U skladu sa Zakonom o zaštiti konkurencije koji je stupio na snagu 2009. godine i koji je izmenjen 2013. godine („Zakon“), Komisija za zaštitu konkurencije („Komisija“) pokrenula je postupke po službenoj dužnosti u vezi sa potencijalnom povredom prava konkurencije na tržištu Republike Srbije, i to protiv domaćih pravnih lica koja se bave maloprodajom i/ili veleprodajom potrošačke elektronike.

Naime, Komisija je vršenjem uvida u zvanične podatke Eurostata (Evropske statistike objavljene od strane Evropske komisije) za 2019. godinu, konstatovala da su cene potrošačke elektronike u Republici Srbiji bile za 13% više od prosečnih cena u zemljama Evropske unije.

Komisija je dodatno izvršila poređenje cena u Republici Srbiji i Mađarskoj i konstatovala da cene u Republici Srbiji za pojedine kategorije posmatranih proizvoda kao što su npr. televizori su bile više od cena u Mađarskoj u rasponu od čak 33% do 39%.

Prilikom poređenja cena potrošačke elektronike na gorenavedeni način, bitno je uzeti u obzir i napomenuti da je porez na dodatu vrednost u Mađarskoj 27% (u odnosu na porez na dodatu vrednost u Srbiji koji je 20%), a da su cene potrošačke elektronike u Mađarskoj su niže od prosečne cene na nivou Evropske unije za 2.5%.

Analiziranjem konkretnih uslova konkurencije na tržištu, Komisija je donela tri odvojena zaključka kojima je pokrenula postupke ispitivanja povrede konkurencije protiv četiri različita domaća pravnih lica i osnovano pretpostavila postojanje povrede konkurencije u smislu člana 10 Zakona koji se odnosi na zabranu restriktivnih sporazuma.

   I. Definicija restriktivnih sporazuma

Restriktivni sporazumi su definisani kao sporazumi između učesnika na tržištu koji imaju za cilj ili posledicu značajno ograničavanje, narušavanje ili sprečavanje, konkurencije na teritoriji Republike Srbije. Restriktivni sporazumi mogu biti u obliku ugovora, pojedinih odredbi ugovora, izričitih ili prećutnih dogovora, usaglašene prakse, kao i odluke oblika udruživanja učesnika na tržištu, a kojima se naročito:

• neposredno ili posredno utvrđuju kupovne ili prodajne cene ili drugi uslovi trgovine;
• ograničava i kontroliše proizvodnja, tržište, tehnički razvoj ili investicije;
• primenjuju nejednaki uslovi poslovanja na iste poslove u odnosu na različite učesnike na tržištu, čime se učesnici na tržištu dovode u nepovoljniji položaj u odnosu na konkurente;
• uslovljava zaključivanje ugovora ili sporazuma prihvatanjem dodatnih obaveza koje s obzirom na svoju prirodu i trgovačke običaje i praksu nisu u vezi sa predmetom sporazuma;
• dele tržišta ili izvori nabavki.

Bitno je napomenuti da su restriktivni sporazumi zabranjeni i ništavi, osim ukoliko nisu u opštem ili pojedinačnom slučaju izuzeti od zabrane u skladu sa odredbama Zakona.

   II. Konkretni slučajevi na tržištu Republike Srbije

Komisija je za analizu koja je prethodila donošenju zaključaka o pokretanju postupka ispitivanja povrede konkurencije uzela tri različite vrste potrošačke elektronike i utvrdila sledeće činjenice.

Slučaj „Televizor“

Komisija je kao dokaz tvrdnji koje su iznete u zaključku uzela jedan brend televizora koji je kao brend u vlasništvu domaćeg pravnog lica (protiv koga je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije prvim zaključkom) i uvidom u zvanične internet stranice 10 različitih maloprodavaca utvrdila da za pet modela televizora jednog istog brenda, 10 posmatranih maloprodavaca nudi identične cene.

Slučaj „Aparat za kafu“

Pored slučaja „Televizor“, Komisija je kao dokaz tvrdnji koje su iznete u odvojenom zaključku uzela jedan brend aparata za kafu koji ekskluzivno uvozi domaće pravno lice (protiv koga je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije drugim zaključkom) i uvidom u zvanične internet stranice šest različitih maloprodavaca, utvrdila da za četiri modela aparata za kafu jednog istog brenda, šest posmatranih maloprodavaca nudi identične cene.

Slučaj „Igračka konzola“

Pored dva gorenavedena slučaja, Komisija je kao dokaz tvrdnji koje su iznete u odvojenom zaključku uzela jedan brend igračke konzole koje uvoze dva domaća pravna lica (protiv kojih je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije trećim zaključkom), a koja su u vlasništvu trećeg domaćeg pravnog lica, te se u skladu sa Zakonom imaju smatrati jednim učesnikom na tržištu.

Uvidom u zvanične internet stranice sedam različitih maloprodavaca, Komisija je utvrdila da svih sedam maloprodavaca nudi identične cene za igračku konzolu. Pored igračke konzole, pravna lica protiv kojih je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije su uvoznici još dva brenda televizora koja se kod određenog broja maloprodavaca prodaju po identičnoj ceni.

Ono što je zajedničko za sva tri gorenavedena slučaja jeste da je Komisija, na osnovu analize i ocene prikupljenih dokaza, osnovano pretpostavila da su domaća pravna lica protiv kojih je pokrenut postupak ispitivanja povrede konkurencije, a koji su uvoznici ili distributeri potrošačke elektronike, uticali na cene proizvoda u njihovoj daljoj prodaji imajući u vidu da su cene potrošačke elektronike ujednačene na tržištu Republike Srbije, a više u odnosu na cene u Evropskoj uniji

   III. Dalji koraci

U skladu sa Zakonom, Komisija će nakon donošenja zaključaka sprovesti ispitni postupak u kome će preduzeti dokazne radnje kako bi utvrdila činjenično stanje. Ukoliko ustanovi da su lica protiv kojih je pokrenut postupak povredila konkurenciju, Komisija će doneti rešenje kojim se utvrđuje povreda konkurencije, pri čemu Komisija može odrediti i meru zaštite konkurencije, u obliku obaveze plaćanja novčanog iznosa u visini najviše 10% od ukupnog godišnjeg prihoda ostvarenog na teritoriji Republike Srbije.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.