodnom zakonskom rešenju subjektivni rok za podnošenje tužbe je iznosio šest meseci, a objektivni tri godine.

I shodno odredbama ZZPT držalac poslovne tajne, odnosno sticalac licence, ima pravo na naknadu štete zbog povrede poslovne tajne, s tim što se sada naknada štete može zahtevati po opštim pravilima o naknadi štete. Naime, pored materijalne, ZZPT izričito propisuje da se može ostvariti i pravo na naknadu nematerijalne štete.

Detaljno su regulisana pitanja određivanja privremenih mera, pribavljanja i obezbeđenja dokaza, obaveza pružanja informacija, pravila o dostavljanju, kao i očuvanja tajnosti u vezi sa sudskim postupkom.

Što se tiče prava stranih lica, propisano je da strano fizičko i pravno lice u pogledu zaštite poslovne tajne uživa ista prava kao i domaće fizičko i pravno lice, ako to proizlazi iz međunarodnih ugovora koji se primenjuju u Republici Srbiji, ili iz načela uzajamnosti, a postojanje uzajamnosti dokazuje lice koje se na uzajamnost poziva.

Shodna primena drugih zakona

Na pitanja koja se odnose na postupak po tužbi zbog povrede poslovne tajne, predlogu za određivanje privremene mere i predlogu za određivanje obezbeđenja dokaza, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuje parnični postupak i zakona kojim se uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja, dok na pitanja u vezi sa naknadom štete, a koja ovim zakonom nisu posebno uređena, shodno se primenjuju odredbe zakona kojim se uređuju obligacioni odnosi.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.