Narodna skupština Republike Srbije usvojila je Zakon o alternativnim investicionim fondovima („Zakon“) koji je stupio na snagu 19. oktobra 2019. godine, a koji će početi da se primenjuje od 20. aprila 2020. godine.

Razlozi za donošenje Zakona

Glavni razlozi za donošenje novog Zakona bili su harmonizacija pravnog sistema Srbije sa pravnim sistemom EU, poboljšanje tržišta kapitala, potreba da se obezbedi viši nivo zaštite u slučaju rizičnih ulaganja alternativnih investicionih fondova, kao i bliže i detaljnije definisanje pravila koja postoje u vezi sa društvima za upravljanje alternativnim investicionim fondovima.

Šta reguliše Zakon?

Prema Zakonu, alternativni investicioni fond je fond koji prikuplja sredstva od investitora u cilju daljeg ulaganja u skladu sa utvrđenom investicionom politikom i u korist tih investitora.

Zakonom se uređuje osnivanje i upravljanje alternativnim investicionim fondovima, način stavljanja na tržište, izdavanje i otkup udela u alternativnim investicionim fondovima, poslovi i dužnosti depozitara i nadležnost Komisije za hartije od vrednosti.

Zahtevi koje treba da ispune društva za upravljanje

Organizacioni zahtevi koje treba da ispune društva za upravljanje se odnose na pravila poslovnog ponašanja u vezi sa upravljanjem, politikom naknada, upravljanjem rizikom i likvidnošću, pravilima procene, delegiranjem poslovnih procesa, kao i depozitarnim aktivnostima i odgovornostima.

Zahtevi koji se tiču transparentnosti uključuju obaveze prijavljivanja investitorima lica koja upravljaju alternativnim investicionim fondom, obaveze društva za upravljanje da godišnje objavljuju strategiju ulaganja i ciljeve fonda kada stekne kontrolu nad društvima, kao i opšte informacije o profitabilnosti društva.

Vrste alternativnih investicionih fondova (AIF)

Zakon propisuje različite vrste fondova i vrste imovine u koje alternativni investicioni fondovi mogu uložiti prikupljena sredstva. Zakon razlikuje otvorene i zatvorene AIF.

I  Otvoreni alternativni investicioni fond je zasebna imovina koja nema svojstvo pravnog lica i koju organizuje i kojom upravlja društvo za upravljanje.

II  Definisanjem zatvorenog alternativnog investicionog fonda, Zakon predviđa:

• zatvoreni AIF koji nema svojstvo pravnog lica;
• zatvoreni AIF koji ima svojstvo pravnog lica i osnovano je od strane društva za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i
• pravno lice sa internim upravljanjem – novi tip zatvorenog AIF-a uveden novim Zakonom.

Spefičnost nove vrste zatvorenog AIF-a je u tome što on sam upravlja sopstvenom imovinom, a ne preko društva za upravljanje AIF-om, te stoga istovremeno predstavlja i društvo za upravljanje.

Nadležnost Komisije za hartije od vrednosti

Uzimajući u obzir trenutnu situaciju na domaćem tržištu, Zakon predviđa da će čuvanje imovine moći da se prenese na domaće i strane banke u periodu pre ulaska Srbije u Evropsku Uniju, pod uslovom da su ispunjeni propisani uslovi i uz prethodnu saglasnost Komisije za hartije od vrednosti. Regulisanjem delegiranja na taj način biće obezbeđen veći stepen sigurnosti, kontrole i odgovornosti, jer će nadzor obavljati i Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti.

Primena Zakona

Iako se većina odredbi primenjuje od 20. aprila, primena odredbi koje se odnose na prekogranično poslovanje društava za upravljanje alternativnim investicionim fondovima i prenošenje depozitarnih operacija, odloženo je do pristupanja Republike Srbije Evropskoj Uniji, dok se primena odredbi koje se odnose na male investitore i javne ponude odlaže do 1. januara 2021. godine.

Ovaj članak je isključivo informativne prirode i ne predstavlja pravni savet. Ukoliko su Vam potrebne dodatne informacije, budite slobodni da nas kontaktirate.