Skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o žigovima čija primena počinje 1. februara 2020. godine.

Formalni razlog za donošenje novog zakona jeste usklađivanje sa propisima EU, i to pre svega sa  Direktivama 2004/48/EC i 2015/2436/EU.

Zakon donosi brojne novine u zaštiti i ostvarivanju prava na žig, od kojih će neke suštinski uticati na uvoz brendirane robe u Republiku Srbiju.

Ponovo je dozvoljen paralelni uvoz robe

Najkraće rečeno, paralelni uvoz znači da određenu robu može da uveze i plasira na tržište Republike Srbije bilo koji privredni subjekt nakon što je nosilac žiga kojim je ta roba obeležena ili lice koje je on ovlastio (npr. ovlašćeni distributer), stavio tu robu u promet bilo gde u svetu.

Paralelni uvoz na ovaj način najviše pogađa ovlašćene distributere kojima je ugovorom sa inostranim nosiocem žiga dodeljeno ekskluzivno pravo prodaje robe na određenoj teritoriji.

Na ovaj način u Srbiji je ponovo uveden princip međunarodnog iscrpljenja prava, koji su naši zakoni poznavali u prošlosti, sve do 2013. godine. Izmenom zakona te godine uveden je princip nacionalnog iscrpljenja prava prema kojem nosilac žiga nema pravo da zabrani korišćenje žigom zaštićenog znaka u vezi sa robom koja je njime obeležena, a koju je u Republici Srbiji stavio u promet on ili lice koje je on ovlastio.

Međutim, novi Zakon o žigovima ponovo usvaja princip međunarodnog iscrpljenja prava. Na ovaj način nosiocima žigova je onemogućeno da vrše međunarodnu kontrolu distribucije robe obeležene žigovima čiji su nosioci, a čime su pored nosilaca žigova ugroženi i ovlašćeni distributeri.

Kao razlog za uvođenje ovog principa, zakonodavac je naveo da je princip nacionalnog iscrpljenja prava “omogućio nosiocima žigova, odnosno ekskluzivnim distributerima apsolutnu kontrolu nad prodajom robe na domaćem tržištu što je dovelo do narušavanja slobodne tržišne utakmice, što je u suprotnosti sa članom 4. Zakona o trgovini koji propisuje da se trgovina na tržištu obavlјa slobodno i da su zabranjena ograničenja slobode obavlјanja trgovine”.

Ostaje da se vidi da li će princip međunarodnog iscrpljenja prava opstati prilikom nekih budućih izmena Zakona o žigovima, pri čemu treba imati u vidu i praksu EU, naročito u pogledu primene principa „Community exhaustion“.

Nova pravila i pravna sredstva u postupku zaštite žiga

Pravni okvir zaštite žigova prilagođen je novim tehnološkim mogućnostima prikaza žiga, usled čega se prema novoj definiciji, znak koji se štiti žigom može sastojati od bilo kakvih znakova, posebno od reči, uključujući lična imena, ili od crteža, slova, brojeva, boja, trodimenzionalnih oblika, oblika robe ili njenog pakovanja, kombinacija tih znakova ili zvukova.

Omogućena je pravna zaštita nosiocima žigova i u odnosu na krivotvorenu robu koja se nalazi u tranzitu.

Utvrđeno je pravo nosioca žiga da zabrani drugim licima obavljanje pripremnih radnji koje se odnose na upotrebu žiga u prometu (npr. korišćenje pakovanja, nalepnica, etiketa, sigurnosnih obeležja ili dr.) na kojima je istaknut znak istovetan ili sličan žigu nosioca prava.

Novi zakon je uveo sistem prigovora u postupku ispitivanja prijave žiga, uz prethodno ispitivanje prijave žiga po službenoj dužnosti u smislu postojanja apsolutnih i relativnih razloga za odbijanje zaštite.

Ovim se po uzoru na strana zakonska rešenja, uvodi institut objave prijave žiga u službenom glasilu Zavoda za intelektualnu svojinu („Zavod“), kao nova faza postupka kako bi se ovlašćenim licima omogućilo da dostave Zavodu pisani prigovor u postupku registracije žiga.

Zakon je uveo mogućnost zastoja upravnog postupka po prigovoru pred Zavodom,  na zajednički zahtev stranaka u cilju pokušaja mirnog rešenja spora, i to za period od najduže na 24 meseca.

Takođe, predviđene su posebne odredbe o prigovoru na međunarodnu registraciju žiga.

Važna novina je i ukidanje žalbe kao pravnog sredstva protiv rešenja Zavoda, što za posledicu ima da se protiv njih može voditi upravni spor pred Upravnim sudom (za razliku od prethodnog zakonskog rešenja, prema kojem je Administrativna komisija Vlade RS odlučivala po žalbi protiv prvostepenih rešenja Zavoda).

Uređena je i odgovornost lica čije su usluge korišćene pri povredi prava – posrednika, a koji može biti obuhvaćen tužbom zbog povrede prava.

Propisane su vrste privremenih mera koje sud može da odredi, uključujući mere protiv posrednika, tj. lica čije su usluge korišćene od strane lica koje vređa pravo.

Nova zakonska rešenja koja su prevashodno usaglašena sa navedenim Direktivama EU, donose dodatnu pravnu sigurnost za nosioce prava, uz izuzetak implementcije principa međunarodnog iscrpljenja prava, što za posledicu ima ponovno omogućavanje paralelnog uvoza na štetu nosilaca prava i ovlašćenih distributera.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.