Period obeležen COVID-19 krizom naglasio je, između ostalog, značaj primene mera bezbednosti i zdravlja na radu, a posebno šta za poslodavce i zaposlene znači kada te mere nije moguće primeniti tako da se proces rada odvija nesmetano i bez rizika po zdravlje.

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu obeležava se 28. aprila širom sveta sa ciljem promovisanja prevencije, odnosno sprečavanja nezgoda na radu kao i profesionalnih oboljenja. Od 1996. godine ovaj dan obeležavan je od strane sindikata širom sveta kao Međunarodni dan sećanja na poginule i povređene radnike. Međunarodna organizacija rada se 2003. godine uključila u kampanju „28. april“, s tim da je ovaj datum od tada obeležavan kao Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu, kada se uz odavanje počasti poginulim i povređenim radnicima, ukazuje upravo na značaj prevencije povreda na radu i fatalnih ishoda.

U cilju stvaranja bezbednih uslova rada, svaka država donosi odgovarajuće propise kojima reguliše ovo značajno pitanje. Oblast zaštite na radu u Republici Srbiji regulisana je Zakonom o bezbednosti i zdravlju na radu („ZBZR“), kao krovnim zakonom, brojnim podzakonskim aktima, ali i potvrđenim međunarodnim konvencijama, s tim što je generalno načelo bezbednosti i zdravlja na radu sadržano i u drugim propisima koji regulišu oblast rada.

U Srbiji je trenutno na snazi ZBZR iz 2005. godine. Iako je 2019. godina bila proglašena godinom bezbednosti i zdravlja na radu, uz najave da će do kraja te godine biti donet novi ZBZR kao i Zakon o osiguranju od povreda na radu radi naknade štete („Zakon o BZR osiguranju“), to se nije dogodilo. U martu 2021. godine formirana je nova radna grupa za izradu nacrta ZBZR, tako da se donošenje novog ZBZR može očekivati u toku godine.

Sa druge strane, za Zakon o BZR osiguranju za sada nema najava. Podsećamo da je važećim ZBZR propisano da je poslodavac dužan da zaposlene osigura od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom, radi obezbeđivanja naknade štete, ali i da se uslovi i postupci osiguranja od povreda na radu, profesionalnih oboljenja i oboljenja u vezi sa radom zaposlenih uređuju zakonom, a taj zakon nije donet od 2005. godine.

Uz očiglednu potrebu za donošenjem zakona koji će urediti osiguranje od povreda na radu, nesumnjivo je da postoji potreba i za novim zakonom u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu imajući u vidu da su se u periodu nakon 2005. godine pojavili novi rizici na radnim mestima ali i mogućnosti za njihovo prevazilaženje, da je došlo do značajnog širenja prakse rada od kuće, te da se donošenjem Zakona o agencijskom zapošljavanju („ZAZ“), u okviru radnog odnosa, pojavila mogućnost istovremene kumulacije subjekata na strani poslodavca, što je donelo i određene nedoumice u praksi u vezi sa podelom obaveza između poslodavca (agencije) i poslodavca korisnika, a koje ZAZ nije bliže uredio.

Mišljenje Uprave za bezbednost i zdravlje na radu

Početkom primene ZAZ-a u januaru 2020. godine, u praksi su se javila određena pitanja u pogledu obaveza iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu. Konkretno – koji poslodavac je dužan da obuči ustupljene zaposlene za bezbedan i zdrav rad i da vodi propisane evidencije, posebno evidenciju o zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad (tzv. Obrazac 6) – da li je to agencija, kao poslodavac kod kog su ovi zaposleni u radnom odnosu, ili poslodavac korisnik?

U vezi sa navedenim, Uprava za bezbednost i zdravlje na radu, kao organ uprave u sastavu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja („Uprava“), nedavno je dala mišljenje da navedene obaveze treba da ispuni poslodavac korisnik.

Konkretno, Uprava je konstatovala da je poslodavac korisnik dužan:

• da ustupljenom zaposlenom (kao i svakom zaposlenom) obezbedi rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojima su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu;
• da u svom aktu o proceni rizika izvrši procenu svih faktora rizika u procesu rada na radnim mestima na kojima rade ustupljeni zaposleni prema opisu poslova i uslovima za rad na tim poslovima;
• da prema aktu o proceni rizika izvrši njihovo osposobljavanje i proveru osposobljenosti za bezbedan i zdrav rad; i
• da vodi evidenciju o svim zaposlenima osposobljenim za bezbedan i zdrav rad.

Dakle, iz navedenog mišljenja proističe da je obaveza poslodavca kod kog zaposleni faktički obavljaju rad, odnosno poslodavca korisnika, da u svoj akt o proceni rizika uključi i poslove koje obavljaju ustupljeni zaposleni, te da prema tom aktu izvrši obuku ovih zaposlenih i da u skladu sa tim vodi evidenciju o ustupljenim zaposlenima koji su osposobljeni za bezbedan i zdrav rad.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.