Krajem 2019. godine Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana („ZPDG“) koji je stupio na snagu dana 14. decembra 2019. godine, ali je primena pojedinih odredbi, konkretno onih koje se odnose na tzv. test samostalnosti, odložena do 1. marta 2020. godine. Preduzetnici, iako obveznici poreza na prihod od samostalne delatnosti, sada će morati da dokazuju koliko su samostalni u obavljanju delatnosti.

Šta zapravo znači test samostalnosti?

Svrha primene testa samostalnosti je utvrđivanje nezavisnosti preduzetnika u odnosu na njegovog nalogodavca. Ukoliko se utvrdi da preduzetnik ispunjava pet od devet propisanih kriterijuma, smatraće se da nije „samostalan“, a naknada koju je ostvario od tog nalogodavca biće dodatno oporezovana kao ostali prihod, po stopi od 20%, uz dodatnu obavezu plaćanja doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje. Dakle, plaćanje ovog poreza ne isključuje obavezu plaćanja poreza na prihod od samostalne delatnosti i pripadajućih doprinosa po tom osnovu, tako da u zbiru poresko opterećenje može biti veće od obaveza koje bi postojale da je preduzetnik u radnom odnosu kod nalogodavca.

Treba naglasiti i da, iako je poreski obveznik preduzetnik koji je ostvario ovaj – ostali prihod, na nalogodavcu kao isplatiocu prihoda je obaveza da obračuna, obustavi i uplati porez i pripadajuće doprinose, budući da je reč o porezu koji se plaća po odbitku.

Ova pravila se neće primenjivati na prihode koje je preduzetnik ostvario do 1. marta 2020. godine, odnosno ti prihodi neće moći da budu dodatno oporezovani.

Poreske olakšice za zapošljavanje preduzetnika

Izmene ZPDG predviđaju i određene poreske olakšice za poslodavce koji zaposle lica koja u 2019. godini nisu bila u radnom odnosu, uz povećanje ukupnog broja zaposlenih. Navedeno predstavlja podsticaj za poslodavce da zasnuju radni odnos sa preduzetnicima koji su im u prethodnom periodu pružali usluge, a koji ne prolaze ili za koje se može zaključiti da neće proći test samostalnosti.

Naplata poreza – prvi i jedini cilj

Država kroz uvođenje testa samostalnosti nastoji da destimuliše ovaj vid radnog angažovanja, kako ne bi bio samo formalna zamena za radni odnos i zakonit osnov za umanjenje obaveza po osnovu poreza i doprinosa. Donekle slični mehanizmi postoje i u uporednom pravu (npr. Nemačka, Austrija, Slovenija, Mađarska, itd). Ono što je primetno jeste da se domaći zakonodavac zadržao na javnopravnom aspektu odnosa između preduzetnika i nalogodavca, dok privatnopravni, i to pre svega radnopravni aspekti takvog angažovanja, nisu uopšte razmatrani. Novo zakonsko rešenje ne daje nikakva prava preduzetniku sa stanovišta zaštite svojstvene radnom odnosu, kao što je to slučaj u nekim stranim pravima (npr. u Austriji).

(Ne)jasan domašaj propisanih kriterijuma

Budući da su pojedini kriterijumi nedovoljno jasno definisani, već nakon objavljivanja nacrta izmena zakona u javnosti su se javile mnoge nedoumice i pitanja u vezi sa praktičnom primenom testa, koje su opstale i nakon usvajanja zakona. Zbog toga je Poreska uprava, samo nekoliko dana pre početka primene novog zakonskog režima, objavila obimno uputstvo za primenu testa samostalnosti.

Uputstvom je pojašnjeno da JE test samostalnosti konkretizacijA načela fakticiteta, koje predstavlja jedno od temeljnih načela poreskog postupka, što znači da posledica primene testa samostalnosti treba da bude utvrđivanje poreske obaveze prema utvrđenom činjeničnom stanju za koje se smatra da je približnije ekonomskoj suštini, a ne prema formalno predstavljenom činjeničnom stanju. Takođe, budući da vid oporezivanja koji može da nastane primenom ovog testa predstavlja izuzetak od opšteg režima oporezivanja preduzetnika, odredbe koje uređuju test samostalnosti je potrebno usko tumačiti.

Potvrđeno je i da propisani kriterijumi nemaju hijerarhijski odnos, razliku u pravnoj snazi ili prioritet, odnosno da ne postoji razlika u njihovom doprinosu testu samostalnosti. Pored toga, kada jedan od kriterijuma može biti osvaren ispunjenjem jedne od više propisanih činjenica, postojanje više činjenica neće uticati na značaj tako ispunjenog kriterijuma, odnosno neće ga činiti bitnijim za primenu testa samostalnosti.

Kada su u pitanju načini utvrđivanja odlučnih činjenica, uputstvo sadrži mnoštvo primera kojima se poreski inspektori mogu rukovoditi prilikom poreske kontrole. Upadljivo je primetno da se utvrđivanje ostvarenosti čak šest kriterijuma može vršiti, između ostalog, i uvidom u komunikaciju između preduzetnika i nalogodavca, u bilo kojoj formi, uključujući i mejl.

Da li nam je potrebno uputstvo za primenu uputstva o testu samostalnosti?

Treba imati u vidu i da ako poreski inspektor u toku kontrole preduzetnika utvrdi da nije samostalan u odnosu na određenog nalogodavca, uslediće otvaranje vezane poreske kontrole nalogodavca budući da je on bio dužan da obračuna i plati porez po tom osnovu, u skladu sa ZPDG.

Međutim, ovde je sporno to što nalogodavac nije učestvovao u postupku kontrole preduzetnika, te nije mogao da sam predlaže dokaze ili se izjašnjava o odnosu sa preduzetnikom, a iz ZPDG i uputstva za primenu testa samostalnosti nije jasno da li će inspektor prilikom kontrole nalogodavca omogućiti ponovno utvrđivanje činjenica koje su već „utvrđene“ u postupku kontrole preduzetnika ili će se kontrola baviti samo pitanjem obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa. U ovom drugom slučaju, prava nalogodavca mogu biti povređena jer bi se poresko rešenje zasnivalo na činjenicama utvrđenim u drugom postupku, u kojem nalogodavac nije bio stranka, a što bi u žalbenom postupku ili makar u upravnom sporu moralo da bude sankcionisano u korist nalogodavca.

U svakom slučaju, preduzetnici koji planiraju da ovaj status zadrže nakon 1. marta, kao i firme koje ih angažuju, trebalo bi da izvrše analizu ugovora o pružanju usluga, kako bi proverili usaglašenost poslovanja sa novim zahtevima.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.