Primena Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu počela je 12. marta 2021. godine, a kratak osvrt na zakonska rešenja izneli smo u našem ranijem članku [link]. Imajući u vidu brojne primedbe iznete u javnosti, ne čudi okolnost da je zakon izmenjen i dopunjen još pre početka njegove primene (Zakon o izmenama i dopunama Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu, Službeni glasnik RS br. 18/2021 od 1. marta 2021. godine), što nije uobičajeno u praksi. Izmenama i dopunama zakona, ipak, nije otklonjena većina zamerki na osnovni tekst zakona.

Jedna od bitnijih izmena odnosi se na zamenu termina „nezakonito stečena imovina“ terminom „imovina na koju se utvrđuje poseban porez„. Kao što smi ranije ukazali, upotreba termina „nezakonito stečena imovina“ stvarala je konfuziju zbog poistovećivanja sa institutom „imovina proistekla iz krivičnog dela“ koji je predmet regulisanja posebnog zakona, te je u vezi sa tim posebno čudilo zakonsko rešenje prema kojem se nezakonito stečena imovina oporezuje stopom od 75%, čime se suštinski dozvoljava licu koje je na nezakonit način steklo imovinu, da zadrži čak 25% ove imovine – umesto da mu bude u celosti oduzeta ukoliko je proistekla iz krivičnog dela.

Zakon je dopunjen izrazom „izdaci za privatne potrebe fizičkog lica„, koji su definisani kao izdaci koje je fizičko lice imalo za privatne potrebe, a radi utvrđivanja porekla prihoda koje je fizičko lice steklo, a nije ih potrošilo na sticanje imovine.

Jedna od važnih zamerki osnovnom tekstu zakona bila je i netransparentnost u pogledu godišnjih smernica koje donosi direktor Poreske uprave i na osnovu koji se sprovodi prethodni postupak, a koje nisu dostupne javnosti.

Izmenjena odredba zakona sada propisuje da Poreska uprava sprovodi prethodni postupak na osnovu analize rizika. U obrazloženju predloga zakona naveden je ipak drugi razlog za izmenu i to da je “prilikom izrade podzakonskih akata za primenu zakona utvrđeno da je dovoljno i celishodno da se prethodni postupak sprovodi na osnovu informacija koje su sadržane u analizi rizika, koje prethode izradi Godišnjih smernica, a ne na osnovu Godišnjih smernica, čime se izbegava nepotrebno administriranje od strane Poreske uprave”.

Neposredno nakon početka primene zakona, Vlada je donela Uredbu o načinu i postupku utvrđivanja vrednosti imovine i prihoda fizičkog lica i izdataka za privatne potrebe fizičkog lica (Službeni glasnik RS br. 23/2021), koja uređuje način i postupak utvrđivanja vrednosti imovine fizičkog lica na početku i na kraju kalendarske godine, izdataka za privatne potrebe fizičkog lica u kalendarskoj godini i prijavljenih prihoda fizičkog lica u kalendarskoj godini koji su uvećani za iznos prihoda koji ne podleže oporezivanju u Republici Srbiji, besteretno stečene imovine, imovine stečene zaduživanjem, odnosno imovine stečene na drugi zakonit način i poreske osnovice na koju se utvrđuje poseban porez. Uredba je u primeni od 17. marta 2021. godine.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.