Odgovor na postavljeno pitanje je veoma jednostavan – ne, objavljivanjem dokumenata iz oblasti radnih odnosa na oglasnoj tabli, poslodavac ne vrši povredu podataka o ličnosti zaposlenih na koje se ti dokumenti odnose.

Razlog za to je što Zakon o radu sadrži osnov za preduzimanje takve aktivnosti. Štaviše, radi se o pravnoj obavezi rukovaoca u smislu odredbe člana 12. stav 1. tačka 3) Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (“ZZPL”).

Naime, Zakon o radu propisuje poseban postupak za dostavljanje zaposlenima rešenja o ostvarivanju prava, obaveza i odgovornosti, uključujući rešenja o prestanku radnog odnosa i upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu (čl. 180, 185. i 193).

Osnovno pravilo je da se ovi dokumenti zaposlenom dostavljaju lično u prostorijama poslodavca, odnosno na adresu prebivališta ili boravišta zaposlenog.

Ako dostavu nije moguće izvršiti na taj način, primenjuje se supsidijarno pravilo prema kojem je poslodavac dužan da o tome sačini pismenu belešku, a sam dokument (rešenje/upozorenje) se objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca. Zakon ovde propisuje tzv. fikciju da će se protekom roka od osam dana od dana isticanja na oglasnoj tabli, dokument smatrati dostavljenim (iako on faktički neće biti uručen zaposlenom).

U praksi su ovakve situacije veoma česte, bilo iz razloga što su zaposleni zaista nedostupni poslodavcima ili zbog toga što izbegavaju ili odbijaju prijem takvog dokumenta.

Iako je opisano postupanje poslodavaca očigledno zakonito – jer je zasnovano na više nego jasnim odredbama Zakona o radu, postavlja se pitanje da li je takvo zakonsko rešenje održivo u okvirima koje danas nameću načela ZZPL.

Ovde treba imati u vidu sledeće okolnosti:

• Prvo, ovi dokumenti sadrže veliki broj podataka o ličnosti, a neki od njih mogu biti i naročito osetljivi (na primer, podaci o zdravstvenom stanju zaposlenog). Zakon o radu ne propisuje koje lične podatke zaposlenih moraju da sadrže rešenja i upozorenja, pa su to po pravilu ime i prezime, adresa prebivališta, poslovi koje zaposleni obavlja, datum zaključenja ugovora o radu, a vrlo često i JMBG.

Pored toga, zakon propisuje, na primer, da rešenja o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa moraju da budu obzraložena, kao i da upozorenja o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline moraju da sadrže, između ostalog, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz.

• Drugo, uz nesumnjivu potrebu da navedeni podaci budu utvrđeni i konstatovani u rešenju odnosno upozorenju, osnovano se postavlja pitanja opravdanosti njihovog činjenja dostupnim svim licima koja koriste određenu radnu sredinu, pa čak i posetiocima objekta u kojem se nalazi oglasna tabla. Takva vrsta transparentnosti nije neophodna ni opravdana sa stanovišta obezbeđivanja zakonitosti postupka koji sprovodi poslodavac, niti na bilo koji način doprinosi mogućnosti korišćenja pravnog leka protiv odluke poslodavca. Takvo činjenje dostupnim podataka o ličnosti čini se nesrazmernim u odnosu na svrhu koja se time nastoji postići.

Ideja zakonodavca, preuzeta iz procesnih zakona sa ciljem da se obezbedi kakva-takva izvesnost u dostavljanju dokumenata iz oblasti radnih odnosa, gubi bitku sa pravom zaposlenog na privatnost, koje nesporno uživaju i zaposleni koji su izvršili povredu radne obaveze ili nisu poštovali radnu disciplinu.

• Treće, ovakvo zakonsko rešenje ne dovodi do veće pravne sigurnosti u pogledu dostavljanja dokumenata zaposlenima jer pismeno istaknuto u prostorijama poslodavca nije dostupno onome kome je namenjeno (naprotiv, dostupno je neograničenom broju lica na koja se dokument ne odnosi), kao što i u slučaju da zaposleni pristupi u prostorije poslodavca u toku roka od osam dana kada je dokument istaknut na oglasnoj tabli, poslodavac može pokušati da mu dokument neposredno uruči.

Jedno od mogućih rešenja kojima se može prevazići ova situacija jeste ukidanje obaveze isticanja rešenja/upozorenja na oglasnoj tabli i zadržavanje samo obaveze sačinjavanja službene beleške kojom će biti konstatovana nemogućnost ličnog dostavljanja, pri čemu bi se od dana njenog sačinjavanja računali i pravno relevantni rokovi.

ZZPL u članu 100. propisuje da će odredbe drugih zakona koje se odnose na obradu podataka o ličnosti biti usklađene sa njim do kraja 2020. godine.

Imajući u vidu još uvek aktuelnu situaciju sa koronavirusom, kao i okolnost da Narodna skupština Republike Srbije veći deo godine nije zasedala iz više razloga, svi su izgledi da usklađivanje propisa sa ZZPL neće biti izvršeno u zakonskom roku. Ostaje da se vidi kada će i u kojoj meri zakonodavac prepoznati potrebu za izmenom predmetnih odredbi Zakona o radu u kontekstu zaštite podataka o ličnosti.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.